Gorani: Kosovo decenijama vodi primitivno i patriotsko rukovodstvo

Dukađin Gorani
Izvor: Reporteri

Novinar i politički analitičar Dukađin Gorani smatra da Kosovo vodi primitivno i patriotsko rukovodstvo koje, umesto da se zalaže za zajedništvo i moderno društvo, nastoji da teritoriju predstavi kao svoje vlasništvo, a građane iskoristi kao svoje biračko telo, prenosi Nacionale.

Gorani ističe da se bitka oko patriotskog vlasništva Kosova vodi od devedesetih godina do danas.

"Do danas se nastavlja bitka oko partijskog vlasništva nad državom, koje je trebalo da pripada svima. Primer, za DSK, država je oličenje napora Ibrahima Rugove, DPK insistira da je država zasluga OVK i Hašima Tačija, dok Samoopredeljenje pokušava da nas ubedi da je država zasluga i vlasništvo Aljbina Kurtija. Ukratko, u našim diskusijama, bilo javnim ili privatnim, projektovane zajedničke i opštedruštvene kategorije redovno se svode na grupna i partijska pitanja", naveo je Gorani.

Ukazuje da političari odbijaju da formiraju stanje zajedništva, jer se plaše da u njemu ne mogu da se izdvoje od većine i dominiraju. 

Prema njegovim rečima Kosovo je danas postalo katalizator grupisanja i klanovanja pojedinca, čime se sprečava rađanje modernog građanina.

"Danas smo svedeni na glasačke mašine, doživljavajući svoju sudbinu i blagostanje neodvojivo od uspeha ili neuspeha strukture koju podržavamo i od koje zavisimo. Vremenom je ova egzistencijalna opsesija izbornom moći dostigla prethodno netaknute nivoe kroz logiku Samoopredeljenja i Kurtija, kada je građanin-pojedinac na kraju sveden na građanin-glas", ukazao je Gorani.

Govoreći o kaznenim merama EU prema Kosovu, on ističe da na Balkanu svaki narod dobije svojih "pet minuta" da se sukobi sa međunarodnom zajednicom.

Sada je red na kosovske Albanace, kako kaže, da upotrebe sve "proklete fraze" koje desetinama godina slušaju od drugih o tome kako je Zapad truo, nepravedan i nepošten.

"Mislim da se, spolja, država Kosovo i njena vlada doživljavaju kao dosadan problem izazvan društvom nesposobnim da razume sadašnjost. To nije novost za balkansku državu, ali su očekivanja bila drugačija tokom procesa njenog osnivanja. Čak i tretman koji imamo je ono što smo decenijama gledali u komšiluku: opomene, sankcije, ograničenja i tvrdoglavo insistiranje na reformi vlasti i društva", navodi Gorani.

Dodaje da ako je misija Natoa, Kfor, osnovana da zaštiti Kosovo od suseda, sutra će verovatno nastaviti da štiti susedstvo od Kosova.

Kosovo se ne posmatra odvojeno od Balkana i njegovih dešavanja, niti ima neki poseban status političkog saveznika ili prijatelja, istakao je on.

"Do juče nam se pomagalo, jer je to bilo definisano kao humanitarno pitanje, a danas ne. Kosovo se posmatra samo kao mali komadić balkanskog mozaika koji bi kroz političku i ekonomsku saradnju trebalo da se kvalifikuje za EU ​​integracije. Ono što govorim su dosadne fraze koje čujemo svaki dan, ali svako ko misli da se radi o nečem drugom – nečem dubljem, posebnijem i dramatičnijem – ima iskrivljenu percepciju sopstvene veličine i značaja", zaključio je Gorani.

Naveo je da mnogi na Kosovu, ali i u regionu, smatraju da imaju udela i uticajnih moći na izbore u EU i SAD, što je, kako kaže, previše samouvereno i potpuno pogrešno razmišljanje. 

Na pitanje hoće li Kosovo ikada postati normalno, moderno i civilizovano društvo, Gorani je izrazio skepticizam, ističući da je Kosovo pokazalo da ne može "proizvesti osećaj centralnosti i kulturne nezavisnosti sposobne da stvori komplementarne proizvode sa globalnom savremenošću".

"Situacija u kojoj se nalazimo nije samo posledica ograničenja slobode kretanja, iako mislim da je izolacija bila jedna od najvećih katastrofa posleratnog perioda. Individualna i kolektivna nepokretnost umnogome je pomogla procesu provincijalizacije i primitivizacije društva i javnog života. Danas smo toliko odvojeni od spoljašnjeg sveta da smo proizveli mnoštvo strahova, predrasuda i nepoverenja prema njemu", upozorio je Gorani.