PIPS: Kosovo u diplomatskoj krizi zbog jednostranih odluka u vezi sa severom i dijalogom

Odnosi Kosova sa svojim glavnim strateškim saveznikom Sjedinjenim Američkim Državama tokom 2024. godine bili su ozbiljno testirani i pratio ih je nedostatak političke koordinacije. Kao posledica toga, diplomatske tenzije su bile stalno prisutne, rečeno je na predstavljanju godišnjeg izveštaja „Spoljna politika Kosova 2024–2025: Izazovi i put napred“, koji je objavio Prištinski institut za političke studije (PIPS), prenosi Kosova pres.

Tokom predstavljanja ovog izveštaja, istraživač Instituta iz Prištine za političke studije Jon Krasnići izjavio je da su testiranje odnosa i nedostatak političke koordinacije između Kosova i SAD-a proistekli iz jednostranih odluka kosovske vlade u vezi sa severom, ali i uopšte u vezi sa dijalogom sa Srbijom.

U vezi s tim, Krasnići je pomenuo da neimenovanje novog ambasadora SAD na Kosovu, nakon završetka mandata Džefa Hovenijera, može da se protumači kao znak smanjenja prioriteta.

„Sa glavnim strateškim saveznikom, Sjedinjenim Američkim Državama, odnosi Kosova i SAD u 2024. bili su ozbiljno testirani i pratila ih je politička nekoordinisanost. To je ponajviše posledica jednostranih odluka Vlade Kosova u vezi sa severom, ali i u odnosu na dijalog sa Srbijom. Diplomatske tenzije su bile stalno prisutne, a neprekidno su se isticale kritike američkih zvaničnika i Vašingtona. Tokom godine, nakon završetka mandata bivšeg ambasadora Hovenijera, nova administracija još uvek nije imenovala novog ambasadora na Kosovu. To se može protumačiti kao znak smanjenja prioriteta u osetljivom trenutku za SAD, ne samo na Kosovu, već i u regionu Zapadnog Balkana. Kosovo rizikuje odnos sa svojim strateškim partnerom“, rekao je Krasnići.

Što se tiče odnosa sa Nemačkom, Krasnići je naglasio da je ta država konstantno podržavala Kosovo na njegovom evroatlantskom putu. Prema njegovim rečima, odnosi sa Ujedinjenim Kraljevstvom bili su više fokusirani na sferu bezbednosti.

Krasnići je takođe istakao da je četvorogodišnji mandat poslednje vlade bio test i za odnose Kosova i Albanije. Kako je naglasio, primećeno je slabljenje komunikacije između Kosova i Albanije.

„Odnosi sa Nemačkom mogu se oceniti drugačije nego sa SAD-om, jer je postojala konstantna podrška Kosovu na evroatlantskom putu. Ali, oni su takođe bili pragmatični, često uz određene uslove, jer je Nemačka konstantno nagoveštavala Kosovu da mora ići napred u dijalogu sa Srbijom. Odnosi između Ujedinjenog Kraljevstva i Kosova su bili nešto drugačiji, jer je saradnja uglavnom bila u oblasti bezbednosti. Snažni i duboki odnosi Kosova i Albanije u društvenom, ekonomskom ili turističkom aspektu nastavljaju da postoje, ali ovaj četvorogodišnji mandat je bio test i za odnose Kosovo–Albanija jer se primećuje slabljenje čak i u susretima dve zemlje. Takođe je primećen nedostatak komunikacije između dve vlade, posebno tokom 2024. godine. Odnosi sa Severnom Makedonijom ostaju najuspešniji za Kosovo tokom godine i predstavljaju jedno od najkonstruktivnijih partnerstava“, istakao je.

U jednom od poglavlja godišnjeg izveštaja Instituta iz Prištine za političke studije navodi se da je napredak u vezi sa diplomatskim priznanjem ostao ograničen.

U vezi sa dijalogom Kosova i Srbije, prema Krasnićiju, bez rešavanja pitanja Banjske neće biti pomaka.

„Napredak u diplomatskim priznanjima, iako su stigla dva nova priznanja, ostaje ograničen, jer su u pitanju samo tri priznanja u više od pola decenije. U martu 2024. Kosovo je postalo pridružena članica Parlamentarne skupštine Natoa, čime je povećalo svoje prisustvo i politički dijalog. Što se tiče dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom, briselski i ohridski sporazumi gotovo da nisu sprovedeni tokom 2024. U izveštaju se navodi da je dijalog zamrznut nakon događaja u Banjskoj. Bez rešavanja pitanja Banjske, mislim da neće biti pomaka u dijalogu Kosovo-Srbija“, rekao je Krasnići.

Bivši zamenik ministra spoljnih poslova i dijaspore Muhamet Brajšori rekao je da je Kosovo diplomatski pasivno. Prema njegovim rečima, država nema strateški pravac u spoljnoj politici i izgubila je kompas kako treba da funkcioniše sa saveznicima, ali i sa državama koje nisu prijateljski nastrojene prema Kosovu.

„Sama istorija izgradnje ove države zasnovana je na dva stuba. Prvi, unutrašnji konsenzus o tome šta želimo da budemo kao država, i drugi, konsenzus o saradnji sa zapadnim partnerima. U oba ova stuba smo poslednjih godina posustali i to se reflektuje na prvo - da smo diplomatski pasivni. Ne znamo gde želimo da idemo ili šta želimo da postignemo u svetu. Nemamo strateški pravac u spoljnoj politici, ali nemamo ni podsticaj van vlade za više ambicija u spoljnoj politici. Izgubili smo kompas kako da funkcionišemo sa saveznicima i sa onima koji to nisu. Jer, na kraju krajeva, diplomatija nije moral. I sa najgorim čovekom moraš sesti da nađeš dogovor“, istakao je Brajšori.

Istraživač u Kosovskom institutu za istraživanje i razvoj politika (KIPRED) Iljir Deda istakao je da je tokom ove godine Kosovo mnogo izgubilo i da se neće uspeti oporaviti čak ni ako dođe nova vlada.

„Niko od nas se ne oseća dobro što se u ključnoj godini novog angažmana u međunarodnim odnosima Kosovo našlo van orbite Zapada. To je jedina država u Evropi, osim Belorusije, Rusije i Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, koja je kažnjena. Za pet godina, kada se osvrnemo na 2025, kolektivno ćemo je proklinjati kao godinu kada smo izgubili toliko mnogo i kada nećemo uspeti da se oporavimo, čak i ako dođe do tranzicije vlasti, čak i ako dobijemo novu vladu i najbolju moguću spoljnu politiku, gubitke iz 2025. nećemo moći nadoknaditi“, rekao je Deda.

U izveštaju se, između ostalog, govori i o odnosima Kosova sa drugim državama kao što su Turska, Hrvatska, Grčka i druge.