Gogić: Pravno nejasno da li je mandat od šest meseci za vršioca dužnosti predsednika konačan ili može da se obnavlja

Politikolog Ognjen Gogić kaže da se pitanja koja i dalje nisu razjašnjena u vezi sa mandatom vršioca dužnosti Kosova odnose na to da li Aljbuljena Hadžiju može da bude vršilac dužnosti predsednika i nakon 4. oktobra, kao i da li je njenim izborom za predsednika Skupštine počeo novi ciklus od šest meseci. Odgovori na ova pitanja, kako ukazuje, su važna jer je predsednik ili vršilac dužnosti predsednika taj koji treba da raspusti Skupštinu ukoliko dođe do toga da ona ne izabere predsednika Kosova u roku koji je odredio Ustavni sud.

Vršilac dužnosti predsednika Kosova Aljbuljena Hadžiju, podsetimo, saopštila je 2. oktobra da razmatra mogućnost da se obrati Ustavnom sudu u vezi sa svojim mandatom vršioca dužnosti predsednika, ukoliko Kosovo ne uspe da izabere novog predsednika u ustavnom roku.

Iako pravne dileme i praznine postoje, Gogić ocenuje da je najava Hadžiju verovatno samo politički manevar ispipavanja terena jer da je zaista želela da podnese inicijativu Ustavnom sudu, trebalo je to da uradi mnogo ranije. 

„Prvo pitanje koje je otvoreno je da li Aljbuljena Hadžiju može da bude vršilac dužnosti predsednika Kosova i nakon 4. oktobra jer postoji tumačenje da ta pozicija najduže može da se obavlja šest meseci, a to ističe tog datuma. Strogo gledano, član Ustava koji sadrži taj stav, tiče se situacije kada je predsednik privremeno sprečen da vrši dužnost, a ne kada kada nije izabran i to je jedna praznina koja može da se otvori. Glavno pitanje je ovde da li rok od šest meseci uopšte postoji za situaciju kada predsednik nije izabran ili je to samo rok za situaciju kada je predsednik privremeno sprečen da obavlja svoje nadležnosti“, izjavio je Gogić za Kosovo onlajn.

Drugo pitanje koje može da razmatra sud je, kako navodi, da li je taj period od šest meseci konačan ili se on obnavlja.

„Konkretno, Aljbuljena Hadžiju je ponovo izabrana za predsednicu Skupštine početkom septembra, a mesto vršioca dužnosti predsednika Kosova je vezano ne za osobu nego za funkciju. Da je neko drugi recimo izabran umesto Hadžiju pitanje bi bilo da li onda ta osoba ima novih šest meseci. Pitanje je, recimo, i da li je njenim izborom za predsednika Skupštine ponovo počeo novi ciklus od šest meseci i da li uopšte taj rok važi za ovu situaciju u kojoj se Kosovo nalazi. To je vrlo značajno pitanje zbog toga što je predsednik ili vršilac dužnosti predsednika taj koji treba da raspusti Skupštinu ukoliko dođe do toga da ona ne izabere predsednika u roku koji je odredio Ustavni sud“, kaže on.

Ipak, kako dodaje, bilo bi potpuno kontraintuitivno pretpostaviti da Ustav i Ustavni sud smatraju da u bilo kojoj situaciji mesto predsednika može biti upražnjeno jer postoje nadležnosti koje Ustav isključivo daje predsedniku.

„Bilo bi besmisleno da Ustavni sud kaže: 'ne, tu funkciju više niko ne može da obavlja jer je prošao rok od šest meseci'. To bi značilo da neke nadležnosti koje su pripisane predsedniku ne mogu da se obave uopšte“, ukazuje Gogić.

Ono što može da se dogodi i što, kako smatra, Hadžiju verovatno želi da postigne jeste da eventualno sud odredi neku privremenu meru dok ne razmotri njen zahtev, ako ga bude uputila, da suspenduje rad Skupštine i da samim tim zaustavi protok roka za izbor predsednika.

„Međutim, to je nerealno očekivanje, jer je Ustavni sud do sada uvek privremene mere donosio onda kada bi dalje aktivnosti napravile nepopravljivu štetu. A ovde je Ustavni sud sam definisao da je rok za izbor predsadnika 6. oktobar i bilo bi kontradiktorno kad bi sad Ustavni sud taj rok suspendovao zbog nekog razloga. Tako da je to verovatno samo jedan politički manevar ispipavanja terena, a Hadžiju da je zaista u dilemi i da je zaista želela da podnese tu inicijativu Ustavnom sudu, ona je to trebalo da uradi mnogo ranije, da sud blagovremeno može da oceni da li ona može da raspusti Skupštinu ili ne“, smatra Gogić.

Ukoliko Hadžiju bude uputila pitanje Ustavnom sudu a on ne odgovori u kratkom roku na njen zahtev i ne donese privremenu meru, to će, kako ističe, zapravo značiti da postoji obaveza raspuštanja Skupštine i da sud ostaje pri prethodnom stavu i presudi da Skupština mora da bude raspuštena i da je nastupila ta okolnost.

„Ono što može da se dogodi, to je da Hadžiju sama odbije da raspusti Skupštinu, dok, navodno, čeka privremenu meru ili mišljenje Ustavnog suda. Jer to je praksa koja se već pokazala, jer je Samoopredeljenje vrlo svesno propustilo Ustavni rok da konstituiše Skupštinu. Oni su sami odredili novi rok u kojem su konstituisali Skupštinu i pokazalo se da Ustavni sud to nije uvažio. Ustavni sud je rekao da je Skupština morala biti konstituisana ranije, dakle do 6. avgusta i da od tada počinje da teče rog zbog predsednika. Tako da, ono što može da se dogodi, to je da nastupi politički voluntarizam i da ona odbije da raspusti Skupštinu i da se pravda time da nije sigurna da li to može da uradi“, navodi on.

Za suspendovanje daljeg rada parlamenta su, kako kaže, šanse male, jer bi to bilo protiv svih presuda koje je sud ranije doneo i logici kojom se vodio, a to je da se mora ići u pravcu konstituisanja institucija i da ne mogu mesta biti upražnjena.

„Bilo bi suludo da zbog takvog pitanja on sad sam zaustavi sve. Ali u teoriji, ukoliko bi recimo on suspendovao rad Skupštine, onda bi to prolongiralo period raspisivanja izbora, što bi dalo dodatni rok i odložilo moment raspisivanja izbora i njihovo održavanje. To bi bio pokušaj da se na taj način dobije dodatno vreme, odnosno da se odloži moment održavanja izbora za decembar, za kada se veruje da to više odgovara Samoopredeljenju“, zaključuje Gogić.