Gogić: Stabilan priliv sredstava iz Srbije prema građanima na Kosovu moguć uz licenciranje Poštanske štedionice

Ognjen Gogić
Izvor: Kosovo Online

Politikolog Ognjen Gogić kaže da posle jučerašnje runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu posvećene rešavanju problema nastalih zbog uredbe Centralne banke Kosova kojom se ukida upotreba dinara, „deluje da postoji prostor za neko srednje rešenje, barem kratkoročno“. To bi, smatra, moglo da bude da se Banka Poštanska štedionica licencira prema zakonodavstvu Kosova, koja bi mogla da ima priliv sredstava u dinarima, dok bi se građanima koji bi imali devizne račune u dinarima novac isplaćivao u evrima.

Sama Uredba CBK, dodaje, dopušta mogućnost da se finansijske ustanove licenciraju i da mogu vrše svoje funkcije u skladu sa tom uredbom.

„Nije nezamislivo da se Poštanska štedionica licencira. Donedavno je na Kosovu poslovala NLB Komercijalna banka koja je imala odgovarajuću licencu kosovskih ustanova i koja je smatrana za legalnu finansijsku ustanovu koja je omogućavala ljudima da primaju prihode iz Srbije. Tako da postoji neki presedan koji se može pratititi. Takođe treba imati u vidu slične probleme koji su postojali u oblastima telekomunikacija i energetike gde su recimo MTS i EPS osnovali svoje ćerke firme na severu Kosova čime je omogućeno da pružanje usluga na neki način bude vezano za Srbiju“, navodi Gogić.

Kako pojašnjava, Poštanska štedionica bi na Kosovu mogla da funkcioniše kao komercijalna banka koja ima odgovarajuću licencu koja bi njoj omogućavala da ima priliv sredstava u dinarima, dok bi korisnici računa imali devizne račune u dinarima u Poštanskoj štedionici.

„Kada bi im se isplaćivao novac i kada bi ga građani podizali sa bankomata to bi bilo u evrima jer Kosovo nije spremno da promeni taj aspekt odluke koji se tiče gotovinskog plaćanja. Kako se ne govori o tome da se dinar dopusti kao sredstvo plaćanja u gotovinskim transakcijama, čini se da je to odluka koja se neće dovoditi u pitanje. Ali, važniji je aspekt da se omogući stabilan priliv sredstava iz Srbije prema građanima na Kosovu, i to bi licenciranjem Poštanske štedionice potencijalno moglo da reši ukoliko Kosovo ne bi dovodilo u pitanje pravni osnov po kome korisnici dobijaju sredstva. Naime, policija ili inspekcije mogle bi da dovedu u pitanje dokumentaciju na kojoj se bazira pravo za zasnivanje prihoda“, upozorava Gogić.

On kaže da ostaje pitanje ustanova, obrazovnih i zdravstevnih, i da li bi one mogle da imaju otvorene račune u Poštanskoj štedionici.

„Čini se da nikada nije aktivirana odredba Ahtisarijevog plana da opštine sa srpskom većinom imaju pravo da imaju priliv sredstava putem komercijalnih banaka iz Srbije, a ta sredstva su i bila predviđena za finansiranje škola i zdravstvenih ustanova. Možda je to put kojim bi mogao da se obezbedi priliv sredstava za srpske ustanove na Kosovu“, kaže naš sagovornik.

Što se tiče trgovinskih i ugostiteljskih objekata, pre svega na severu Kosova, koji su, kako navodi, do sada vodili knjigovodstva u dinarima, oni bi, verovatno morali da se registruju po kosovskom sistemu i da knjigovodstvene radnje prebace da se vode u evru.

„Korišćenje dinara kao sredstva plaćanja čini se da više nije predmet razgovora, a ipak se privreda pre svega na severu Kosova u velikoj meri zasniva na dinaru. Nije ni to nereševo, ali sada govorimo pre svega o pronalasku rešenja za priliv sredstava za fizička lica iz Srbije što je najurgentnije i tu će se uložiti veći napor, a ova druga pitanja koja se tiču valute verovatno će biti rešena u skladu sa odlukom CBK i tu se verovatno neće tražiti prostor za kompromis“, zaključuje Gogić.