Graovac: Kurti bi pre izašao na izbore nego prihvatio ZSO

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost ocenio je nakon još jedne runde dijaloga Beograda i Prištine da je u ovom trenutku teško očekivati bilo kakav značajniji pomak, jer je jasno da albanskoj strani ne odgovara da Zajednica srpskih opština bude prihvaćena kao rešenje. On je dodao da bi kosovski premijer Aljbin Kurti pre izašao na izbore nego prihvatio ZSO.

"Mislim da je teško očekivati bilo kakav značajniji pomak kada pogledate ceo taj pregovarački proces, a moramo ga sagledati sa dva aspekta. Prvi aspekt je samo ideja da Zajednica srpskih opština bude prihvaćena kao rešenje. Onda shvatamo da to jako teško može biti realizovano u startu, jer čini se da albanskoj strani to nikako ne odgovara, odnosno, jasno je da albanskoj strani to nikako ne odovara“, rekao je Graovac.

On podseća da je Aljbin Kurti svoju popularnost stekao na odlučnom stavu da Zajednice srpskih opština neće biti, te da je teško očekivati da će menjati svoju poziciju u trenutku kada je prešao polovinu mandata. 

„On je u februaru 2021. godine pobedio na izborima, što znači da se početkom 2025. godine očekuju naredni izbori na KiM. Kada to uzmemo u obzir, onda mi čak deluje i kao realnija opcija da će Aljbin Kurti pre da ode na izbore, nego što bi prihvatio formiranje Zajednice srpskih opština, ali to jedino pod uslovom da je pritisak sa Zapada toliko snažan da on mora formirati Zajednicu srpskih opština, što do sada nije bio slučaj. Ali, ukoliko bi se to desilo, mislim da bi on čak pre išao na vanredne izbore, pa da eventualno sa jednim novim mandatom, da kada materijalizuje ovu podršku koju sada ima u javnosti, da onda tek bude spreman na neki kompromis“, naveo je Graovac.

Dodaje da će, po svemu sudeći, u buduće biti pregovora oko samog nacrta statuta ZSO, uz ocenu da ni to neće ići lako, jer ni oko toga ne postoji mogućnost lakog postizanja konsenzusa između srpske i albanske strane.

"A kada bi se eventualno i tu našao neki dogovor, opet, oko same primene ne bismo našli tako lako sporazum, ili, bilo bi nemoguće naći sporazum, jer ponavljam, Kurti ne želi tu primenu. Sa druge strane, ukoliko bi bio nateran na tu primenu kojim slučajem, ona bi bila uslovljena, kako je to i Bisljimi rekao, isključivo time da to bude deo nekog sveobuhvatnog sporazuma u kome će Srbija priznati Kosovo. Kada sve to uzmete u obzir, onda mislim da stvari postaju više nego jasne i mala je verovatnoća da dođe do bilo kakvog napretka. Sama činjenica da vi imate negde dva šefa pregovaračog tima koji imaju potpuno drugačije viđenje kako su izgledali ti pregovarački procesi, a to je posledica toga što je Lajčak kao neko ko moderira te pregovore odvojeno vodio razgovore sa jednom i sa drugom delegacijom, pa čak nije došlo ni do susreta dve delegacije, e, to vam najbolje govori o tome koliko smo mi daleko od nekog uspešnog nastavka pregovora“, rekao je Graovac.

Evropski izaslanik za dijalog Miroslav Lajčak je po završetku sastanaka sa jednom i drugom stranom u Briselu diskusiju nazvao „korisnom“, dok je Graovac mišljenja da se za Srbe i Albance ona ne može svoditi samo na te reči.

„Ako malo razmislimo o tim njegovim rečima, shvatićemo da on traži neki izraz koji bi dao dodatno ohrabrenje i njemu i evropskim zvaničnicima da se nastavi pregovarački proces, ali bez neke jasne suštine. U tome je ključni problem, jer suština je u tome da vi morate naterati albansku stranu da sprovede ono što je već dogovoreno, potpisano, a ne samo obećano. To je Briselski sporazum iz 2013. godine, to je preduslov za nastavak bilo kakvih razgovora i za postizanje narednih sporazuma. I na kraju krajeva, nacrt statuta ZSO. Sve je to preduslov da bismo razovarali dalje o drugim pitanjima i ako to uzmete u obzir, onda postaje jasno da i ta rečenica govori o nemoći Lajčaka, nemoći briselske administracije. Da kojim slučajem oni imaju snage, da imaju mogućnosti da nateraju Aljbina Kurtija da sprovede ono što je obećano, da imaju želje da to urade, oni bi to svakako uradili“, rekao je Graovac.

Ključni problem je, ističe naš sagovornik, što je Evropska unija prihvatila načelo koje je Kurti promovisao „da treba razgovarati o najtežem pitanju na samom početku“.

„Vi znate da ako razgovarate o najtežem pitanju na samom početku, da će onda i sva druga pitanja ostajati po strani. Srbija je zastupala stav od koga je EU polagano negde odustala, a to je da se postignu dogovori oko čega mogu da se postignu dogovori, da se time relaksira odnos Srba i Albanaca, da se time učini njihov život boljim, normalnim, a da se onda ona teška pitanja ostave za kraj i da onda postanu manje opterećujuća. Ako imate druga pitanja rešena i to ključno pitanje je manje opterećujuće, onda naravno da postaje jasno u čemu je ključni problem. Ključni problem je upravo u tome, u povezivanju statusnog rešenja sa pitanjem ZSO i vi ste na taj način doveli u blokadu ceo proces, ne samo zbog Aljbina Kurtija, već zato što je i Evropska unija na neki način prihvatila to kao model“, ističe Graovac.

On podseća da će se sredinom naredne godine održati evropski izbori, a zatim krajem godine i američki, kada će se pritisak povećati. 

„Ne treba zaboraviti da sredinom naredne godine idu evropski izbori i da oni žele određeni uspeh koji bi mogli predstaviti pred biračima, da će pritiska postojati, ali da realno, oni instrumente za taj pritisak nemaju. Treba odlučan pritisak da dođe iz Vašingtona koji je uvek bio taj malj koji je pomagao Evropskoj diplomatiji da sprovede nešto u delo. Ukoliko tog pritiska bude, onda se može očekivati i postizanje nekog rezultata, jer to je jedino na šta Kurti eventualno može pozitivno da reaguje, tako da bih ja čak više očekivao da će se pritisak pojačati nakon nove godine, čak i više kako godina bude odmicala, jer krajem godine dolaze i američki izbori. A i Bajdenovoj administraciji će trebati neka vrsta spoljnopolitičkog uspeha pred izbore, tako da me ne bi iznenadilo da onda Amerikanci dodatno pojačaju pritisak“, tvrdi on.

Graovac je, takođe, dodao da ne očekuje pomak ni oko raspisivanja vanrednih izbora na severu Kosova.

„Zato što je Kurti svoju popularnost stekao time što je zauzeo jedan jasan stav, nepomirljiv sa srpskom stranom, koji ima za cilj da u potpunosti taj sever KiM stavi pod albansku kontrolu i drži pod albanskom kontrolom. Ukoliko bi se održali izbori na severu KiM došlo bi do razvlašćivanja Kurtijevih lažnih gradonačelnika. Moramo ih tako nazvati jer to zaista i jesu nelegalni i nelegitimni gradonačelnici na severu i to bi oslabilo njegovu poziciju već u startu. Tako da mi se čini, iako Kurti neće negirati da želi da dođe do tih izbora, da želi da vlasti na severu KiM imaju pun legitimitet, da će on i to sabotirati na taj način što će on govoriti, evo ja se slažem, treba održati te izbore, ali kao preduslov treba ispuniti to i to, pa kao preduslov treba napraviti neku peticiju, pa koliko potpisa za tu peticiju, pa hoće li ta peticija biti u skladu sa ustavom tzv. Kosova... Sve to će biti opravdanje da se odloži taj proces izlaska na izbore na severu, jer, ponavljam, njemu ova situacija i te kao odgovora. On ima svoje lažne gradonačelnike na severu, ima svoje specijane policijske snage na severu i on de fakto kontroliše sever i na taj način dobija i popularnost kada govorimo o radikalno raspoloženoj albanskoj javnosti na Kosovu i Metohiji i to nas negde uverava da ne postoji neka šansa da se tu izađe u susret. Ili, ako bude spreman da tu izađe u susret željama međunarodne zajednice Aljbin Kurti će to uraditi tek nakon nekog značajnog odugovlačenja zavisno od toga koliko ima prostora i koliko bi bio snažan pritisak Zapada“, zaključio je Graovac.