Gujon: Bombardovanje Srbije pokazalo kako istina može biti iskrivljena zarad geopolitičkih ciljeva

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon naveo je u autorskom tekstu povodom 26. godišnjice od početka bombardovanja SRJ i njegovog prikazivanja um svetskim medijima, da je rat koji je Nato vodio protiv Srbije pokazao koliko je moć propagande snažna i kako istina može biti iskrivljena zarad geopolitičkih ciljeva.

Gujon u tekstu podseća da je tada bio mlad, ali dovoljno svestan da razume kakva je nepravda naneta srpskom narodu. 

Gujon navodi da su mediji na Zapadu neprekidno prenosili crno-belu sliku sukoba i da je Srbima bila dodeljena „uloga zločinaca“, bez prava na odbranu, bez glasa koji bi mogao da objasni drugu stranu priče, saopštila je Kancelarija za javnu i kultrnu diplomatiju.

U tekstu Gujon kaže da je poražavajuće to što je cela jedna nacija bila predstavljena kao neprijatelj, a “ispiranje mozga” su sprovodili i političari i mediji. 

„Njihov cilj je bio da ubede javno mnjenje u `potrebu` da se povede rat kao i u `humanitarni` karakter tog rata. Kako se ratom može činiti dobro? Odgovor su pronašle zapadne `reklamne agencije`: ubijanjem đavola učinićemo dobro delo. Tako je započelo satanizovanje srpskog naroda, a za njim je usledilo `dobro` i `pravedno` bombardovanje. Izmišljen je famozni plan `potkovica` navodno smišljen pokušaj `etničkog čišćenja` koji se na kraju ispostavio kao grdna novinska smicalica. Najozbiljniji mediji su govorili da su Srbi oteli ili poubijali 500.000 `Kosovara albanskog porekla doraslih za pušku i borbu`. Pri samom pominjanju Srba, političari su se utrkivali u grdnjama i u osudama, čak se i u Le Mondu najuglednijem francuskom dnevnom listu moglo pročitati da `istrebljenje koje se sprovodi na Kosovu podseća na vreme Džingis Kana`”, navodi Gujon.

Gujon piše da se satanizovanjem srpskog naroda u celini i tvrdnjama da je „zao po prirodi“, oživljavao institucionalni rasizam kakav nije viđen u Evropi nakon Drugog svetskog rata. 

Na radiju, kako kaže, mogle su se čuti i tvrdnje Bernard Henri Levija da “srpski narod treba osloboditi od Miloševića i od njega samog”. 

„Nekoliko francuskih intelektualaca je pokušalo da iznese drugačije mišljenje, ali su ih odmah učutkivali. Ako su bili s levice proglašavani su za staljiniste, a desničare su zvali fašistima. Poznati francuski profesor Režis Debre proveo je tokom bombardovanja nedelju dana na Kosovu. Po povratku u Francusku napisao je dva članka, želeći da objasni koliko je bombardovanje pogoršalo tamošnju situaciju i podstaklo na neobuzdano nasilje. Izneo je stav da nazivati srpski narod `kolektivno zločinačkim` nije dostojno jednog demokrate. Već sutradan je bio izopšten iz javnog života, smatrano je da je neko ko poriče genocid. Provlačili su ga po blatu, nazivali izdajnikom i prisiljavali ga da umukne. Nigde nije bilo mesta za raspravu i disidentsku misao. Iako sam bio premlad, izvukao sam poruku iz tog rata i načina na koji je prikazivan u medijima“, navodi Gujon. 

On ističe da je proboj kroz medijski mrak bio mukotrpan proces.

„Sećam se prvog dokumentarnog filma koji smo prikazali na francuskoj televiziji o životu Srba na Kosovu. To je bio trenutak kada su mnogi Francuzi prvi put čuli drugu stranu priče. Neki su bili šokirani jer su shvatili da su godinama obmanjivani“, navodi u tekstu.

Gujon u autorskom tekstu navodi da je njegovo solidarisanje sa srpskim narodom u početku bio instiktivan zanos i polet, a zatim je poprimilo pravi oblik.

„Bio sam zadivljen kako se jedan narod odupro napadu celog sveta udruženog protiv njega i kako je pokušao da sačuva sve što se spasiti može, počev od mostova u Beogradu do enklava na Kosovu. Bila je to borba Davida protiv Golijata. Posle 78 dana bombardovanja i 38.0000 ratnih operacija srpski narod je, ne pokleknuvši stajao uspravno“, zaključio je Gujon.