Garčević: London pomoću Kosova pokušava da zadrži svoju bitnost u Evropi

Principi na kojima se zasniva politika Londona prema Kosovu su oportunistički i odgovara im da imaju anglofilnu vladu u Prištini, jer se Velika Britanija, naročito posle izlaska iz EU trudi da zadrži svoju bitnost na kontinentu i status najbitnijeg američkog saveznika u Evropi, kaže za Kosovo onlajn novinar Srđan Garčević.

"Britanija funkcioniše kao neka vrsta spojlera u Evropi, kao sila koja se trudi da kontroliše haos na kontinentu i time i njihova prilično jaka podrška Kurtiju, mada i nekim drugim regionalnim akterima. Ona je tu da bi na neki način mogla da obuzda i zauzda možda interese Nemačke, zemlje koja je ekonomski dosta bitnija u Evropi i Francuske, zemlje koja je relativnog pariteta sa Britanijom što se tiče globalne pozicije u Evropi, da bi nekako tu mogla da koristi nestabilnost kako bi za sebe uspela da obezbedi bolje koncesije za svoja druga strateška pitanja", ističe naš sagovornik. 

O tome da li Britanija živi od stare slave i na osnovu čega danas širi svoj uticaj u ovom regionu, Garčević podseća da je u pitanju "vrlo bitna stara slava" i da se radi o imperiji koja  je vladala skoro celim svetom krajem 19. i početkom 20. veka, iako je njena snaga dosta oslabljena od Prvog svetskog rata, pa skoro potpuno redukovana od Drugog svetskog rata.

"Britanija opet ima dosta bitnu ulogu, prvo zbog svoje bliskosti Americi, jedna je od retkih zemalja koje nisu bile pokorene tokom Drugog svetskog rata i koja je ipak uspela da ima neki svoj suverenitet. Drufo, nekom svojom bitnošću u svetu trgovine, ekonomije, te ona vrlo lako može da pomogne, uslovno rečeno, lokalnim elitama, konkretno možda Pokretu Samoopredeljenje, ili nekim drugim akterima, recimo Bošnjacima na Balkanu, bilo da im daju određena sredstva, isto tako i pristup za velikim stolom, bilo da se radi o UN, ili samom američkom establišmentu, ili o stvarima kao što je Savet Evrope", objašnjava Garčević.

Kako navodi, Britanci su sa Borisom Džonsonom i izlaskom iz EU hteli da lansiraju brend globalne Britanije i da se pozicioniraju kao neka vrsta Singapura oko koga će se okupiti druge zemlje. Ipak, ocenjuje da to "nije prošlo najuspešnije", te da je zbog toga uticaj Britanije na zemlje Komonvelta ili zemlje EU koje nisu priznale Kosovo - slab. 

"Čini mi se da to baš nije najuspešnije, da ostale zemlje Komonvelta - konkretno najbitnije kao što su Pakistan i Indija - imaju svoje vrlo jasne interese u Aziji koji nisu nužno povezani sa britanskim. Čini mi se da je tu možda manji uticaj. Možda na te manje zemlje u Komonveltu još mogu da utiču. Što se tiče evropskih nepriznavača Kosova, čini mi se da je to isto dosta oslabljeno, budući da su oni uglavnom ili u nemačkoj sferi interesa, ili su kao Španija prilično moćni i sposobni da sami artikulišu svoju politiku", smatra Garčević.

Na pitanje da li Ališa Kerns predstavlja zvaničnu politiku Londona prema Kosovu, odgovara da je u svakoj zemlji i političkom establišmentu dobro imati ljude "na različitim nivoima ekstrema po takvim pitanjima".

"Ališa Kerns je prilično ekstremna, ne bih rekao da se svi slažu sa njom, ali ona je svakako korisna britanskom establišmentu da se vidi dokle može da se ide i kako to može da se kontroliše. To je osoba koja je i sama upletena u dosta skandala, za jednog od njenih pomoćnika je skoro pronađeno da je bio špijun za Kinu, tako da ona očigledno ima neku bitnu poziciju u njihovom establišmentu za spoljnu politiku, stoga su možda i Kinezi hteli da imaju špijuna tamo. Ali ne bih rekao da je ona glasnogovornik Britanije, pre bih rekao da je ona onaj oštri deo koplja kojim pokušava da se napravi neka vrsta proboja i da se vidi kako će Srbija reagovati", objašnjava naš sagovrnik. 

Dodaje i da ne treba mitologizirati ulogu britanskih tajnih službi, iako "svakako neki agenti britanskih službi deluju na Kosovu" i ističe da je važnije fokusirati se na protok novca i njegov uticaj.

Kako zaključuje, Britanija se trudi da ostane što relevantnija u Evropi i da ostvari svoje interese, a u njenom je interesu da ima anglofilnu vladu u Prištini i dodaje da je u pitanju simbiotska veza.

"Kao što su Kosovu potrebni Britanci, tako je i Britancima potrebno Kosovo, da bi se održala neka vrsta tenzije u Evropi i da bi Britanija imala mesto za nekim većim stolom", kaže Garčević.