Faza nove bipolarnosti – da li je Pokret nesvrstanih istorijska kategorija ili je moguća reinkarnacija

Brionska deklaracija o zajedničkoj protivblokovskoj politici, koja je označila početak stvaranja Pokreta nesvrstanih zemalja, potpisana je pre 68 godina, 19. jula 1956, a skoro sedam decenija kasnije istoričar Ivan Drljača za N1 kaže da se danas ulazi u fazu ponovne bipolarnosti, i to ne samo bipolarnosti, već situaciej u kojoj je više država koje imaju ambiciju da predstavljaju svetske igračem, pa se nameće pitanje "igranja u prostoru koji je između tih sila".

Drljača objašnjava da iako ne može jasno da se odredi kada je pokret nastao, od Brionske deklaracije 1956. kreće značajnije formatiranje Pokreta nesvrstanih.

"Postoje neke prolazne tačke, odnosno prolazna vremena od 1954. godine, pa onda konferencije u Bandungu 1955. godine, koja je zapravo prva konferencija gde mi možemo da govorimo o jednom pokretu koji se rađa, ali te 1955. godine, godinu dana pre Briona, Pokret nesvrstanih još uvek nije jasno formatiran. Njemu još treba čitav niz različitih definicija, brušenja itd. i jedna od tih definicija jeste bila i ta deklaracija iz 1956. godine koja je potpisana na Brionima u jednoj veoma interesantnoj atmosferi, ne samo u smislu krajolika tog ostrva, nego treba imati u vidu da je 1956. godina kada je izbila Suecka kriza, svega nekoliko dana posle sastanka na Brionima. Tako da kada se dogodio taj sastanak u leto 1956. godine, a onda sedam dana kasnije je izbila sujecka kriza, Tito je bio veoma relevantan sagovornik na svetskom nivou, jer su njega mnogi pitali da li je egipatski lider pominjao šta će uraditi, da li je Tito znao za te planove i praktično od 1956. godine, od Brionske deklaracije, kreće ne samo jedno značajnije formatiranje pokreta nesvrstanih, nego i prosto jedna Titova spoljnopolitička aktivnost, odnosno okrenutost i Tita i Jugoslavije ka tom trećem svetu“, objašnjava on.

Brionska deklaracija donela je osnovne postulate na kojima će se temeljiti Pokret nesvrstanih – okupanje zemalja u smislu oslobađanja trećih zemalja od kolonijalizma, zemlje su se obavezale da se neće mešati jedne drugima u unutrašnja pitanja, da će poštovati teritorijalni integritet i suverenitet.

"Jedna jasna formulacija Pokreta nesvrstanih, odnosno nešto što stalno ide uz Pokret, je miroljubiva koegzistencija. To je nešto što je kasnije 1961. godine na prvoj konferenciji Pokreta nesvrstanih, koja je održana u Beogradu, veoma jasno definisano, zato što se broj zemalja koje su činile Pokret širio. One nisu želele da imaju stav, mi nismo ni sa Amerikancima ni sa Sovjetima, nego su prosto želele da imaju jednu aktivnu ulogu u tom međuprostoru. Dakle, ključna stvar, kada govorimo o pedesetim godinama i uopšte o vremenu posle Drugog svetskog rata, jeste da se svet nalazi u jednoj bipolarnoj fazi. Postojale su dve super sile – Sjedinjene Države i Sovjetski Savez, i, svaka kriza, svako pitanje koje se nameće u diplomatskim, ekonomskim, političkim, vojnim odnosima varira između ta dva pola“, navodi Drljača.

Prema njegovim rečima, suštinska ideja Pokreta nesvrstanih je da su zemlje želele da se izmaknu iz toga da pripadaju jednom ili drugom polu, odnosno da se priklanjaju jasno jednoj ili drugoj super sili, nego da imaju jednu svoju jasnu politiku koja nije politika srstavanja ni na jednu ni na drugu stranu.

Istoričar navodi da je lider tadašnje Jugoslavije Josip Broz Tito od pedesetih godina pa sve do smrti 1980. godine odigrao jednu nemerljivu i veoma važnu ulogu u osnivanju Pokreta i njegovom širenju.

"Kada govorimo o politici nesvrstavanja danas kao jednoj istorijskoj kategoriji, a opet pitanje je da li je to samo istorijska kategorija ili će doživeti jednu reinkarnaciju u nekim vremenima koje dolaze, Jugoslavija, jugoslovenski arhivi, predstavljaju upravo relevantne arhive za proučavanje politike nesvrstanosti, zato što je Jugoslavija igrala jednu veoma važnu ulogu u tom pokretu i u tim dešavanjima“, objašnjava on.

Beograd je bio domaćin konferencije Pokreta nesvrstanih i 1989. godine i to u vreme početaka raspada nekadašnje Jugoslavije i krize samog Pokreta. Tri decenije kasnije u glavnom gradu Srbije održan je i Samit Pokreta nesvrstanih zemalja kojim je obeleženo šest decenija od osnivanja Pokreta.

Period krize za Pokert nesvrstanih bio je 80-ih i 90-ih godina 20. veka, jer situacija u svetu nije podržavala postojanje tog pokreta, s obzirom da je svet izlazio iz faze bipolarnosti.

„Jedna od dve ključne supersile je prestala da postoji, to je Sovjetski Savez, i onda se prosto postavilo pitanje kako će Pokret nesvrstanih da funkcioniše u okvirima jedne nove geopolitičke jednačine“, kaže Drljača.

Ovo pitanje, prema njegovim rečima, može da se postavi i u današnjem trenutku.

"Danas ulazimo u jednu fazu ponovne bipolarnosti, ne samo bipolarnosti, nego zapravo imamo više država koje imaju ambiciju da predstavljaju svetske igrače. To su Sjedinjene Države, Kina, Ruska Federacija, i onda se prosto pitanje tog igranja u jednom prostoru koji je između tih sila postavlja kao jedno relevantno pitanje. Da li će ta forma biti forma nesvrstanih ili neka druga forma, sada ne možemo da kažemo. Ono što znamo je da Pokret nesvrstanih formalno okuplja preko 100 članica, što stalnih, što posmatrača, i to su zemlje koje uopšte nisu beznačajne, ali kako će ovaj novi trenutak odrediti taj prostor koji nije u potpunosti pokriven i da li će dozvoliti određenom broju zemalja da popune taj prostor kao što su recimo nesvrstane zemlje popunjavale nekakav geopolitički prostor između Sjedinjenih Država i Sovjetskog Saveza posle drugog svetskog rata, to zavisi od nekih konkretnih događaja“, kaže Drljača.

Ističe i da ne treba izgubiti iz vida da je vreme posle Drugog svetskog rata bilo bipolarno i u ideološkom smislu, odnosno da smo imali sukob sukob dve velike ideologije, a da danas sukob velikih sila još nije ideološki izbrušen.

"Tako da vreme će mnogo toga pokazati, ali sasvim je jasno da mi ulazimo i jesmo već u jednom prostoru gde nemamo jednog, nego imamo više svetskih igrača i to naravno otvara i pitanje i nesvrstanih i neutralnosti. To su neke pozicije koje će zemlje kojima ne odgovara da se svrstaju na jednu ili drugu stranu sigurno zauzimati“, zaključuje Drljača.