FAZ: Osmani želi da osigura reizbor uz pomoć porodice Tramp – strategija koja joj se može obiti o glavu

Kosovska predsednica Vjosa Osmani želi da osigura reizbor uz pomoć porodice Tramp. To bi moglo da uspe, ali ne mora, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

Prema pisanju autora Mihaela Martensa, Osmani pokušava da obezbedi reizbor demonstrativnim svrstavanjem uz porodicu Tramp. Međutim, njena strategija bi mogla da joj se obije o glavu, uprkos tome što predstavlja Kosovo u Odboru za mir američkog predsednika Donalda Trampa.

Osmani se pojavila u Švajcarskoj pored američkog predsednika, nakon čega je istakla da je za Kosovo veliko dostignuće to što je jedan od osnivača Odbora za mir.

Prema nezvaničnim informacijama iz Prištine, ona je napravila ovaj potez bez konsultacija sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem. Umesto toga, albanski premijer Edi Rama je navodno olakšao pristup Osmani Trampu, navodi FAZ.

Rama je povezan sa američkom predsedničkom porodicom jer je dodelio Trampovom zetu Džaredu Kušneru ugovor za višemilijarderski projekat na albanskoj mediteranskoj obali.

FAZ piše da Rama koristi svaku priliku, uključujući Odbor za mir, da ojača poziciju Osmani kao Kurtijevog rivala.

Istovremeno, Osmani igra svoju igru, a potrebna joj je podrška kosovskog parlamenta za reizbor i trenutno je nema, navodi list.

Da bi nadoknadila nedostatak domaće podrške, Osmani nedeljama pokušava da se predstavi kao „Trampov kandidat“. SAD su toliko važan faktor na Kosovu, da bi joj ova etiketa mogla obezbediti inače veoma neizvestan reizbor.

Osmani se javnosti i članovima parlamenta predstavlja kao osoba bliska Trampu i indirektno im preti svojim navodno dobrim vezama sa njegovim unutrašnjim krugom, rekao je za FAZ neimenovani izvor iz Prištine.

Pre nekoliko godina, takav proračun bi možda uspeo, jer je Kosovo proameričko i poštovanje Prištine prema SAD je bez premca u međunarodnoj zajednici.

Deklaracija o nezavisnosti 2008. godine ne bi bila moguća bez podrške SAD, a kosovski Albanci ostaju proamerički orijentisani. Ipak, primetili su da Trampov Vašington više nije Vašington Bila Klintona i Džordža V. Buša.

Dokaz da proamerički narativ više ne pobeđuje nužno je Kurtijev uspeh na parlamentarnim izborima u decembru. Iako se trijumf može pripisati i snažnoj podršci Kurtiju među mnogim Kosovarima koji žive u inostranstvu, to nije bio jedini odlučujući faktor.

FAZ navodi da nije u potpunosti poznato šta Kosovo dobija pridruživanjem Odboru za mir, a uprkos proameričkoj orijentaciji, Osmani je nedavno, u intervjuu za Bi-Bi-Si, odbila da jasno odgovori na pitanje da li će Kosovo platiti naknadu od milijardu dolara koju je Tramp zahtevao za stalno članstvo.

Kosovo, ipak, ne može da priušti da antagonizuje Vašington, jer bi ga povlačenje trupa iz baze Bondstil značajno ugrozilo. Sve stranke na Kosovu posmatraju Bondstil kao vrstu polise životnog osiguranja od povratka srpske države i srpske vojske.

Tokom Trampovog prvog mandata, kada se Kurti suprotstavio dogovorenom mirovnom sporazumu sa Srbijom koji je orkestrirao Trampov tadašnji specijalni izaslanik Ričard Grenel, pretnja zatvaranjem Bondstila već je bila izražena u Vašingtonu. Kurtijev prvi kabinet, koalicija, raspao se pred takvim pretnjama zbog čega, piše FAZ, na Kosovu se postupci Osmani ne smatraju ugađanjem američkom predsedniku, već kao realna politika.

Međutim, ovo se ne odnosi na druge akcije koje su preduzeli predsednica i njen krug. Na primer, predlog njenog supruga Prindona Sadrijua, karijernog diplomate, je ismejan. Sadriju je predložio Trampu na platformi „X“ da se „Grand hotel“ u Prištini, koji datira iz jugoslovenskih vremena, pretvori u „Tramp hotel“.

Iako bi se ovo moglo odbaciti kao kuriozitet, isto se ne bi moglo reći za odluku predsednice da bude domaćin velikog prijema za prištinsku premijeru dokumentarca „Melanija“ o Trampovoj supruzi. Film, koji je premijerno prikazan na Kosovu uz veliko priznanje, „okupio je umetnike, zvezde i prijatelje Kosova i SAD da svedoče smelom prikazu američke predsedničke porodice“ i „izvanrednog, efikasnog vođstva“ Melanije Tramp.

Izjave Osmani mnogi su kritikovali kao u najboljem slučaju nepotrebne, a drugi kao servilne ili beskičmene, a takođe se postavilo pitanje kako se takvo ugađanje može pomiriti sa njenom feminističkom agendom, a posebno uzimajući u obzir aktuelni slučaj Džefrija Epstina.

Pored toga, reditelj filma „Melanija“ Bret Ratner, bio je povezan sa Epstinom, a na fotografijama se, između ostalog, vidi kako grli veoma mlade žene, piše Frankfurter algemajne cajtung.