Gulić: Rezolucija o Jasenovcu nedovršen dokument, rezultat kompromisa

Naučni saradnik Instituta sa savremenu istoriju Milan Gulić smatra da je crnogorska Rezolucija o Jasenovcu rezultat kompromisa i “nedovršeni dokument” koji je u ključnim aspektima nedorečen i relavitizuje zločine počinjene u NDH, kao i da je nepotrebno stavljen znak jednakosti sa Srebrenicom.

“Ta rezolucija, premda možemo da kažemo da ima dobre namere, je prilično, rekao bih, nedovršena. U tim kompromisima je mnogo toga preskočeno. Prvo, faktički je stavljan znak jednakosti između Jasenovca i Srebrenice, što ni u komu slučaju ne može da se postavi. Drugo, Rezolucija sve vreme izbegava da pomene Nezavisnu državu Hrvatsku i izvlači Jasenovac kao specifičan slučaj. Jasenovac nije bio specifičan slučaj, on je bio deo jedne sistematske državne politike zločina i genocida i predstavljao je samo jedan od logora u kompleksu od 30-ak logora koliko je postojalo u NDH, i samo jedan deo genocidne politike koju je ustaški režim u Zagrebu tada sprovodio”, kaže Gulić za Kosovo onlajn.

Objašnjava da rezolucije nikada nisu stručno, već političko pitanje i da predstavljaju refleksiju unutrašnjih i međunarodnih odnosa. 

Smatra da je u tekstu Rezolucije o Jasenovcu “promašena poenta”.

“I u tom smislu rezolucija predstavlja jedan nedovršeni dokument. A zatim to ubacivanje logora Dahau i Mathausen je potpuno u nekom smislu relativizovanje obima zločina u Jasenovcu. Jer bez obzira što su ljudi sa ovih prostora postradali u tim logorima, ti logori ipak ne mogu da se stave u istu ravan sa Jasenovcem. Dakle, u tom smislu, od toliko kompromisa na kraju se ipak stiglo do prilične bure kako unutar Crne Gore, tako i u odnosima u regionu i jednostavno to je poruka da se politika kompromisa i politika povlačenja nekada ne može voditi na takav način”, smatra Gulić.

Dodaje da je ova rezolucija prvenstveno namenjena za unutrašnju upotrebu u Crnoj Gori

“Ona ima primarno unutrašnju upotrebu. Trebalo bi da sačuva vladajuću koaliciju sa stanovišta srpskih ili prosrpskih stanaka koje su dobile ozbiljan udarac time što je Crna Gora glasala za usvajanje Rezolucije o Srebrenici u GS IN. Zato tu rezoluciju u prvom redu treba posmatrati u kontekstu političkih odnosa u Crnoj Gori. Međutim, neretko se stvari koje predstavljaju stvar unutrašnjih odnosa jedne države reflektuju i na međunarodne odnose, pa se tako desilo i ovoga puta”, naglašava Gulić.