Fijala: Češka je priznala Kosovo, ali to ne menja naše odnose sa Srbijom

Premijer Češke Petr Fijala, koji boravi u zvaničnoj poseti Srbiji, kaže da je njegova zemlja priznala Kosovo i neće menjati tu poziciju ali da to neće uticati na prijateljske odnose sa Srbijom.

Fijala je za “Blic” rekao da razume da je pitanje Kosova veoma osetljivo za Srbiju i njene građane.

“Češka je priznala nezavisnost Kosova 2008. i nema planova da se ova pozicija promeni. Razumemo da je Kosovo politički i emocionalno veoma osetljivo pitanje za Srbiju i njene građane. Zadovoljstvo nam je što su češki i srpski politički lideri odlučni da ne dozvole da naše različite pozicije u ovom pogledu utiču na naše tradicionalno odlične i prijateljske odnose”, rekao je Fijala.

Na pitanje da li u Evropi postoji primer po kome bi se pitanje Kosova moglo rešiti, Fijala navodi da da su mnogi složeni međunarodni sporovi rešavani pregovorima.

“U Evropi je bilo mnogo primera ozbiljnih i složenih međunarodnih sporova koji su rešavani pregovorima. Svaki slučaj je jedinstven. Naše mišljenje je da je dijalog uz podršku EU jedini način da se stvori situacija u kojoj i Srbija i Kosovo mogu koegzistirati u miru i sarađivati kao dobri susedi koji će biti od koristi njihovim građanima bez obzira na etničku pripadnost. Da bi se izašlo iz trenutnog ćorsokaka i ostvario odlučujući napredak u dijalogu Srbije i Kosova, obe strane moraju da budu konstruktivne i pokažu političku volju sprovođenjem svih do sada postignutih sporazuma kroz dijalog, a posebno Sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije i Aneks o njihovoj implementaciji koji su 2023. dogovoreni u Ohridu”, dodao je.

Istakao je da je Češka snažan zagovornik proširenja EU i da veruje da je sada vreme za dalji napredak u procesu integracije.

“Zamah je tu i trebalo bi da potraje narednih pet godina jer je proširenje prioritet i za novu Evropsku komisiju i za Evropski parlament. Apsolutno je ključno da Srbija iskoristi ovu priliku. Debata o spremnosti EU za nove članice je uveliko u toku i 2025. godine biće predmet suštinskih diskusija oko revizije politike EU pre proširenja i diskusijama o sledećem višegodišnjem finansijskom okviru. Ne sumnjam da će EU biti spremna kada za to dođe vreme”, naveo je.

Istakao je da je krajnji cilj, kako je definisano u Deklaraciji sa samita EU - Zapadni Balkan u Solunu 2003. godine, da sve zemlje iz regiona koje žele u EU budu članice EU.

“Međutim, one su u različitim fazama procesa proširenja. Integracija u EU je proces zasnovan na zaslugama, a pridruživanje EU zavisi od nivoa pripremljenosti svake zemlje i ispunjavanja svih neophodnih uslova. Kada država, ili više zemalja istovremeno uspešno završe ceo proces, mi ćemo podržati njen ulazak u EU. Verujem da će ovo poslužiti kao značajno ohrabrenje za druge zemlje koje teže ka EU”, dodaje.

Na pitanje da li očekuje da Beograd uvede sankcije Rusiji, Fijala kaže da nije na njemu da govori šta Srbija treba da radi.

“Nije na meni da govorim Srbiji šta da radi. Međutim, usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere i sankcije, je suštinski element procesa integracije u EU. Progresivnim povećanjem usklađenosti sa bezbednosnom i spoljnom politikom, posebno po kritičnim bezbednosnim pitanjima, zemlja kandidat pokazuje svoj strateški izbor za pridruživanje EU. U tom smislu, da, očekujemo da Srbija pokaže da je posvećena da postane punopravna država članica EU i usklađivanjem sa svim odlukama bezbednosne i spoljne politike EU”, rekao je on.

Istakao je da je svestan da je Srbija odavno odlučila da želi da postane članica EU.

“Ova odluka bila je motivisana ogromnim prednostima koje članstvo u EU nudi jednoj zemlji i njenim građanima. Srbija je sada u procesu ispunjavanja kriterijuma za članstvo u EU koji je izazovan, ali vredan truda. Očigledno, odluka da li da ispuni kriterijum ili ne je suverena odluka svake zemlje kandidata. Istovremeno, država kandidat treba da bude svesna da brzina pristupanja EU zavisi od tempa usaglašavanje sa pravom EU, uključujući odluke o zajedničkog spoljnoj I bezbednosnoj politici. Što se tiče energetske politike, EU promoviše diverzifikaciju izvora energije kao i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. U ovom smislu, imali bismo razumevanja za neophodne prelazne periode, ali jasan plan energetske tranzicije takođe rezultira okončanjem zavisnosti od ruskih izvora energije”, zaključio je Fijala.