Hoti: Predsednica mora da obnovi partnerstvo sa SAD i zaštiti ustavni poredak

Bivši premijer i poslanik Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti ocenio je da su vanredni izbori izbegnuti, ali da Kosovo očekuju važna politička i institucionalna dešavanja, u kojima će uloga i angažovanje predsednice Justine Široke Pulje odrediti dalji pravac razvoja.

Hoti je istakao da će jedan od izazova za Kosovo biti dešavanja u vezi sa sudskim procesom pred Specijalizovanim većima u Hagu, posebno nakon usvajanja zakona o tim većima.

„Izazov za državu Kosovo biće dešavanja u vezi sa sudskim procesom pred Specijalizovanim većima u Hagu, posebno sada nakon usvajanja zakona o ovim većima. Naravno, poslednju reč imaju pravnici, ali je ovo pitanje mnogo složenije nego što je predstavljeno u javnosti, kako sa pravnog i ustavnog, tako i sa diplomatskog aspekta. Pre svega, Kosovu je potrebna snažna diplomatska strategija, u okviru koje je uloga predsednice ključna, jer ona predstavlja jedinstvo naroda i šef je države“, napisao je Hoti na Fejsbuku.

On je ukazao i na zastoj u procesu međunarodnih priznanja i članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, ocenjujući da se bez podrške glavnih saveznika ne može ostvariti napredak.

„Priznanja i nova članstva Republike Kosovo već duže vreme su u zastoju. Svima je poznato da se u tom pravcu apsolutno ništa ne može učiniti bez podrške glavnih saveznika. Odnosi Vlade Kosova sa tim saveznicima oslabili su poslednjih godina i uglavnom su svedeni na komunikaciju sa odgovarajućim ambasadorima u Prištini. Zato nova predsednica mora veoma ozbiljno da pristupi odnosima sa saveznicima. Ona mora u potpunosti da preuzme odgovornost za te odnose“, naveo je Hoti.

Posebno je istakao značaj odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, navodeći da je strateški dijalog Kosova i SAD suspendovan, dok je, prema njegovoj oceni, Vlada Kosova jednostrano zanemarila Vašingtonski sporazum iz septembra 2020. godine.

Hoti smatra da su obnavljanje strateškog dijaloga i povratak primeni Vašingtonskog sporazuma prvi koraci ka ponovnom uspostavljanju bliskog partnerstva sa Vašingtonom.

„Ovi koraci su važni iz dva velika razloga. Prvo, učvršćivanje državnosti Kosova na međunarodnoj sceni odvija se kroz strateško partnerstvo Kosova i SAD. Drugo, napredak koji Republika Kosovo treba da ostvari u ključnim oblastima, kao što su diplomatija, odbrana i bezbednost, obaveštajni poslovi i energetika, ne može se zamisliti bez američke podrške“, napisao je poslanik DSK.

On je ocenio da je taj napredak od ključnog značaja za dugoročnu stabilnost i politički i ekonomski razvoj Kosova, dodajući da predsednica ima mogućnost da promeni, kako je naveo, negativan pravac odnosa sa SAD.

Govoreći o evropskim integracijama, Hoti je ocenio da se Kosovo suočava sa dodatnim preprekama zbog država članica EU koje ga još nisu priznale, kao i zbog uslovljavanja sprovođenjem sporazuma iz dijaloga sa Srbijom.

Ukazao je i na nedovoljnu posvećenost sprovođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kao i na to da se ključni formalni sastanci između Kosova i EU, namenjeni proceni napretka u evropskim integracijama, već duže vreme ne održavaju ili su izgubili na značaju.

Hoti je kritikovao i pravac dijaloga sa Srbijom, navodeći da su Briselski sporazum i Ohridski aneks, prema njegovoj oceni, Kosovo doveli u nepovoljan položaj.

„Dijalog sa Srbijom krenuo je pogrešnim pravcem, zarobivši Kosovo Briselskim sporazumom i Ohridskim aneksom. Kurti i njegovi koalicioni partneri zanemarili su od samog početka mandata principe dijaloga o kojima je postignut međunarodni dogovor 2020. godine, prema kojima, Dijalog se vodi isključivo radi postizanja konačnog sporazuma o međusobnom priznanju, Kosovo ne pristaje ni na šta dok se ne postigne dogovor o svemu, Sve obaveze Kosova iz prethodnih sporazuma sprovode se isključivo u okviru konačnog sporazuma o međusobnom priznanju“, naveo je Hoti.

U objavi je izneo i kritike na račun reformi pravosuđa, ocenjujući da su pojedini potezi poslednjih godina, posebno tokom proteklih meseci, politički motivisani i da izazivaju sumnju u nezavisnost pravosudnih organa.

Kao primer naveo je odbijanje premijera Aljbina Kurtija da odgovori na zahtev pravosudnih organa da svedoči, što je, prema njegovoj oceni, dovelo u pitanje načelo jednakosti pred zakonom i dodatno narušilo poverenje građana u pravosudne institucije.

Hoti je izrazio očekivanje da će Široka Pulja zaštititi pravosuđe od pritisaka izvršne vlasti i vladajuće većine, upozoravajući da bi u suprotnom nezavisnost ovih institucija mogla biti dodatno ugrožena.

Osvrnuo se i na kontinuirano ugrožavanje ustavnog poretka tokom 2025. i 2026. godine, optužujući Kurtija i njegove saveznike da su blokiranjem uspostavljanja institucija kršili Ustav. Kao jedan od primera naveo je to što Skupština Kosova nije konstituisana u ustavnom roku, uz tvrdnju da su pritisci na Ustavni sud bili kontinuirani.

Prema Hotijevoj oceni, predsednica ima ključnu ulogu u zaštiti ustavnog poretka, uključujući pažljivo razmatranje zakona usvojenih u Skupštini i korišćenje prava da ih vrati na ponovno razmatranje kada postoje sumnje u njihovu ustavnost.

Kritike je uputio i na račun diplomatske službe Kosova, navodeći da poslednjih godina nije bilo značajnih diplomatskih uspeha, da su sprovođena nestručna imenovanja i da pojedini diplomatski skandali nisu dobili odgovarajući institucionalni epilog.

Dodao je da diplomatska mreža nije adekvatno održavana niti proširivana, kao i da su ekonomska i kulturna diplomatija, prema njegovom mišljenju, doživele neuspeh.

„Na godišnjim okupljanjima kosovskih diplomata u Prištini održavaju se predavanja koja dovode u pitanje celokupnu političku orijentaciju Kosova u spoljnoj politici. Sve ovo predstavlja izazov za predsednicu, koja ima značajna ustavna i zakonska ovlašćenja u oblasti spoljne politike. Čestitam, gospođo predsednice, i želim vam uspeh u suočavanju sa izazovima koji očekuju Republiku Kosovo“, zaključio je Hoti.