Hoti: Sa DSK na vlasti dijalog će biti vraćen na "put međusobnog priznavanja"

Član Demokratskog saveza Kosova Avdulah Hoti rekao je za RTV 21 da će sa DSK u vladi nakon izbora biti eliminisan pogrešan pristup prema saveznicima ističući da je glavni problem koji koči sve druge procese dijalog sa Srbijom za koji smatra da se mora vratiti na put koji vodi konačnom sporazumu o međusobnom priznavanju.

"Smatram da glavno pitanje koje koči sve druge procese, proces dijaloga, nažalost, otkako je ovaj problem počeo, visi nad nama. Neophodno je da sednemo u intenzivnu principijelnu komunikaciju, da vratimo dijalog koji vodi do međusobnog priznavanja i da se istovremeno, kada popravimo ovaj proces, vratimo na druge sporazume. Svi budući sporazumi koji su do sada postignuti moraju biti deo konačnog sporazuma o međusobnom priznavanju", kazao je nekadašnji premijer.

Ističe da Kosovo mora da pokaže punu volju, a ne da obmanjuje predstavnike međunarodne zajednice pismima, kao što se dešavalo tamo gde tri najviša funkcionera pošalju pismo, a ne preduzmu ništa.

"Obmanjuju predstavnike prihvatajući nacrt statusa Zajednice, ali ne formiraju je. Prevarili smo saveznike potpisujući sporazum u Ohridu. Moramo da otklonimo jaz sa saveznicima, preuzimajući sve obaveze koje Kosovo ima iz prethodnih sporazuma", rekao je Hoti.

Smatra da bi eventualno isključenje Kosova iz Cefte uticalo na ekonomiju dodajući da Kurtijev pogrešan pristup rizikuje to isključenje.

"Negde, ako se ne varam, oko 37 ili 38 odsto robne razmene koju imamo je sa zemljama Cefte i koštalo bi nas najmanje 10 odsto povećanja ako se izuzmemo, jer će se carina primenjivati na te robe. To bi imalo uticaja na lokalnu ekonomiju, posebno u lancu sirovinskih proizvoda", rekao je Hoti.

Govoreći o odluci Vlade Kosova u vezi sa srpskom robom, Hoti kaže da je Kurti među političarima na čije reči se ne možete osloniti.

"Jučerašnja odluka da se sa ograničenja pređe na pojačanu kontrolu dok ne stignu skeneri pokazuje da se na njegove reči ne možete osloniti. Zašto skeneri do sada nisu bili obezbeđeni", kazao je.

Govoreći o Vašingtonskom sporazumu, rekao je da je njegova svrha da podrži strane sa veoma velikim ekonomskim paketom kako bi se stvorilo pogodnije okruženje za konačni sporazum.

Hoti je dodao da pitanje međusobnog priznavanja nikada nije bilo na dnevnom redu u Vašingtonu koji je služio za dogovor o ekonomskoj saradnji.

Na pitanje da li će DSK ako dođe na vlast isključiti sporazume postignute u Ohridu i Briselu, Hoti kaže da pristup treba da se primeni kao što je bio 2020. godine.

"Što znači da ostavimo po strani ranije postignute dogovore, fokusiramo se na konačni dogovor i na potpunu normalizaciju odnosa, a u okviru tog dogovora sva pitanja će biti rešena jer izazovi koje imamo danas i u prošlosti ne mogu se rešavati delimično tehničkim dogovorima“, rekao je.

Kako kaže, međunarodnoj zajednici će garantovati da su "ozbiljni u dijalogu".

"Mi nismo neiskusni ljudi u tim stvarima, mi smo ljudi koji su bili na funkcijama u prošlosti, mi smo ozbiljna stranka, saveznici znaju da sarađujemo, dobro je što nismo menjali stavove, toliko godina u vezi sa procesom dijaloga", rekao je Hoti.

Kako navodi, došlo se do tačke u kojoj je aktuelna vlada ostavila po strani konsenzus da se fokusiraju na konačni sporazum o međusobnom priznavanju.

"I evo nas 2024. godine sa merama EU“, rekao je.

Hoti kaže da će, ako DSK dođe na vlast, pretvoriti dijalog u koloseke koji vode do međusobnog priznavanja.

"Moramo snažno lobirati kod naših saveznika da dogovorimo dijalog za konačni sporazum, za međusobno priznanje i normalizaciju odnosa i da u okviru ovog opšteg principa dijaloga idemo naprijed", rekao je Hoti.

Napomenuo je da nije siguran da srpska strana želi da okonča dijalog uz obostrano priznanje.

"Ali znam jedno i mi smo imali dogovor saveznika da koristimo proces dijaloga koji je dogovoren sa saveznicima tako da ćemo kada se proces dijaloga završi imati priznanje pet zemalja EU i četiri zemlje Natoa kako bismo napredovali ka EU. To je bio cilj. Ako ljudi i aktuelna vlast to ne vide na ovaj način, verujem da prave veliku grešku i vidimo posledice", rekao je Hoti.

Kako kaže, u vreme kada je on bio premijer, cilj je bio da dijalog ide od tehničkog do dijaloga za međusobno priznavanje.

Navodi i da je u to vreme napravljen napredak u slučaju nestalih lica.

Ističe da je blokadom dijaloga došlo i do blokade procesa evro-atlantskih integracija Kosova.

"Stvoren je novi status kvo", dodao je Hoti i kazao da je dijalog od onog koji je vodio ka međusobnom priznavanju došao do dijaloga za formiranje Zajednice srpskih opština.

Povećanje broja vojnika u trupama Kfora na severu, Hoti ne vidi kao dobar znak i dodaje da je pažnja glavnih saveznika za Kosovo u kontekstu sprečavanja pogoršanja bezbednosne situacije.

Prema njegovim rečima, to se dogodilo zbog aktuelne vlasti.

"Kosovo se od zemlje sa razvojnim izazovima i atlantskom integracijom pretvorilo u zemlju sa bezbednosnim izazovima", rekao je Hoti.

Govoreći o odnosima sa predsednikom DSK Ljumirom Abdidžikuom, Hoti je kazao da ima normalne odnose sa njim kao član rukovodstva DSK-a.

"On je napravio svoj tim koji osmišljava njegov program za izbore", rekao je Hoti dodajući da nema sukoba.

Hoti je istakao da predsednica Kosova Vjosa Osmani nije preduzela ništa u vezi sa "neustavnim delovanjem Kurtijeve vlade".

"Imamo predsednika koji kaže da je sedam, osam zakona neustavno, a nijedan nije poništila. Bilo je neustavnih radnji Vlade ministara, napada na novinare i medije o kojima nismo čuli ni reč", rekao je Hoti.

Navodi da aktuelni kosovski premijer Aljbin Kurti "nije jedan od političara kome se može verovati jer on stalno obmanjuje i vara tokom cele svoje političke karijere".

Ukazuje da DSK prvo ima za cilj da dovede normalnu vladu jer, kako dodaje, aktuelna vlada nije funkcionalna.

Hoti kaže da je DSK-u cilj da se "vrati u normalnost u vladi".

"Imamo nefunkcionalnu vladu i parlament, tokom cele ove godine nema nijedne sednice koja je normalno održana, ja ne znam kada je Kurti poslednji put bio u Skupštini da se suoči sa poslanicima'', kazao je.

Govoreći o odluci Vlade Kosova da poveća penzije, Hoti je rekao da ta odluka koja je doneta pred izbore ne ostavlja dobru sliku, niti realno poboljšava život penzionerima.

"Ekonomski, društveni i politički kontekst sada u oktobru 2024. godine, kada smo blizu izbora, ne ostavlja dobar ukus, ovo povećanje od 20 odsto ne čuva inflaciju, ne čuva kupovnu moć penzija. Današnje penzije vrede 30 odsto manje nego što su bile", rekao je Hoti.

Govoreći o aktuelnoj Vladi, Hoti kaže da je na vlast došla uz pomoć propagande, kao i da je tragično ono što se desilo na Kosovu sa investicijama.

"Nijedan veliki projekat nije započet i nije završen u ovom mandatu, nisu završeni ni projekti koje smo ostavili poluzavršenim", rekao je Hoti.