Grigorev: Status kvo dijaloga predstavlja bezbednosnu opasnost

Predsednik Saveta za inkluzivno upravljanje Aleks Roinišvilij Grigorev kaže da je dijalog Bograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU uz podršku SAD, započet 2011. godine, doneo znatnu i preko potrebnu normalnost u odnosima Kosova i Srbije i rešio jedan broj praktičnih pitanja, ali nije okončao konflikt, prenosi Glas Amerike.

Savet za inkluzivno upravljanje i Fond braće Rokfeler organizovali su Translatlansku inicijativu u nameri da ponudi rešenja koje bi pomogla okončanju kosovsko-srpskog konflikta a po okončanju šestomesečnog rada objavljen je niz preporuka. Putem telekonferencija tokom 2020. i 2021.godine održan je niz diskusija u okviru grupe bivših visokih američkih i evropskih diplomata i akademika - eksperata za Balkan.

Roinišvilij Grigorev kaže da preporuke nude smernice o transformaciji dijaloga  u uspešniji proces  i ističe da vlada sve veće razočarenje zbog njegove stagnacije.

„Ne postoji zamena za taj dijalog i nastojanja specijalnog izaslanika EU - Miroslava Lajčaka. Pa ipak vlada sve veće razočarenje zbog tempa i stagnacije dijaloga. Stoga su  preporuke namenjene američkom Stejt departmentu, Spoljnopolitičkom servisu EU i ministrima inostranih poslova drugih država Kvinte (SAD, Francuska, Nemačka, Italija i Britanija), ali isto tako vladama Srbije i Kosova", ukazuje Grigorev.

Grigorev kaže da status kvo u dijalogu predstavlja bezbednosnu opasnost.

„Za to je potreban ozbiljan rad putem gradjanskog društva i u Srbiji I na Kosovu sa ciljem da se javno mnjenje navede da podrži mirovni sporazum i da se ojača marginalizovana s obespravljena Srpska manjina na Kosovu.

Status kvo predstavlja bezbednosnu opasnost. Mada nijedan od učesnika nije video trajno rešenje bez kasnijeg medjusobnog priznavanja, oni apeluju na Brisel I Vašington da ozbiljno razmotre prelazni sporazum kojim bi se poboljšao status kvo, omogućilo rešavanje praktičnih pitanja, ojačao međunarodni status Kosova i omogućilo Srbiji da napreduje ka članstvu u EU“, ističe Grigorev.

Grigoriev kaže da postoji pomanjkanje koherentnog zajedničkog stava u okviru EU.

„Naime neke države se aktivno zalažu za puno međusobno priznavanje dve strane, dok neke insistiraju na nepriznavanju nezavisnosti Kosova. Potrebne su dalje diskusije o parametrima i održivosti eventualnog prelaznog sporazuma. Cilj je da se motivišu obe strane da pronađu sopstveni interes u radu ka postizanju finalnog sporazuma i njegove pune implementacije. Od ključne je važnosti da se srpsko-kosovski konflikt reši u razumnom roku. Nerešeni konflikt u Evropi će držati Kosovo i Srbiju u političkom I društveno-ekonomskom rascepu dovodeći u opasnost njihov napredak, razvoj i stabilnost, što ih čini ranjivijim kad su u pitanju drugi geopolitički uticaji u suprotnosti sa evropskim i američkim političkim ciljevima. Na kraju krajeva te zemlje teže da postanu članice EU“, kaže Grigorev.