Hadžiu: Kurtijeva strateška igra - izbori u avgustu

U političkom teatru Kosova odvija se novi čin pod vođstvom premijera Aljbina Kurtija, jer šapuće o vanrednim izborima u avgustu 2024, kaže analitičar Baton Hadžiu, prenosi Ljajmi.

Prema njegovim rečima, ovo nije samo još jedan izborni ciklus.

„To je strateški potez u složenoj geopolitičkoj igri i narativ oblikovan unutrašnjom dinamikom i međunarodnim tokovima“, napisao je Hadžiu.

Kurti je, kako navodi, svestan ove potencijalne izborne promene, igra na svoje karte u skladu sa dinamikom dijaspore, potezom koji podvlači dubok jaz između njegove vizije izbora i želje međunarodne zajednice za stabilnošću i poštovanjem uspostavljenih sporazuma.

„Onda je tu senka američkih izbora 2024. godine, globalnog događaja koji odjekuje hodnicima moći u Prištini“, rekao je on.

Hadžiu ocenjuje da Kurtijeva vlada, izražavajući želju da konsoliduje vlast pre ovog međunarodnog događaja, izgleda pažljivo usklađuje kosovsko političko vreme sa globalnom dinamikom.

„Ova strategija, koja odražava srpske političke manevre, sugeriše prelazak sa dijaloga na nacionalističku agendu, potez koji je podigao obrve u diplomatskim krugovima“, kaže Hadžiu.

Njegov pristup dijalogu, navodi on, koji se često fokusira na strateške greške Kosova, izazvao je kritike zbog potcenjivanja jedinstva zemlje i neuvažavanja garancija koje nudi zapadna zajednica.

On smatra da njegov otpor evropskom predlogu, uprkos njegovom potencijalu za mir i normalizaciju, oslikava portret lidera koji se bori sa nacionalističkim impulsima i složenim međunarodnim pejzažom.

„Optužbe za „politiku noja“, gde se izbegava ili negira realnost, posebno međunarodne reakcije, dodatno komplikuju ovaj narativ“, istakao je on.

Dalje je poručio da takav stav rizikuje da ometa napredak Kosova kao međunarodno priznate države i igra na ruku onima koji možda nameravaju da iskoriste ove slabosti.

Kako smatra Hadžiu, Kurtijev stil rukovođenja, obeležen autokratskim i populističkim tendencijama, izazvao je zabrinutost zbog njegove posvećenosti demokratskim normama.

„Jednostrano delovanje njegove administracije i rešavanje etničkih tenzija na Kosovu ukazuju na stil rukovođenja koji može dovesti do nestabilnosti i razdora“, poručio je on.

Hadžiju kaže da se Kurtijevo moguće kretanje ka prevremenim izborima u avgustu 2024. pojavljuje kao strateški odgovor na domaće političke kalkulacije, međunarodnu dinamiku i regionalne odnose.

„Ovo odražava pritiske održavanja moći, ispunjavanja domaćih očekivanja i upravljanja delikatnom ravnotežom u međunarodnim odnosima. Kako narativ kosovskog političkog pejzaža nastavlja da se razvija, prevremeni izbori, ako se materijalizuju, mogli bi da budu prekretnica. Oni mogu da reorganizuju ne samo unutrašnju političku dinamiku Kosova, već i njegovu poziciju na međunarodnoj sceni, što je svedočanstvo komplikovanog plesa politike, moći i ubeđivanja“, ističe on.

Ali, Kurtijeva politička igra nije ni nova ni bez presedana u političkom blatu Zapadnog Balkana, smatra Hadžiju.

„Ovaj paradoks je izazvao zabrinutost u međunarodnom mnjenju, donoseći komplikovan kontekst za odnose sa EU. Pitanje sporazuma se pretvorilo u izazov za Evropljane koji žele da sprovedu briselsko-ohridski sporazum i da ih prevedu u evropsko pravo. Dok ocena sprovođenja, nakon što on postane zakon u martu naredne godine, zavisi od političke volje“, kaže Hadžiu.

To je, kako navodi, stvorilo tenziju između potrebe za napretkom i međunarodnog pritiska, ostavljajući otvorenu mogućnost sankcija za Kosovo ukoliko ne bude napretka u procesu implementacije.

„Uticaj sastanka Evropskog saveta i merenje napretka u martu, kada se takođe održava sastanak Evropskog saveta, doneo je duboku međunarodnu zabrinutost za napredak i posvećenost Kosova. Komplikacije napretka i pritisci da se poštuju evropski standardi su glavna osećanja uoči sledećih izbora. Međunarodni izvori navode da je priprema posebnog budžeta za Izbornu komisiju pokrenula pitanja o izbornog procesa bez obaveštavanja međunarodnih prijatelja i pokazao nedostatak međunarodnog poverenja u izborni proces“, ocenjuje Hadžiu.