Gogić: Status obrazovnih i zdravstvenih institucija - velika nesigurnost za Srbe

Politikolog Ognjen Gogić izjavio je za RTV da se na Kosovu, kada je reč o statusu obrazovnih i zdravstvenih institucija Srbije u srpskim sredinama, konstantno čuje isto pitanje - „šta će biti?“. Govoreći o defileu pripadnika KBS-a i policije povodom 18 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova, ističe da je to bio događaj koji je bio relevantan jedan dan i da Priština ima druge izazove koji se tiču usvajanja budžeta, kao i izbor predsednika Kosova, preneo je RTV.

„Opštine imaju svoje budžete i oni su sve manji i manji kada su u pitanju opštine sa srpskom većinom, nije Priština zainteresovana da ulaže u srpske sredine i da podstiče njihov razvoj, očekuje se da se ograničavaju njihovi kapaciteti i da se urušavaju uslovi života i to se vidi“, rekao je Gogić.

Kako je naveo, tema statusa obrazovnih i zdravstvenih institucija je vrlo aktuelna jer postoji velika nesigurnost, uznemirenje, anksioznost ljudi oko toga da li će te ustanove nastaviti da rade u punom kapacitetu i da li će nastaviti da pružaju usluge koje su esencijalne za opstanak srpske zajednice. 

„Kod ljudi se primećuje strah koji ja ne pamtim na Kosovu i Metohiji, oni doživljavaju kao fatalan udarac na svoj položaj ukoliko te ustanove budu zatvorene i već se ozbiljno razmišlja o tome da se napušta teritorija Kosova i Metohije“, preneo je Gogić.

Kaže da ljudi očekuju da čuju šta će biti i od Beograda.

„Još uvek se državni vrh nije jasno izjasnio po pitanju tih obrazovnih i zdravstvenih ustanova i to je nešto što uznemiruje ljude jer ne znaju kako će izgledati njihov život u narednim mesecima“, kazao je Gogić za RTV.

Kada je reč o savezu Zagreba, Tirane i Prištine, Gogić napominje da je na Kosovu i dalje prisutan Kfor što Srbima ipak daje određenu vrstu sigurnosti. Ipak, kaže da je, iako se „vojska Kosova“ formira, taj savez je deo procesa jačanja Kosova u smislu izgradnje samostalne vojske i Srbi su toga svesni.

Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun rekao je da Srbi žele da veruju da je Kfor tu da „tzv. kosovsku vojsku“ drži u nekim okvirima.

„Kada pogledate reakcije onih koji mogu da utiču na ponašanje Prištine, a to je prevashodno zapadni deo međunarodne zajednice, vi vidite da oni ne postavljaju nikakve prepreke Aljbinu Kurtiju da do kraja realizuje preuzimanje obrazovnog i zdravstvenog srpskog sistema koji funkcioniše na Kosovu i Metohiji, da uspostavi punu kontrolu nad tim sistemima“, kazao je Drecun.

Dodaje da je Evropska unija reagovala samo na način da Kurti treba da sve to realizuje, ali u dogovoru sa lokalnim Srbima i ništa više, ali da dogovora nema ako Kurti jednostrano sprovode aktivnosti, a Srbi se protive tome.

„Tu nema spremnosti na strani Prištine. Sa druge strane, ta pitanja bi morala da se rešavaju dijalogom između Beograda i Prištine. Priština odbija da govori o tim pitanjima, jer smatra da su to njihova unutrašnja pitanja i onda vidite da je i taj kanal završavanja tog problema zatvoren. Ja se bojim da će Kurti nastaviti, on je sada u političkom smislu veoma osnažen, dobio je treći mandat, ima većinu i može praktično da radi šta hoće“, kazao je Drecun.

Napominje da izgleda da su albanski lobisti uspeli da u značajnoj meri ipak približe Prištinu Trampovoj administraciji, kao i da je primetno da se albanski premijer Edi Rama veoma angažovao po tom pitanju.

„Beograd nema velike mogućnosti da tu nešto uradi, sprovode se snažne diplomatske aktivnosti, stavlja se do znanja svima koji mogu da utiču na ponašanje Prištine da će to biti presudan završni udarac srpskom narodu, da će podstaći dodatno iseljavanje Srba, da će maksimalno ugroziti njihova ljudska prava, pravo na obrazovanje, na zdravstvenu zaštitu i može da se nastavi da se pomaže srpskom narodu onoliko koliko je to moguće jer Beograd nema efektivnu vlast na Kosovu i Metohiji“, rekao je Drecun.