Hil: Zajednica srpskih opština ključni element koji mora da se realizuje

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil izjavio je večeras da su Sjedinjene Države jasno stavile do znanja, mesecima unazad, da je Zajednica srpskih opština ključni element koji mora da se realizuje.

Hil je u intervjuu za Kurir TV, odgovarajući na pitanje šta je potrebno uraditi za veći napredak u odnosima između Prištine i Beograda, rekao da su strane duboko ukorenjene u svojim stavovima, ali i da je briselski proces dobar, iako su mnogi nezadovoljni što toliko dugo traje.

"Ja sam svojevremeno otišao sa Balkana i bio sam, između ostalog, u Poljskoj i Južnoj Koreji. Nisam očekivao da ću se vratiti na Balkan i da će pitanje Kosova još uvek biti aktuelno", primetio je američki ambasador.

Napominje da je u diplomatiji najvažnije da postoji mehanizam za rešavanje takvih pitanja, te da je Miroslav Lajčak "pravi čovek u pravom trenutku za to".

"Potrebno je zatim proći kroz sva pitanja i videti šta može da se uradi. Mislim da su Sjedinjene Države jasno stavile do znanja, mesecima unazad, da je Zajednica srpskih opština ključni element koji mora da se realizuje", jasan je Hil.

Konstatovao je da je i Kosovo nezadovoljno što je blokiran pristup nekim međunarodnim organizacijama.

"I time isto moramo da se pozabavimo. Lajčak je to i uradio. Lako je posmatrati sa strane kako neko pokušava da nešto uradi i davati savete, sada je trenutak da se podrži ono što se želi postići dijalogom pod pokroviteljstvom EU", poručio je Hil.

Na pitanje šta očekuje od nove Vlade Srbije, odgovorio je vlada prvo treba da bude formirana.

"Radujemo se tome, jer nam sa Srbijom predstoji veliki posao. Imamo mnogo zajedničkih ciljeva, želimo da poboljšamo ekonomske odnose i to je izuzetno važno. Ako pogledamo ekonomsku situaciju danas, ne radi se samo o odnosima između pojedinačnih zemalja, radi se o regionima i o širem povezivanju", naveo je ambasador SAD.

Dodao je da je ono što pokreće američke interese u odnosu sa Srbijom perspektiva da čitava oblast Zapadnog Balkana bude mirnija i povezanija i u kojoj postoje obrasci saradnje.

"Ako se vratimo u prošlost, neposredno posle pada Berlinskog zida, zemlje poput Poljske, Mađarske i tadašnje Čehoslovačke pokušavale su da uspostave saradnju. U početku je svaka forsirala sopstveni plan da prva uđe u Evropsku uniju. Na kraju su se sastale u Višegradu, u Mađarskoj, i dogovorile da koordiniraju svoj ulazak u EU. Dogovorile su se da izbegnu situaciju da ih posmatraju kao zemlje koje stalno imaju nesuglasice i ogovaraju jedne druge, i samim tim ne žele da ih prime u EU. Smatram da je deo rešenja za to u ovom regionu 'Otvoreni Balkan'", poručio je Hil.

Ukazao je da zemlje moraju da shvate da ne mogu da se izmeste iz ovog regiona i da moraju da sarađuju. Sa tačke gledišta EU, potrebne su joj zemlje koje koegzistiraju u miru i međusobno sarađuju, dodao je Hil.

Upitan koji je glavni interes Amerike da ulaže u Srbiju, odgovorio je da je vlada SAD veoma zainteresovana da pomaže američkim kompanijama koje žele da ulažu u Srbiju, te da postoji veliki interes američkih kompanija za srpski IT sektor i sektor visokih tehnologija.

"Veliki je broj ozbiljnih kompanija zainteresovanih za Srbiju. Zašto? S jedne strane, one računaju - i mislim da su u pravu - na to da će u nekom trenutku Srbija ući u EU. Ne mogu da predvidim tačan datum ili okolnosti, ali američke kompanije veruju da će do toga doći", kaže Hil.

Napominje da "zajednički put" podrazumeva još neke stvari osim ekonomije, te da u vidu treba imati i element bezbednosti i odbrane.

"Mislim da je važno da SAD, Srbija i druge zemlje sarađuju. SAD su veoma aktivne u Evropi preko Nato alijanse“, dodao je ambasador.

Podseća da nije svaka zemlja u Evropi članica Natoa, te da se i sa tim zemljama razvijaju odnosi.

"Mi to i radimo sa Srbijom, tu je veliki broj zajedničkih vojnih vežbi. Na Srbiji je da o tome odlučuje, neću sada pominjati neke teške istorijske momente između naše dve zemlje. To će na kraju biti obostrana odluka. Mi nećemo govoriti Srbiji šta joj je činiti, niti će Srbija nama govoriti šta da radimo. Ipak, ako možemo da se dogovorimo o zajedničkim interesima, postoji prostor za mnogo veću saradnju", rekao je Hil.

Na pitanje da li su se SAD i evropske zemlje umorile od ulaganja u Ukrajinu i pomaganja, odgovorio je da postoji veliko interesovanje za ono što će se dešavati posle rata, uz podsećanje da je EU donela neke hrabre odluke u vezi sa Ukrajinom, kao zemljom koja teži ulasku u EU, što je imalo efekte i na Zapadnom Balkanu i stav je da je u svetlu situacije u Ukrajini potrebno razmisliti šta će biti i sa ovdašnjim zemljama, jer su one i te kako deo Evrope.

Konstatuje i da će proces obnove Ukrajine će biti opsežan.

"Mislim da zemlja kao što je Srbija može da učestvuje u budućoj obnovi Ukrajine. Zato mi je bilo drago što je Privredna komora Srbije pozvala kolege iz Ukrajine i da je potpisan memorandum o razumevanju o pitanju eventualne saradnje. Biće sve više toga i Ukrajina i Srbija imaju mnogo toga zajedničkog. Drago mi je što su se prošle godine predsednik Srbije i predsednik Ukrajine sastali tri puta. Ukrajina bi mogla da se ispostavi kao vrlo važna za Srbiju i njenu ekonomiju", rekao je ambasador Hil.