Hil: Deeskalacija sada ključna, potrebno političko rešenje za Kosovo

Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil istakao je danas da je deeskalacija situacije na Kosovu ključna u ovom trenutku, kao i da je, koga god smatrali odgovornim za događaje 24. septembra, na kraju potrebno isključivo političko rešenje za pitanje Kosova.

"Kosovo je teško pitanje. Znam da bi mnogi rekli da Srbija to treba da prevaziđe, jer je sve prošlo i da mora da razume da je Kosovo nezavisno i da krene dalje, da razmišlja o budućnosti… Želeo bih da mogu to da kažem, ali kompleksnije je od toga", konstatovao je Hil na panelu Beogradskog bezbednosnog foruma "Zapadni Balkan u globalnom (ne)poretku: zajednički pristup regionalnoj nestabilnosti i spoljnm pretnjama".

Dodao je da je potrebno ohrabriti obe strane da slušaju jedna drugu.

Naveo je da je slučaj Banjska sada pitanje koje mora da bude rešeno.

“Moramo da razumemo šta se sve desilo 24.septembra. Odgovorni moraju da odgovaraju. Moramo sprečiti tako nešto u budućnosti. Moramo osigurati deeskalaciju. To je ključno. Kada imate eskalaciju, imate emocije, a to je opasno. Zato je potrebna deeskalacija", naglasio je američki ambasador.

Naveo je i da je, koga god smatrali odgovornim za taj događaj, na kraju potrebno političko rešenje pitanja Kosova.

Istakao je da je sada potrebna obnova dijaloga, jer se ovo pitanje može rešiti samo političkim mehanizmima.

“Treba da sagledamo šta je fer. Evropski pregovarači sastavili su nešto što je dobro, sadrži status za Srbe i veću internacionalizaciju Kosova. To je pravi put za sada", smatra Hil.

Dodao je i da bi svi trebalo da podrže ono što EU radi u regionu.

"Svi koji misle da su pitanja na Zapadnom Balkanu laka, neka dodju na pet minuta i vide da to nije tako. Video sam ta pitanja u Dejtonu i Rambujeu. U to vreme, važilo je da je Balkan ključni deo slagalice, odnosno arhitekture bezbednosti u Evropi. Danas vidimo da u globalnom neredu ima mnogo situacija koje su teške, da bi se fokusirali samo na Balkan. Važno je da EU i SAD rade zajedno i učine da Balkan bude deo Evrope, kojoj geografski i pripada", rekao je Hil.

Hil je ukazao da je nemoguće samo jednoj strani dati sve što želi, a drugu ostaviti po strani, te da izaslanik EU Miroslav Lajčak upravo to i ne čini, već ima dobre ideje.

Hil je, na pitanje Edvarda Džozefa da li je političko rukovodstvo Srbije i dalje partner za razgovore posle dogadđaja u Banjskoj, rekao da SAD pokussavaju da nadju rešenje.

"Vi imate svoj stav o tome gde je problem. Ja imam svoj. Ne koristim mrežu 'X' da ih iznosim. Probleme treba iznositi diplomatskim putem, što jasno i činimo i kažemo da je potrebno obnoviti dijalog. Potrebno je da se obezbedi deeskalacija i privrženost diojalogu. Ovo nije lako pitanje, ali ono mora da se reši političkim dogovorom", ponovio je Hil.

Istakao je i da se ne meša u pitanja ko vodi Srbiju politički, i da stav SAD iznosi jasno onima koji su na vlasti.

Na pitanje o spoljnim pretnjama po region,  on je kazao da Rusija nema šta da ponudi Balkanu.

"Oni ne nude ništa i nemaju ozbiljni stav po pitanju Kosova. Nema sumnje da Srbija i druge zemlje regiona treba da se pridruže dvema organizacijama – EU i NATO, koje imaju visoke standarde, do kojih je teško stići, ali je bitno da to učine. Nema alternative tome, treći put ne postoji, kao ni put ka Moskvi", poručio je američki ambasador.

Na pitanje u vezi sa povećanjem NATO trupa u regionu, rekao je da se svaki put kada se vidi prisustvo NATO trupa, vidi i smanjenje tenzija.

Prema njegovim rečima NATO često doprinosi rešenju, a veoma je aktivan u regionu, posebno na Kosovu.

Specijalni savetnik izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, Jožef Pandur rekao je da je Evropska unija sastavila dobar sporazum – Ohridski, te da je sada potrebna njegova implementacija.

"Priština mora da formira Zajednicu srpskih opština. Očekujemo od Srbije da primeni svoj deo. Nažalost, vratili smo se upravljanju krizom, umesto implementaciji sporazuma, posebno posle 24. septembra. Moramo da znamo šta se dogodilo. Očekujemo da oni koji su to počinili, budu privedeni pravdi", rekao je Pandur.

On je kazao da je važno da su SAD spremne da prihvate da je dijalog evropsko pitanje, koje treba da podrže.
Ukazao je da svi znaju da je Lajčak sa Eskobarom bio u više navrata u regionu, a uskoro sledi i nova zajednička poseta.
"Tesna saradnja sa SAD je bitna za postizanje rezultata u dijalogu, koje smo imali, iako se to sada ne čini tako", rekao je Pandur.

Izaslanik Nemačke za Zapadni Balkan Manuel Zaracin primetio je da se region odlučio za Evropu, ali ne prestaje da gleda na drugu stranu.

"Mi, kao Evropa, treba da se trudimo da ostanete zaljubljeni u nas, i da nam se vratite u potpunosti", rekao je Zaracin i dodao da Zapadni Balkan trenutno propušta mnogo prilika.

Ukazao je da je tačno da je fokus EU sada pomeren na istok, ali zbog geografskog položaja Balkan ostaje ključan region.

"Ako želimo da budemo važni u geopolitičkom nadmetanju onda je važno da isporučimo naše vrednosti i u Sarajevu i Beogradu. Ali, ako gradonačelnik u Leposaviću ne izlazi iz opštine, onda je EU neuspešna", rekao je on.

Konstatovao je da je trenutno najveći problem što nedostaje politička volja u regionu za zajedničkim putem ka EU, vladvini prava i pluralističkoj demokratiji
Kad je reč o spoljnim pretnjama po region nabrojao je Rusiju, Kinu, Tursku, zalivske države i ponekad, kako je dodao, i Iran.

"Ruska dezinformacija je snažna, ali i kineske investicije su snažne ne samo u ovom regionu. Diskusija o BRIKS-u je interesantna za region, i to ne treba potcenjivati. Moramo pokazati da smo mi Bajern Minhen u ligi i da imamo rezultate“, naveo je on.

Zaracin je kazao da se vara onaj ko misli da bi Rusija i Vladimi Putin bili uz Srbiju do kraja, ako to ne bude u njihovom interesu.
Istakao je da je opasno što se srpsko društvo, više od politike, kreće u tom pogrešnom smeru.

Rekao je da je problem što je većina društva u Srbiji protiv, kako je rekao, pozitivne promene u vezi sa Kosovom, kako na to gleda Berlin, dok je većina na Kosovu protiv ZSO.

"Potrebni su odlučni lideri koji mogu to da isporuče. Mi ćemo činiti sve da im pružimo priliku, podršku, perspektivu, ponekad novac, ali je politička spremnost na njima. Treba da iskoristimo trenutak koji je stvorio dogovor iz Ohrida. Svi kažu da je dobar i da nećemo uskoro imati bolji. Ne odustajte od toga, već ostanite privrženi tome", poručio je Zaracin.

Upitan za očekivanja od Berlinskog procesa, rekao je da dolazak nemačkog kancelara Olafa Šolca i francuskog predsednika Emanuela Makrona pokazuje koliko EU shvata ozbiljnim region.

Rekao je da konflikt u Izraelu preti da stvori podele u društvima u Evropi, pre svega verske, što se mora sprečiti, posebno na Zapadnom Balkanu.

Izaslanik Rumunije za Zapadni Balkan Adrian Davidolu rekao je da EU ne želi da region upadne u "kontinuum nesigurnosti".
Rekao je da Zapadni Balkan treba da bude na pravoj strani sa EU.

Vrata EU, kaže, su otvorena od 2003., i nikada nisu bila zatvorena, iakom je u procesu bilo padova i uspona.
Naglasio je da je bitno da se nadje način da se prevaziđu etnička pitanja.