Gogić: Malo verovatno da će kosovsko pitanje biti rešeno u sledeća tri meseca, Lajčaku ističe mandat u aprilu

Za početak ove godine od velikog broja zvaničnika moglo se čuti da će se iz Evropske unije pojačati pritisci kada je reč o procesu dijaloga Beograda i Prištine, a politikolog Ognjen Gogić kaže da kada se uzme u obzir da u EU predstoje izbori, kao i u SAD, malo je verovatno da Unija uopšte trenutno ima mehanizme da vrši te pritiske.

Podsećajući da je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak imenovan na tu funkciju 2020. godine i da mu mandat ističe u aprilu, Gogić za Kosovo onlajn kaže da je malo verovatno da se za četiri meseca postigne nekakav uspeh u procesu normalizacije, kada već četiri godine nije došlo do toga.

Gogić kaže da kada se uzme u obzir da Evropskoj uniji i SAD predstoje izbori, malo je verovatno da EU uopšte trenutno ima mehanizme da vrši te pritiske.

Podsećajući da je specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak imenovan na tu funkciju 2020. godine i da mu mandat ističe u aprilu, Gogić za Kosovo onlajn kaže da je malo verovatno da se za četiri meseca postigne nekakav uspeh u procesu normalizacije, kada već četiri godine nije došlo do toga.

Gogić podseća da je u septembru 2022. Beogradu i Prištini predstavljen francusko-nemački plan koji su podržale i EU i SAD, kao i da je zamisao bila da se ta inicijativa realizuje tokom 2023. godine.

Kako kaže, prošla godina je bila određena kao ta godina kada je trebalo da se dogodi neki značajniji napredak, da se napravi neki proboj u procesu normalizacije između Beograda i Prištine.

"Ta inicijativa je bila zamišljena tako da se na početku prošle godine postigne sporazum, a da se on onda sprovede pre kraja godine. U samom sporazumu koji je prihvaćen u februaru, a koji je kasnije dopunjen u Ohridu u martu, bilo je navedeno da će se realizovati u roku od 150 dana, a da će nakon toga biti organizovana donatorska konferencija. Ništa od toga se nije ostvarilo, a zamisao EU i SAD prošle godine je bila da tokom 2023. godine taj posao završe ili da naprave značajniji napredak jer su znali da tokom 2024. godine neće imati ko time da se bavi", istakao je Gogić.

Naglašava da je pitanje sada ko taj pritisak može da vrši.

Ukazuje da treba imati u vidu da mandat Miroslava Lajčaka kao glavnog posrednika ispred EU ističe u aprilu.

"Njegov mandat je već produžen nekoliko puta, on je imenovan na to mesto 2020. godine sa zadatkom da proces dijaloga dovede do sporazuma o normalizaciji. Četiri godine kasnije čini se da uopšte nismo bliži tom sporazumu, već su se u međuvremenu i urušili neki prethodni dogovori tako da je zaista malo verovatno da ako se za četiri godine nije mogao postići napredak, da će u poslednja tri meseca njegovog mandata to biti ostvareno. Veliko je pitanje da li će njegov mandat biti produžen jer je opet pitanje ko to može da produži jer EU ide na parlamentarne izbore", navodi Gogić.

Dodaje da će nakon izbora u EU biti formiran novi sastav Evropskog parlamenta i Evropske komisije i ukazuje da trenutno ta tela nemaju kapacitet da ulaze u neke nove inicijative.

Kada se sve to sagleda, kako kaže Gogić, deluje malo verovatno da EU ima mehanizme da vrši pritske na strane.

Gogić ukazuje i da treba imati u vidu da Srbija u ovom momentu ima vladu u tehničkom mandatu, kao i da dok Srbija završi proces formiranja nove vlade, Kosovo će verovatno ući u proces parlamentarnih izbora. 

"Zapravo, ove godine ni u jednom momentu se nećemo susresti na pola puta, odnosno nećemo imati posrednike na obe strane, pregovarače koji će imati legitimitet da razgovaraju o sporazumima. Kada se sve to ima u vidu, čini se da su ti pokušaji da se iznudi neko rešenje u naredna tri meseca malo verovatni", kaže.

Gogić smatra da će EU sada tražiti neku izlaznu strategiju, način da zaokruže tu priču kako-tako kako ne bi proglasili neuspeh i kako niko ne bi doživeli kolaps.

Navodeći da se povela priča da će EU da formalizuje sporazume do kraja januara i da će ih uvesti u pregovaračka dokumenta i za Srbiju i za Kosovo, Gogić kaže da je to pogrešno interpretirano u javnosti, odnosno da to nije nikakav novi vid pritiska, već interna stvar, birokratski posao - da EU te dokumente unese u svoje dokumente.

"To je na neki način stavljanje stvari u fioku. To nije neki novi pristup, već se zapravo ta stvar adaktira do daljnjeg i zapravo na taj način bi EU to ostavila u amanet nekom novom sazivu Evropskog parlamenta da se time bave", dodaje.

Gogić očekuje da se u par narednih meseci dođe do toga da se traži izlazna strategija i da na neki način Beograd i Priština potvrde svoju posvećenost nastavku procesa u nekom momentu kada se za to stvore uslovi.

"Ali, ne više od toga jer se ne može desiti čudo da se preko noći promeni toliko stvari. Imamo sporazume koji nisu ni prihvaćeni na pravi način, niti su sprovedeni, a da se za par meseci postigne neki nezapamćen rezultat i čudo, malo je verovatno. Pre se radi o tome da će se ta priča zaokružiti tako da EU ne uđe u izborni proces tako što će da proglasi neuspeh u pogledu ovog procesa", navodi.

Komentarišući izjave koje su došle iz EU povodom ukidanja stikera za registarske tablice, a u kontekstu pritisaka koji se mogu očekivati, Gogić kaže da one upravo pokazuju da se EU hvata za slamku i da bilo kakav pomak žele da vide da bi mogli da ga proglase nekim nezapamćenim uspehom.

"Tu se čuju komentari da ukidanje tih stikera demonstrira volju obe strane da se vrate procesu dijaloga iako je reč o minornom ustupku koji uopšte ne ukazuje da postoji želja da se izađe sa nekim ozbiljnim pomacima kao što bi bilo održavanje izbora na severu Kosova ili čak formiranje Zajednice srpskih opština. To pokazuje da je EU potreban bilo kakav pomak i napredak i čak su spremni da se uhvate za najmanju stvar da bi prikazali nekakav rezultat", kaže Gogić.

Prema njegovim rečima, ukoliko Beograd i Priština u narednom periodu budu demonstrirali dobru volju na najmanjim stvarima, to će biti dovoljno za EU da se u martu, kada se očekuje samit Evropskog saveta, stavi tačka na tu priču.

"Potrebni su minimalni ustupci sa obe strane kako bi EU na Evropskom savetu konstatovala da je zabeležen nekakav napredak i da onda zaokruži i zaključi tu priču do daljnjeg, ali to zapravo samo znači da će čitava ova stvar bii samo pauzirana u svetlu tih nekih navodnih pomaka i tek zapravo kada se obave izbori i u EU i u SAD i kada budemo imali administracije i u EU i SAD koje budu imale pun kapacitet može da se nastavi proces, a to se ne očekuje pre sledeće godine", zaključuje Gogić.