Gudžić: Strah postao sastavni deo života Srba na Kosovu

Istoričar Aleksandar Gudžić ukazao je da, koliko god se činilo da međunarodna zajednica gleda kroz prste kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, više ni oni nemaju razumevanja za njegove egzibicije, i da Kurtija na ličnom planu opterećuje to što nije učestvovao u sukobu 1999. godine, pa sada želi da se dokaže, prenosi Kurir.

"On je ekstreman, radikalan populista", navodi Gudžić, i dodaje da je uveren da se istorija neće nadigrati i nadmudriti iako su ti koji to pokušavaju majstori za sve nepravedne i zle radnje.

Navodi da su šarade i politički cirkus koje su prištinske vlasti proizvele, Srbima preko glave.

Govoreći o tome što je Srpska lista dobila novog predsednika Zlatana Eleka, Gudžić u intervjuu za Kurir kaže da se od svake promene očekuje boljitak.

"Nadam se da će ta promena u vrhu Srpske liste to i doneti. Ljudi očekuju da će profesor Elek uvesti neke novine i da će poboljšati delovanje Srpske liste i na terenu i u institucijama. Garnitura ljudi koja je do sada bila u vrhu Srpske liste već predugo je bila tu i mislim da je bilo potrebno ovo osveženje", dodaje Gudžić.

Ukazuje da ne treba zaboraviti da je to i prilika da se naprave promene i da su potrebni kvalitetni ljudi sa integritetom, ljudi koji su poštovani i cenjeni u zajednici, a da Elek to jeste.

Na pitanje da li su prištinske vlasti spremne da održe vanredne izbore u četiri opštine na Kosovu, Gudžić kaže da Prištini verovatno odgovara ovakva vrsta policijske uprave gde nema Srba, gde oni postavljaju svoje ljude koji su dobili službe na osnovu toga što je za njih glasalo svega nekoliko birača.

"Dakle, bez legitimiteta. Njima to odgovara, da oni vladaju i zavode red, ali ponavljanje izbora na kojima će Srbi da iskažu svoju političku volju je neophodno", navodi Gudžić, i dodaje da veruje da građani žele da pokažu svoju volju i da hoće da izađu na izbore, kao i da će glasati za one za koje misle da će ih najreprezentativnije predstaviti u lokalnim institucijama.

U tom smislu, kaže da je potez sada na Prištini.

Gudžić ističe da Srbi sa Kosova 24 godine žive sa saznanjem da mogu doživeti sudbinu carigradskih Grka, kao i da su svesni da jedan konflikt može probuditi lanac nasilja.

"Znaju i kakve opasnosti nosi zamrznuti konflikt. Znaju da, ako plane, Srbi mogu nestati sa prostora na kom žive više od hiljadu godina i da mogu biti zbrisani. Sa tim saznanjem mi živimo 24 godine. Na to nas podseća 17. mart 2004. godine. On nam je pokazao šta se može desiti Srbima - svaki oblik nasilja, proterivanje, maltretiranje, ubijanje. Svaki oblik nasilja i svaki sukob Srba i Albanaca na severu ili bilo gde drugo kod Srba na celom Kosovu i Metohiji izazivaju nelagodu i bojaznost da mogu biti proterani i zbrisani sa ovih prostora", dodaje.

Naglašava da je strah kod Srba prisutan non-stop i da su tog straha nekada svesni, a nekad i ne jer se potpuno uvukao u živa bića i postao deo njihovih života.

"Velika je nelagoda kada treba da se skriva sopstveni jezik i govor, kojim se ponosimo", navodi Gudžić.

Kaže da prištinske institucije ne rade čak ni ono što su po kosovskom ustavu obavezne da rade - da se Srbima obraćaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

"Znate, kada se meni činovnik kosovskih institucija, policajac, obrati i recimo napiše mi kaznu, on to ne radi na mom srpskom jeziku, niti na ćiriličnom pismu, već napiše na albanskom jeziku", dodaje.

Na pitanje da li su Albanci kivni na Kurtija zbog poslednjih dešavanja, ili albanskom stanovništvu imponuje što je on tako radikalan, Gudžić kaže da Kurti predstavlja najradikalniji deo kosovskog društva.

Ipak, dodaje da se i sa Kurtijem treba pokušati razgovarati jer su i najgori pregovori bolji nego sukobi koji mogu eskalirati u svakom trenutku i to ne samo na severu, već na celom Kosovu.

Kada je reč o događajima u Banjskoj, Gudžić kaže da veruje da će se tačno saznati šta se desilo i da istorija neće biti izigrana.

"Srbima nije odgovaralo da se desi oružani sukob 24. septembra. Do tada su svi o Aljbinu Kurtiju pričali da on krši pravo, sporazum, čekao se njegov potez da formira ZSO, on je bio taj koji odbija dijalog... A onda se desila Banjska. Stvari su se okrenule, stvorila se manipulacija. Odjednom je Kurti postao taj koji je dobar i koji je žrtva. Srbi su proglašeni lošim momcima. Samo se setim slučaja Račak... Nije ovo drugačiji scenario, ovo je isti scenario manipulacije. Rezultat je da Kurti ponovo sve odbija - da govori o svakom obliku autonomije za Srbe, o Zajednici srpskih opština, odbija da povuče policijske snage sa severa. Sve to je tužna manipulacija", naveo je.

Komentarišući kritike iz Prištine povodom otkrivanja spomen-obeležja Božidaru Jankoviću, komandantu Treće armije tokom Prvog balkanskog rata 1912. godine u Beogradu, Gudžić podseća da je na Kosovu od 1999. godine porušeno 150 crkava i manastira i navodi da sav taj zločinački čin je pokazao da nije dovoljno to uraditi samo fizički, već da treba udariti na svest ljudi i učiniti sve da se izbriše srpsko prisustvo na tim prostorima.

Dodao je da se upravo na Kosovu odigrala bitka koja je odredila identitet srpskog naroda.

"Na Kosovu i Metohiji je i sedište Srpske pravoslavne crkve i tu se spaja svetovno i sakralno. Jednom rečju - Kosovo je sveta srpska zemlja", zaključio je Gudžić.