Gogić: Osmani nema računicu da ruši Kurtija, povezani su i ideološki i pragmatično

Ognjen Gogić
Izvor: Kosovo Online

Politikolog Ognjen Gogić kaže da ne veruje u spekulacije po kojima bi predsednica Kosova Vjosa Osmani preko poslanika liste Gudžo izazvala pad vlade Aljbina Kurtija jer, kako kaže, između Osmani i Kurtija postoji i ideološka i pragmatična veza. Takođe, navodi da takav potez ne bi doneo Osmani, niti listi Gudžo koju je osnovala, političke poene, već bi je zbog tako nečeg glasači kaznili, dok bi Samoopredeljenje moglo da uzvrati pokretanjem procedure njenog opoziva.

Gogić kaže da je ovde reč o spinovima koji dolaze iz opozicije, koja ima interes da proba da generiše sukob između Osmani i Kurtija.

„Ne verujem u takav scenario iz više razloga. Prvo zato što je Osmani svojevremeno napustila sopstvenu partiju, DSK, upravo iz solidarnosti prema Kurtiju. Baš kada su Amerikanci orkestrirali pad prve Kurtijeve vlade jer je bio nepošten prema njima, Osmani je ostala uz Kurtija. Ona je tada mogla da profitira politički time što bi ga napustila i tada je mogla da bude premijer da je htela, ali je ostala uz njega i na neki način je i rizikovala jer u tom momentu nije bilo izvesno da će izbora biti tako brzo i da će ona profitirati što ga je podržala. Osmani je postala predsednica Kosova zahvaljući podršci Samoopredeljenja“, podseća Gogić.

Ukoliko bi partija Gudžo učestvovala u obaranju Kurtijeve vlade, kako ukazuje Gogić, ona ne bi mogla da da premijera u aktuelnom skupštinskom sazivu, niti bi na narednim izborima dobila dovoljno mandata da bi bila lider neke koalicije.

„U najboljem slučaju mogla bi da bude manji partner u nekoj koaliciji i imala bi manji značaj nego što ima sada kada podržava Kurtijevu vladu. Pre je za očekivati da kada se završe novi parlamentarni izbori, koji će biti najkasnije početkom sledeće godine, pritisak na partiju koju je osnovala Osmani da se prikloni novim većinama. Mada je tu pitanje i da li bi ta partija prešla cenzus, jer to nije izvesno. Ako bi ušla u parlament na njoj bi verovatno bio pritisak da uđe u koaliciju koju bi člinili svi drugi – DPK, DSK, Haradinajeva alijansa, možda i srpska partija. Tako da bih pre očekivao da do nove kombinatorike dođe posle izbora“, kaže Gogić.

Kada bi se, ipak, desio scenario da Gudžo pokrene pitanje razrešenja Kurtijeve vlade, Gogić kaže da bi to isključivo bio neki trik koji bi Kurti sam izveo sa svojim saradnicima kako bi se otišlo na prevremene izbore, ukoliko proceni da mu to više politički odgovara nego da se čeka redovan termin u februaru 2025.

Govoreći o sličnostima i razlikama između Kurtija i Osmani, i kakva bi ona bila kao pregovarač Kosova u dijalogu sa Srbijom, naš sagovornik kaže da je Osmani podjednako radikalna kada je reč o nacionalizmu kao i Kurti, što ih je i povezalo, ali da bi možda kao učesnik dijaloga bila umerenija samo zbog toga da ne bi narušila odnose Kosova sa zapadnim delom međunarodne zajednice.

Kako dodaje, od Osmani se očekivalo da ima drugačiji pristup jer se generalno veruje da su žene u politici umerenije, jer je relativno mlada osoba i školovana na Zapadu.

„Od nje se očekivao neki drugačiji kurs ali je ona postala možda i najradikalniji političar na kosovskoj političkoj sceni. Njen radikalizam se odnosi na Srbiju i Srbe, ona često u svojim javnim nastupima za Srbiju govori da je ’genocidna država’. Nije neko ko je pokazao bilo kakvu naklonost i spremnost na kompromis sa Srbima i Srbijom. Osmani govori tečno srpski ali se nikada nije obratila medijima na srpskom niti je njen kabinet pokazao spremnost da poštuje jezička prava i da obezbeđuje prevod na javnim događajima. Tako da ona gradi svoj politički imidž na nacionalizmu i antisrpskom stavu“, kaže Gogić.

Ono po čemu se razlikuju Osmani i Kurti, dodaje, je odnos prema Zapadu. Iako je Osmani radikalna i beskompromisna prema Srbima ipak nije pristalica toga da se Kosovo konfrontira sa zapadnim partnerima.

„Eskobar je ukazao tokom posete Kosovu da je Osmani najbolji partner koji Amerikanci imaju na Kosovu. Ona ne bi vodila tu politiku izolacionizma i politiku kojom narušava odnose Kosova sa zapadnom međunarodnom zajednicom po cenu toga da napravi neki kompromis u dijalogu sa Beogradom. U tom smislu bi bila podložnija pritiscima i zahtevima koji dolaze sa Zapada a koji nekada zapravo i idu u korist srpske strane. Tako da bila bi nešto jednostavnija za dijalog i možda bi dijalog davao veće rezultate. Možda bi kao učesnik dijaloga bila umerenija kako na kraju ne bi ugrožavala evropsku perspektivu Kosova i onda bi pokazala veću sklonost ka kompromisima. Samim tim bi bila manje sklona tome da preduzima jednostrane korake koji su već u više navrata nailazili na osudu Zapada“, kaže Gogić.