Fajon: Primena dogovora iz Ohrida znači teške korake, nadam se da će ZSO odmah biti formirana

Tanja Fajon
Izvor: European Union

Dogovor koji su premijer Kosova Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić postigli u Ohridu je dobra osnova i sada je važno to koliko su obe strane spremne da ga implementiraju, rekla je ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon za Juronjuz Srbija. Poručuje da očekuje od obe strane da realizuju ono što su dogovorile, navodeći da je svesna da su to teški koraci. 

Fajon je rekla da, pre svega, očekuje od Beograda i Prištine da se uzdrže od svih mogućih provokacija i incidenata, kao i da se radi iskreno u pravcu poboljšanja ili normalizacije odnosa. 

Kada je reč o očekivanjima od Beograda, rekla je da zna za proteste u Srbiji i da neće biti lako za vlasti da realizuju ono što je dogovoreno.

"Uverena sam da će vlast i predsednik nekako razgovarati s ljudima, da će imati dijalog i objasniti šta je važno za budućnost Srbije i za normalizaciju života", istakla je Fajon.

Na pitanje da li očekuje od Prištine da formira Zajednicu srpskih opština, odgovorila je potvrdno.

"To sam već nekoliko puta rekla, to je jedna stvar koju Kosovo treba da učini što je brže moguće. Kad? Nadam se onako kako su stavili u tekst – odmah", poručila je Fajon.

Rekla je da je njena poruka i "na Kosovu i u Srbiji je bila da treba poštovati potpisane sporazume", dodajući da se i u Sloveniji često može čuti da je, kada nešto ne uspeju, kriv Brisel, koji ima veliku odgovornost.

"To je jako lako, ali sa druge strane, odgovornost je prvo to što radiš sam", kazala je ona.

Fajon je rekla da je prvobitni draft dokument dogovora između Beograda i Prištine bio ambiciozniji, ali da su i jedna i druga strana pravile promene. 

"Imali smo pre nekoliko dana sednicu ministara spoljnih poslova EU gde nam je visoki predstavnik Đuzep Borelj dao detaljan izveštaj. Znam da su bila ambicioznija očekivanja, ali na kraju je ocena da je dogovor dobra osnova i sad je važna implementacija", naglasila je.

Na pitanje o sporu Hrvatske i Slovenije povodom Piranskog zaliva, Fajon je rekla da svi žele da se bilaterlna pitanja rešavaju otvoreno i u dobrosusedskoj, prijateljskoj atmosferi.

"Ako pitate građane, Slovenci žele da putuju u Hrvatsku na more, a Hrvati da skijaju u Sloveniji. Ako pitate ljude, svi bi želeli da su normalni odnosi. Dakle, to je odgovornost političara. Kad su u pitanju Slovenija i Hrvatska, ovih dana se hrvatski premijer Plenković nalazi u Sloveniji i mi želimo da rešavamo otvorena pitanja u atmosferi poverenja. Da se stvaraju dobri odnosi, da možda idemo od nekih malih stvari. A kada je u pitanju granica, imamo jasan stav - arbitraža", navela je Fajon.

Upitana koliko je teško Beogradu i Prištini da se dogovore, s obzirom na taj primer, ona je rekla da razume da je teško.

"Naravno, teško je uvek za političare da naprave situaciju. Zbog toga su političari oni koji trebaju da nađu neko poverenje, da komuniciraju sa javnošću, da ne prave neke dodatne sukobe ili incidetne", istakla je.

Govoreći o usklađivanju Srbije sa spoljnom politikom EU, Fajon je napomenula da je Srbija suverena zamlje i da će sama da odlučuje, ali da se, ako želi da uđe u Uniju, od nje očekuje da da uskladi spoljnu politiku.

Upitana kakav će biti stav Slovenije pri otvaranju klastera u pregovorima sa EU, ukoliko Srbija ostane na trenutnoj poziciji, Fajon je istakla da će Slovenija uvek i u svakom slučaju pomoći Srbiji da što brže otvori klastere.

"Mi nećemo pogoršavati stvari, ali tražimo najbolje rešenje. Mogu samo reći da je Slovenija veliki prijatelj Srbije i nudićemo podršku da se klasteri otvaraju", navela je ona.

Kada je reč o regionalnim inicijativama kao što su Brdo-Brioni, Berlinski proces i Otvoreni Balkan, Fajon je rekla da veruje da su sve one važne zbog dijaloga. 

"Svi akteri koji su važni za jednim stolom razgovaraju o otvorenim pitanjima. Mislim da nema potrebe za novim inicijativama, jer ih postoji nekoliko. One imaju dobru nameru. Mislim da to nije supstitut za proširenje, ali mi sami u regionu možemo mnogo da uradimo da budemo bolje povezani", rekla je šefica slovenačke diplomatije. 

Na pitanje da li drugačije vidi Zapadni Balkan sad kad je ministarka spoljnih poslova kaže da joj je to pitanje i dalje u fokusu, ali da su se promenile druge stvari.

"Rat u Ukrajini i sve što radimo su nekako ubrzali proces proširenja. Možda zbog svesti da imamo rizik, da imamo rat na evropskom kontinentu. Napravili smo nekoliko značajnih pomaka kada je u pitanju proces proširenja”, rekla je Fajon i navela da su Severna Makedonija i Albanija otvorile pregovore, BiH dobila status kandidata, uz pomake ka bezviznom režimu za građane Kosova. 

Prema njenim rečima, svi ti koraci možda ne bi bili načinjeni da nije počeo rat u Ukrajini, a sa druge strane postoji svest da je Zapadni Balkan kao stabilan region veoma važan.

Napominje da je potrebno da se ceo proces reformi i proširenja prebaci u veću brzinu. 

"Jedno je kad razgovaramo kao političari, a drugo kad slušate građane. Ako pitate mlade gde danas putuju, onda često idu u Zapadnu Evropu, traže posao, budućnost i školovanje. Kad razgovaraju političari, mi smo u samom procesu izgubili poverenje i sa jedne i sa druge strane. Verovatno nije bilo dovoljno posvećenosti. Dakle, političari su jedno, ali ako pitate građane, oni žele da su deo Evrope i zajedničke evropske budućnosti. Možda je problem u komunikaciji, kako da politika dođe konkretnije do građana. Ljudi su mogli da osete bezvizni režim. Ali otvaranje i zatvaranje pregovora je previše tehnički proces", kaže Tanja Fajon.

Rekla je i da je EU najveći investitor na Zapadnom Balkanu i da pruža pomoć u infrastrukturi, reformama, kao i tehničku pomoć. Zbog toga smatra da je veći problem u komunikaciji. 

"Mi imamo novu geopolitičku situaciju i samo proširenje je postalo geopolitički i geostrateški proces. Možda političari nisu često svesni da, kada naprave nešto za jedan mandat, da to rade za celu generaciju koja dolazi", navela je Fajon.

Na pitanje da li je EU mogla više da uradi kada je reč o proširenju, rekla je da jeste, ali da su više mogle da urade i zemlje regiona.

"Mislim da je to dvostrani pristup. Ako samo razgovaramo o otvaranju i zatvaranju poglavlja, to očito više nije dovoljno. Više nam je potreban politički proces", rekla je i dodala da to podrazumeva naporne reforme kad su u pitanju vladavina prava, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i sloboda medija. 

"To su jako teške reforme i nisu namenjene Briselu, već za poboljšanje života svih građana", rekla je Fajon.