Gogić: Na Kosovu dve defakto valute, EU toleriše upotrebu evra mimo sporazuma

Ognjen Gogić
Izvor: Kosovo Online

Namera Prištine da ukine dinar na Kosovu otvorila je i pitanje po kom osnovu Kosovo koristi evro kao valutu, a politikolog Ognjen Gogić kaže za Kosovo onlajn da su Kosovo i Crna Gora jedina dva prostora na kojima se evro koristi kao defakto valuta, mimo sporazuma sa Evropskom centralnom bankom.

“Na Kosovu se defakto paralelno koriste dve valute - dinar i evro i ni za jednu od njih ne postoji jasan pravni osnov u smislu zakona kojim se to reguliše. Ustav Kosova govori da će na Kosovu postojati jedna valuta, ali ne i koja, a zakon o Centralnoj banci Kosova navodi da će valuta biti određena zakonom a taj zakon nikada nije donet”, kaže Gogić.


On kaže i da je situaciju sa upotrebom valuta na Kosovu na najjezgrovitiji način objasnila šefica Unmika Karolina Zijade tokom obraćanja u Savetu bezbednosti UN, rekavši da postoje dve defakto valute i da je takva situacija u poslednjih 25 godina.

Gogić navodi da je Kosovo po pitanju upotrebe evra u specifičnoj situaciji jer evro mogu da koriste samo članice EU i to nakon što ispune kriterijume konvergencije i postanu deo evrozone.

“Čak ni sve članice EU ne mogu da koriste evro ako ne ispunjavaju sve kriterijume. One su u obavezi da pređu na evro kada ih ispune. Najbolji primer je Hrvatska koja je ušla u evrozonu čitavih devet godina nakon što je postala članica EU. U nekim ranijim situacijama zemlje koje su bile na putu ka EU - Hrvatska Bugarska ili BIH takođe su razmišljale da na jednostran način uvedu evro kao svoju valutu ali im je EU pretila sankcijama, odnosno, nagoveštavala im je da će doći do obustavljanja procesa evropskih integracija ako uvedu evro pre nego što na to postanu spremne. To se nije desilo u slučaju Kosova i Crne Gore koje koriste evro jednostrano, i tu EU toleriše upotrebu evra. Ovde se ne radi o velikoj novčanoj masi koja može da poremeti ozbiljnije monetarnu stabilnost u evrozoni, ali je pre svega reč o političkim razlozima koji su imali veze sa procesom raspada državne zajednice Srbije i Crne Gore i kasnije sa jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova”, objašnjava Gogić.

On, ipak, kaže da će i u odnosima EU i Kosova, pre ili kasnije, pitanje evra postati problem ukoliko Kosovo bude nastavilo da se kreće ka članstvu EU jer će se doći u situaciju da je počelo da koristi evro pre nego što je za to bilo spremno.

“To jeste pitanje koje svi izbegavaju i na koje se žmuri, ali problem je nastao što se evro koji je jednostrano uveden na Kosovu sada koristi kao način da se maltretira jedna manjina i da se vrši pritisak na jednu nevećinsku zajednicu na Kosovu koja koristi dinare. To sad već jeste pitanje za Evropsku centralnu banku i EU - kako je uopšte moguće da se njihova valuta koristi u te svrhe? Takođe, ako nije bilo razloga pre da se postavi pitanje da li Kosovo može da koristi evro, sada je zaista trenutak, jer se dolazi u situaciju da se on koristi kao način za kršenje ljudskih prava. Tako da je sada zapravo pitanje dijaloga u Briselu ne između Beograda i Prištine kako da se tehnički reši pitanje platnog prometa, već između Brisela i Prištine da li evro može da se koristi kao sredstvo za pritisak na jednu etničku zajednicu”, kaže Gogić.

On kaže da Uredba CBK kojom se ukida korišćenje dinara nije zasnovana na zakonu zbog toga što CBK ne može svojom uredbom da odredi koja valuta se koristi na Kosovu već to može da uradi jedino parlament putem zakona, na šta su, podseća već ukazali pravnici na Kosovu, kako srpski tako i albanski.

“Kosovo se opredelilo na ovaj “trik” da CBK, koja je navodno nezavisna, donese takvu odluku i da se kaže da vlasti nisu za to odgovorne jer ne mogu da utiču na rad nezavisne ustanove. To je bila prečica jer ako je Kosovo želelo da ustanovi jednu valutu, odnosno evro, pravi put bi bio donošenje zakona ali to bi trajalo mnogo duže i otvorilo bi mnoga druga pitanja. Tako da je ovde na delu licemerje jer se poziva na vladavinu prava i kaže kako izvršna vlast ne može da utiče na rad CBK a sa druge strane imamo CBK koja neku odluku donosi mimo zakona, pa onda čak i policija preduzima mere na osnovu odluke CBK koja nije zakonita. To je selektivno pozivanje na vladavinu prava”, kaže Gogić.