Gujon: Klarkove izjave šokantne i neodgovorne, Srbi na Kosovu pred nestankom

Direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon istakao je da su izjave nekadašnjeg šefa Nato snaga za Evropu Veslija Klarka „šokantne i neodgovorne“ i upitao da li treba dozvoliti da kosovski Srbi nestanu.

„Ove primedbe su šokantne i neodgovorne. Moramo li zaista dozvoliti da kosovski Srbi nestanu da bismo zadovoljili dugotrajne ciljeve određenih neokonzervativaca? Da li treba da ćutimo pred izjavama bivšeg vojnog lidera koji sada deluje kao neka vrsta lobiste za ekstremističke albanske frakcije na Kosovu?“, naveo je Gujon u reakciji na jučerašnju izjavu generala Klarka ABC njuzu.

On je ocenio da Klark dao nekoliko netačnih i pogrešnih izjava u vezi sa kampanjom bombardovanja Srbije 1999. godine tokom rata na Kosovu.

„Uloga generala Klarka u tome je višestruka, a zbog njegove nekritičke i činjenično netačne procene prošlih događaja, Kancelarija kojom rukovodim je sastavila saopštenje za javnost“, istakao je Gujon na svom nalogu „X“.

Klark je za ABC njuz izjavio da „Srbija mora da prihvati budućnost bez Kosova“ i da je ponosan na operaciju kojom je komandovao pre 25 godina jer je donela „uglavnom mir“ u regionu.

U saopštenju Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Gujon ističe da su ove primedbe duboko štetne za Srbiju i srpsku hrišćansku manjinu na Kosovu.

„Ove primedbe su duboko štetne za Srbiju, posebno za srpsku hrišćansku manjinu na Kosovu koja je i dalje ugnjetavana od strane muslimanske albanske većine. Lišeni prava, tretirani kao građani drugog reda, kosovski hrišćani žive povučeno u getima, izlazeći samo uz veliki lični rizik, i povremeno su izloženi nasilnim pogromima. Od 250.000 stanovnika 1999. godine, kosovski Srbi sada imaju manje od 100.000 i pritisak na njih nastavlja da raste“, naglašava Gujon u saopštenju.

Ističe da ne vidi čime general Klark može da se ponosi jer je tokom 78 dana Nato „očigledno ne poštujući međunarodno pravo i UN sručio bombe na Srbiju, nemilosrdno gađajući civilnu infrastrukturu kao što su pijace i stambena naselja.

„Humanitarna situacija na Kosovu je poražavajuća“, poručio je Gujon.

Podsetio je na izjavu tadašnjeg generalnog sekretara UN Kofi Anana iz 1999. da su „Nato vazdušni napadi izazvali brojne civilne žrtve, a velika razaranja i značajna oštećenja infrastrukture i sredstava za proizvodnju imali su razoran uticaj na industriju , zapošljavanje, životnu sredinu, osnovne usluge i poljoprivredu“.

„Među najugroženijim i zanemarenim žrtvama je preko 500.000 srpskih izbeglica iz raznih jugoslovenskih sukoba iz prošlosti, civila, sistematsko uništavanje imovine i sredstava za život, bezakonje i besmisleno nasilje, hiljade potvrđenih ubistava, bezbroj neobjašnjivih smrti i neopisiva stradanja (...) Regioni koje je Misija na Kosovu posetila bili su svedoci niza ubistava, paljevina, pljački, prisilnih proterivanja, nasilja, osvetničkih napada i terora", kazao je Anan.

Gujon objašnjava da su srpski hrišćani na Kosovu do danas ostali meta uznemiravanja i nasilja „u cilju njihovog konačnog iskorenjivanja“.

„Njihov opstanak zavisi isključivo od krhkih veza koje održavaju sa Beogradom“, poruči je Gujon.

On je dodao da u situaciji kada se Srbija približava EU, a Zapad suočava sa zategnutim odnosima sa Rusijom i SAD inaugurišu novog predsednika od koga se očekuje da se pozabavi tekućim sukobima,  komentari generala Veslija Klarka nepotrebno otvaraju stare rane.

„U zaključku svog intervjua, američki general je izjavio: ’Albanija je veoma dobro ekonomski, a Kosovo može još bolje. Verujem da je ovo period tranzicije’. Međutim, Kosovo-koje priznaje manje od 100 zemalja-i dalje se smatra mafijaškom državom, središtem raznih nezakonitih aktivnosti vezanih za Evropsku uniju“, zaključio je Gujon.