Ljepojević: Velika Britanija podizvođač američkih geopolitičkih radova na Kosovu

Kosovo je američki projekat u kome Velika Britanija učestvuje od prvog dana kao "podizvođač američkih geopolitičkih radova", kaže za Kosovo onlajn novinar Siniša Ljepojević, dodajući da Britanija preko Kosova nastoji da dobije neko mesto u geopolitičkoj igri širih razmera.

Ukrajinski rat i kriza su poslužili da Amerika potpuno okupira ne samo EU, nego celu Evropu i da je stavi u vazalni status, pa bi u tom kontekstu trebalo gledati i politiku Velike Britanije, smatra naš sagovornik, višegodinjši dopisnik Tanjuga iz Londona. 

"U tom podizvođenju američkih radova, Britanija traži svoju šansu da se instalira u političkim neizvesnostima i turbulencijama Evrope i da pronađe neko svoje mesto, pošto više nije u EU", navodi Ljepojević.

Kosovo je, kako ističe, deo šire geopolitičke igre, koja još nije završena.

"Velika Britanija, kao podizvođač američkih geopolitičkih radova, nastoji da preko Kosova dobije neko svoje mesto u toj geopolitičkoj igri. Amerika ima osobinu jednog kukavičluka da obično neće da kaže onoi što misli, nego to prepušta drugima i u tom smislu je Britanija u toj funkciji. Međutim, unutar političke Britanije nije baš tako kao što se piše u medijima, tamo već postoje neki razgovori u kojima se priznaje da ovo što se radi sa Kosovom neće doneti nikakvo rešenje i da jednostavno ovo što se godinama radi ne ide i da se mora pronaći neki novi model politike prema Kosovu", kaže Ljepojević.

On podseća i da je britanski ambasador u Beogradu rekao da bi za Kosovo možda mogao da posluži čuveni sporazum Velikog Petka za Severnu Irsku iz 1997. godine.

"To je bilo interesantno zbog toga što je rezultat tog sporazuma da je Severna Irska ostala u Velikoj Britaniji. Ono što je malo drugačije od toga je da je u taj sporazum upletena i Republika Irska koja je druga država, zbog određenih istorijskih okolnosti. Ne mislim da bi u nekom sporazumu o Kosovu na kraju mogla da bude upletena neka druga država, kao recimo Albanija", navodi.

Stvari su se temeljno promenile sa krizom i ratom u Ukrajini i ratovima na Bliskom istoku, ocenjuje naš sagovornik.

"Kada je reč o Srbiji, mislim da bi trebalo imati mnogo više uvida i razumevanja u ta kretanja i jednostavno ne prihvatati pre vremena neka rešenja koja se nude sa Zapada. Britanija je deo onih koji to predlažu, međutim, jedan od ciljeva Britanije je da naruši politiku EU, što znači da u samoj EU, pre svega u ključnim zemljama kao što su Nemačka i Francuska, da tu postoje nekakave rezerve i drugačiji pogledi koje Britanija u ime Amerike želi da sruši, ugrozi i da tu nađe neko svoje mesto", objašnjava.

Dodaje da Britanija iz odnosa sa Amerikom crpi energiju "da stvori privid svoje moći".

"Vi kao vazal i sluga ne možete imati moć, prema tome, tu nema nikakve stvarne moći. U Americi se pojavilo nekoliko ljudi sa autoritetom koji su objasnili da Britanija može samo da prati šta se dešava u svetu, a ne može više da utiče na te tokove. U tom smislu uvek je interesantna ta britanska veština u održavanju privida svoje moći", primećuje Ljepojević i dodaje da u tom kontekstu Britanija nastoji da bude deo svakog problema, jer veruje da "ako ste deo problema, na kraju i kao gubitnik u toj igri, vi ste deo nekog rešenja". 

Kada je reč o mogućem uticaju na zemlje Komonvelta koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova, kaže da je uticaj Britanije na te zemlje dosta mali, jer "Britanija i nema više instrumente da utiče na zemlje Komonvelta i zadovoljava se uspostavljenim ekonomskim vezama".

Britanske tajne službe su prisutne na Kosovu, bez obzira što se u Velikoj Britaniji promenilo mnogo stvari i što njena moć nije kao što je bila.

"Međutim, ostale su te neke tehnologije uticaja, a jedan od elemenata su i tajne službe. Postoji uverenje u političkoj Velikoj Britaniji da su Srbi skloni Velikoj Britaniji i da praktično jedini prostor na Balkanu gde bi oni mogli da zadrže neki svoj uticaj je prostor srpskih zemalja. Dakle, te tajne službe su pristune, ali u mnogo manjoj meri nego što je bilo. Britanija se sada uglavnom oslanja na lokalnu mrežu simpatizera i saradnika, pre svega u medijima", zaključuje Ljepojević.