FHP: Ove godine tužilaštvo Kosova podiglo 13 optužnica za ratne zločine protiv 24 pripadnika srpskih snaga

Specijalno tužilaštvo Kosova je ove godine podiglo 13 optužnica za ratne zločine protiv 24 pripadnika srpskih snaga, navodi se u godišnjem izvašteju Fonda za humanitarno pravo „Prekid tišine: Pravda za žrtve rata“, koji je danas objavljen u Prištini. Takođe, 2024. godine uhapšeno je devet osoba zbog sumnje da su počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Autor izveštaja, advokat Fonda za Humanitarno pravo Amer Alija, istakao je da su posmatrači FHP pratili sve sudske rasprave u prvostepenim i drugostepenim sudovima. 

Dodao je da izveštaj obuhvata samo suđenja za ratne zločine pred sudovima na Kosovu, a osnovni cilj je da predstavi rad pravosudnih institucija u ovim predmetima, postignute rezultate, nalaze i preporuke nadležnim institucijama.

„U toku 2024. godine uhapšeno je devet lica zbog sumnje da su počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, kojima su određene mere bezbednosti. Tokom ove godine, Specijalno tužilaštvo Kosova je podiglo 13 optužnica za ratne zločine protiv 24 pripadnika srpskih snaga“, rekao je Alija.

Pojasnio je da je od 13 podignutih optužnica šest podignuto u odsustvu protiv 11 pripadnika srpskih snaga i sedam optužnica protiv 13 pripadnika srpskih snaga koje je uhapsila Kosovska policija i kojima su određene mere bezbednosti.

„Tokom ove godine obrađeno je ukupno 35 predmeta ratnih zločina, od kojih 10 sadrži optužnice za seksualno nasilje kao ratni zločin. U poređenju sa prošlom godinom, kada je samo četiri-pet slučajeva seksualnog nasilja tretirano kao ratni zločin, veći broj optužnica za seksualno nasilje je pozitivan korak, jer su žrtve seksualnog nasilja počele da prekidaju ćutanje, bore se sa stigmom i prijavljuju zločine organima gonjenja“, rekao je on.

Aliju je istakao da su od kraja ratnog sukoba na Kosovu pravosudne institucije, bilo lokalne ili međunarodne, osudile 74 osobe za ratne zločine na Kosovu.

„Zbog postojanja osnovane sumnje ili optužbe da su počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva, tokom 2024. godine pokrenut je ili u različitim fazama krivični postupak u 34 predmeta protiv 98 pripadnika srpskih snaga i u jednom predmetu protiv dva pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Ovo uključuje 14 optužnica u odsustvu protiv 72 pripadnika srpskih snaga“, naglasio je advokat.

Nakon predstavljanja izveštaja usledio je okrugli sto na temu suđenja u predmetima ratnih zločina.

Zamenik ministra pravde Vigan Ćoroli istakao je značaj suđenja u odsustvu, napominjući da su, od ukupno 35 predmeta koje je propratio Fond za humanitarno pravo, 15 bila u odsustvu.

„Ratni zločinci se moraju pronaći i izvesti pred lice pravde što je veoma važan korak kada je reč o pravdi za žrtve i zaslužnom kažnjavanju zločinaca. Ratni zločini i zločini protiv čovečnosti koje je srpska država počinila tokom rata na Kosovu su ostavili duboke posledice ne samo na one koji su to direktno doživeli već i na društvo generalno“, rekao je on.

Istakao je da je, 26 godine nakon ratnog sukoba, Vlada Kosova po prvi put za prioritet odredila stvaranje strateškog dokumenta o tranzicionoj pravdi koji će se, kako kaže, baviti teškim povredama ljudskih prava i povredama međunarodnog humanitarnog prava na osnovu univerzalnih vrednosti.

Predsednica Osnovnog suda u Prištini Aljbina Šabani Rama istakla je da je već šest godina Posebno odeljenje ovog suda odgovorno za rad na predmetima ratnih zločina.

„Sudske tehnike i procedure kada je reč o radu na predmetima ratnih zločina su kompleksnije zato što je već prošlo neko vreme od kada su se ovi slučajevi desili. Puno stvari se desilo nakon toga, imamo faktor vremena, starosne dobi svedoka, sve je ovo specifične prirode tako da mnogo više moramo da radimo na sudskim tehnikama i procedrama i posebno se moramo pozabaviti činjenicom da se dokazi mogu pribaviti i čuvati, moramo više koristiti posebne dokazne radnje kako bi svi ovi dokazi bili spremni kada se optužnica podigne“, rekla je Šabani Rama.

Najviše žalbi okrivljenih, ističe Šabani Rama, dolazi u vezi sa pitanjem prevoda.

„Do ovoga dolazi ne zbog toga što sud nije voljan da ispuni ovu potrebu, već zbog toga što zbog nedostatka kapaciteta možemo videti zakašnjenja koja dovode do odlaganja sudskih ročišta, jer opsežna dokumantacija mora da se prevede kako bi je okrivljeni dobio na svom jeziku“, rekla je ona.

Specijalni tužilac Kosova, šef odeljenja za ratne zločine, Iljir Morina istakao je da je prvi izazov 2024. godine bio suđenje u odsustvu i de je u ovom trenutku samo jedno suđenje u odsustvu završeno, te da se čeka ocena Apelacionog suda. On je zatim izneo statističke podatke Specijalnog tužilaštva od 2021. godine do sada.

„Tokom 2021. godine smo podigli jednu optužnicu protiv jednog lica, toko 2022. godine tri, tokom 2023. podignuto je 15 optužnica protiv 67 lica, tokom 2024. smo podigli 14 optužnica protiv 25 lica. Samo u prva tri meseca 2025. godine imamo četiri optužnice protiv šest lica. Kada je reč o odlukama suda koje je zvanično dobilo Specijalno tužilaštvo, 2021. godine imamo četiri osuđujuće presude protiv pet lica, 2022. godine imamo tri osuđujuće presude protiv tri lica, 2023. godine jednu protiv jednog lica, 2024. godine imamo tri osuđujuće presude protiv tri lica, dve oslobađajuće protiv tri lica i jednu presudu o delimičnom potvrđivnju optužnice“, rekao je Morina.

Advokatica Jovana Filipović istakla je da postojanje žrtava ne poriče niko i da svi koji su počinila rati zločin treba da odgovaraju.

„Ono što mi kao odbrana ističemo u ovim predmetima jeste da se, pre svega policija, a zatim i tužilaštvo, bave pogrešnim ljudima. Onaj koji je zaista počinio ratni zločin na Kosovu, on zasigurno neće doći tamo. Mi znamo kakva je situacija ovde, nije to samo sa Albancima, ista je situacija na celom Balkanu, i dalje je na neki način prisutna ta krvna osveta i sigurna sam da bilo ko, ko je počinio ratni zločin, neće doći da se mirno šeta po Prizrenu, Đakovici....“, rekla je ona.

Najveći problem u predmetima koje zastupa, kao i njene kolege, ističe lošu istragu koja je urađena od strane policije.

„Danas smo imali završnu reč u predmetu ratnog zločina gde je bilo 18 svedoka, ukupno 16 oštećenih, gde Specijalno tužilaštvo apsolutno nije saslušalo nijednog svedoka. Sve svedoke u ovom predmetu saslušala je policija po ovlašćenju specijalnog tužioca, ali smo u toku glavnog pretresa pred sudom imali prilike da vidimo kakva je bila situacija prilikom uzimanja njihovih izjava. Glavno pitanje je kako se radi identifikacija osumnjičenih, kako se sprovodi, da li se tim licima pokazuje jedna ili više fotografija, u kom trenutku se pokazuje fotografija, da li pre ili nakon uzimanja izjava, da li se svedoci pozivaju od policije ili dolaze samostalno da daju izjave po svojoj volji jer žele da prijave baš tog optuženog, odnosno prijavljenog, i to je situacija koja mora da se izmeni“, rekla je Filipović.

Ona je istakla da je neophodno da se policija obuči da postupa po tim predmetima.

„Mi smo imali situacija pred sudom da svedok dođe i kaže: policija nikada nije bila kod mene kući, nikada nije uzimala izjavu od mene, od mog sina da, od mene ne, i da tvrdi da potpis nije njegov. Imali smo svedoke koji govore da su imali problema prilikom identifikacije, koji tvrde da su im pokazane samo dve fotografije samo jednog optuženog. Svedoke koji su tvrdili da im je pokazano 50 fotografija, da je urađena identifikacija, a u spisima predmeta nemamo zapisnik o identifikacijama“, rekla je Filipović.

Ona ističe da suđenje mora da bude fer i pošteno.

„Nije bitno da odgovora samo neko zato što je jedne nacionalnosti, treba da odgovara taj koji je taj zločin počinio“, rekla je Filipović.

Kao problem Filipović ističe nepostojanje diplomatskih odnosa sa Beogradom.

„Upravo iz tih razloga je nama u velikoj meri otežana odbrana i svi dokazi koje mi dostavljamo u prilog odbrani pred sudom nisu prihvaćeni jer su dostavljeni od strane države sa kojom ne postoje diplomatski odnosi“, rekla je ona.

Ona je upitala „da li su žrtve samo jedne nacionalnosti i da li neko pokreće pitanje pred kosovskim pravosuđem u vezi žrtava drugih nacionalnosti?“.

„Da li postoje žrtve koji su Srbi, Romi, Egipćani, Bošnjaci, bilo koje druge nacionalnosti, da li se ovakvi predmeti procesuiraju i u kojoj meri“, rekla je Filipović.

Istakla je da se odbrana suočava sa problemom prevoda na suđenjima, navodeći da je „najveći problem nepostojanje volje da se on reši“.

„Sledeći problem sa kojima se suočavamo je da i policija i specijalno tužilaštvo 90 odsto istražnih radnji preduzimaju bez prisustva odbrane i to je, nažalost, ono što zakon omogućava“, ističe ona.

Navela je da i policija i tužilaštvo, ukoliko žele da procesuiraju zločine, treba da budu što objektivniji.

„Sledeći problem jeste što se nama kao odbrani ne dostavljaju spisi predmeta, i gde je onda tu pravedno i pravično suđenje“, upitala je ona.

Direktor Direkcije za istragu ratnih zločina Kosovske policije Baškim Spahiu istakao je, reagujući na izlaganje Filipović, da od kada je on na čelu ove direkcije, nijedan proces identifikacije osumnjičenih nije prošao mimo standarda i normi.

„Ne mogu da govorim za period pre toga, ali mogu da kažem da sam našao donekle konsolidovan standard u ovoj upravi. Nije na mestu konstatacija da osumnjičeni neće doći na teritoriju Republike Kosovo, jer su naše istrage pokazale drugačije. Ne samo da dolaze, već oni žive na Kosovu. Ne samo da žive, već su možda i bili deo institucija Kosova. Verujem da će optužnice ili sudske odluke potvrditi ili već potvrđuju naš istražni nalaz“, rekao je Spahiu.

Neke od preporuka iz izveštaja:

- Pravosuđe Kosova treba da uspostavi dugoročnu saradnju sa međunarodnim i regionalnim pravosuđem koje se bavi procesuiranjem ratnih zločina, u cilju razmene iskustava i pružanja što stručnije obuke u oblasti ratnih zločina.

- Veoma je važno razmotriti mogućnost obaveznog audio i video snimanja ročišta za ratne zločine. To bi pomoglo da se izbegnu greške nosilaca procesa, da se dokumentuju sudske sednice, kao i da se uštedi vreme prevodilaca.

- Tužilaštvo prilikom podizanja optužnice mora da obezbedi da svi dokumenti u predmetu budu prevedeni na srpski jezik, kada su optuženi srpske nacionalnosti. Ovo će omogućiti pravedniji sudski proces i osigurati da sve strane imaju jednak pristup informacijama o predmetu za potpunu i pravičnu raspravu. Ovo je posebno važno, jer su neka početna ročišta odložena zbog nedostatka prevedene dokumentacije.

- Od okončanja oružanog sukoba na Kosovu, na desetine slučajeva ratnih zločina na Kosovu presudilo je lokalno pravosuđe (uključujući međunarodne misije). Sudski savet Kosova treba da stvori elektronsku bazu podataka sa sudskom dokumentacijom o predmetima ratnih zločina, koji su doneli konačne odluke. Ovo bi u velikoj meri pomoglo sudijama i tužiocima, koji se bave istragom i suđenjem u predmetima ratnih zločina na Kosovu.

- Fond za humanitarno pravo već nekoliko godina u svojim godišnjim preporukama ističe neophodnost uspostavljanja pravne saradnje sa Srbijom. Vlada Kosova mora da se obaveže na uspostavljanje međunarodne pravne saradnje u pregovorima sa Srbijom kroz potpisivanje protokola o saradnji između specijalnih tužilaštava Kosova i Srbije. Saradnja je jedan od načina uspešnog procesuiranja ratnih zločina, ali i ostvarivanja prava žrtava ratnih zločina. Nedostatak saradnje i razmena informacija između istražnih organa Kosova i Srbije utiče na neefikasnost optužnica za ratne zločine.