Hovenijer: Kosovo mora da pošalje nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu

Izvor: Kosovo Online

Ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer izjavio je u intervjuu za RTK da Kosovo treba da bude članica EU, Natoa, kao i Saveta Evrope i svih drugih međunarodnih organizacija, ali da Priština mora da uradi "teške stvari koje se od nje traže" i pošalje nacrt statuta ZSO Ustavnom sudu.

"Kosovo je na putu ka evropskim i evroatlantskim strukturama. To znači da smatramo da Kosovo treba da bude članica EU, Natoa, Saveta Evrope”, rekao je Hovenier i dodao da se nada da će Kosovo postati član i drugih međunarodnih organizacija.

Kada je reč o akciji Kosovske policije na severu, pre par dana, i zatvaranja poslovnica Banke Poštanske štedionice, istakao je da ona nije bila koordinisana na partnerima, kao i da nije bila dobra za Kosovo.

Na Kosovu su se desili mnogi događaji. Kosovo nije uspelo da postane članica Saveta Evrope. Kako vidite naredne dane u vezi puta ka članstvu Kosova ka ovoj organizaciji?

Hvala vam na tom pitanju, jer mi omogućava da izrazim nešto zaista važno što bih želeo da svi znaju, a to je, pre svega, da Sjedinjene Države čvrsto stoje, kao i uvek, uz Kosovo u ovom projektu, da vidimo da Kosovo zauzima svoje mesto u evropskim i evroatlantskim strukturama.

Tokom posete za vikend, naš državni podsekretar za javne poslove je rekao da verujemo da je Kosovo u evropskim i evroatlantskim strukturama. To znači da smatramo da Kosovo treba da bude članica EU, Natoa, Saveta Evrope. Naravno, ove stvari se ne dešavaju same od sebe, a deo našeg diplomatskog angažmana je da pomognemo Vladi Kosova da uradi neophodne stvari, kako bi pogurali pitanje članstva. A, to nas sada dovodi do pitanja Saveta Evrope.

Prošle sedmice je održan sastanak Komiteta ministara Saveta Evrope, ali zahtev Kosova za članstvo nije uvršten na dnevni red. Sa naše tačke gledišta, to je žalosno. Kao što sam rekao, voleli bismo da vidimo Kosovo kao članicu, ali to znači da će Vlada Kosova verovatno morati da preduzme dodatne radnje mimo dosadašnjih, da bi se to desilo. Mi tamo ne glasamo. Savet Evrope je međuvladina organizacija koja ne uključuje moju vladu. Mi smo posmatrači, ali naš savet Vladi Kosova, kao i savet naših evropskih partnera je da urade teške stvari koje se od njih traže, a za koje verujemo da će koristiti da Kosovo omogući članstvo.

Dakle, ima li još nade da se cilj može postići?

Naravno, postoji nada da se cilj može postići i uveren sam da ćemo u budućnosti Kosovo videti kao punopravnog člana Saveta Evrope. Ali, želim još jednom da naglasim, to ne znači da će se to desiti automatski. Postoje neke konkretne stvari koje vlada tek treba da uradi, a koje su njeni partneri i prijatelji tražili od nje. Moram da kažem da je iz perspektive SAD, naš savet vladi bio da preduzme mere koje traže druge zemlje u Savetu Evrope kako bi pokazala svoju jasnu i čvrstu posvećenost pravima manjina. Mnoge članice Saveta Evrope zatražile su od Kosova da preduzme korak ka slanju evropskog predloga nacrta za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom Ustavnom sudu. S tim u vezi, mislim da su mnoge evropske države sugerisale da će biti spremne da uzmu u obzir i pozitivno se izjasne o zahtevu Kosova za članstvo u Savetu Evrope. Ohrabrujemo preduzimanje ovog koraka, ohrabrujemo Kosovo da uradi ono što mora da dobije taj pozitivan glas. Želimo da budemo snažni i efikasni zagovornici Kosova, ali to znači da vlada mora da uradi stvari koje nam omogućavaju da budemo snažni i efikasni zastupnici.

Neposredno pre glasanja u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Gabrijel Eskobar je prvi istakao da Kosovo još uvek nije ispunilo sve uslove, pominjući ZSO. Da li mislite da je Kosovo pogrešno razumelo ovaj nalog ili nije htelo da ga razume?

Nije na meni da kažem da li je vlada to razumela ili nije, nadam se da razume. A, ono što želim da vlada razume su dve stvari. Prvo, Kosovo ima mnogo prijatelja koji žele da vide Kosovo u organizacijama kao što je Savet Evrope, a drugo, ti prijatelji žele da vide da zemlja preduzima dodatne akcije kako bi bili ubeđeni u privrženost zemlje manjinama i ljudskim pravima prava. Jedan od najočiglednijih načina da se to uradi, koji smo svi preporučili, jeste da se preduzme ovaj važan korak slanja EU nacrta statuta ZSO Ustavnom sudu. Čini nam se da je ovo važna stvar za Kosovo, ne pozivajući se na Savet Evrope, jer će pomoći da se obezbedi odgovarajuća zaštita srpske zajednice na Kosovu, ali i otvara ovaj put na kome želimo da vidimo Kosovo.

Na dan glasanja u Savetu Evrope, ministarka spoljnih poslova Kosova je obećala da će nacrt statuta ZSO biti upućen Ustavnom sudu do kraja maja. Da li imate bilo kakve naznake da će se to desiti i da li ste razgovarali sa vladom o ovom obećanju?

Koliko sam razumeo, iako je ta ponuda data u pismu koje je ministarka spoljnih poslova Donika Gervala poslala liderima EU, ona je u međuvremenu takođe rekla da ova ponuda više nije relevantna i mislim da više nije na stolu. Što se tiče pitanja koji nacrt i kako se šalje, ovo je važno pitanje i to je nesumnjivo suvereni izbor Vlade Kosova - koji statut bira da izradi i kako i šta će tražiti da odobri ili uputi Ustavnom sudu. Ali, nacrt koji nudi Evropska unija nudi niz jedinstvenih i važnih prednosti. Prvo ju je Kosovu predstavio specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak u ime Evropske unije, ali u prisustvu veoma visokih zvaničnika iz Nemačke, Francuske, Italije i Sjedinjenih Država – zemalja koje bi želele da podrže Kosovo. Drugo, Evropska unija je rekla da usvaja statut. Dakle, imate nacrt statuta koji ima punu podršku SAD, Evropske unije, pojedinih država članica EU, čemu se Srbija nije protivila. Svi smo rekli da ovaj nacrt ispunjava uslove. Kosovo se od 2013. godine obavezalo da će stvoriti ZSO. Ovaj nacrt će ispuniti zahteve i još nešto, čvrsto verujemo da je to urađeno na način koji poštuje zabrinutosti koje je identifikovala Vlada Kosova. Slažemo se da na Kosovu ne bi trebalo da postoji Republika Srpska.

Slažemo se da Zajednica opština sa srpskom većinom ne treba da ima izvršnu vlast; ne bi trebalo da stvara novi sloj vlasti; ne bi trebalo da ometa dobro funkcionisanje kosovske države i trebalo bi da bude u potpunosti u skladu sa sadašnjim Ustavom Kosova. Verujemo da ovaj nacrt ispunjava sve ovo. Ima onih koji tvrde da ovaj nacrt statuta treba poboljšati ili da možda nije u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova i zato jedino što tražimo od Kosova je da ga pošalje ovom organu, koji ima ovlašćenja da utvrdi da li je u skladu sa Ustavom ili ne. To je ono što tražimo. Sada ćemo svi poštovati ishod tog procesa. Svi ćemo poštovati odluku Ustavnog suda. Imajući u vidu sve te prednosti, teško nam je da razumemo zašto bi vlada mogla da razmotri još jedan nacrt koji možda ne nudi sve prednosti koje sam pomenuo. Zato se nadamo da će u našim naporima da vidimo napredak Kosova na evropskom putu, vlada uzeti u obzir naš savet.

Dakle, ovaj korak je neophodan za Kosovo? ZSO?

Da. Sjedinjene Države su to dosledno javno govorile veoma dugo i pod različitim administracijama. Naši evropski partneri to već dugo govore javno. Kosovo je preuzelo obavezu da uspostavi Zajednicu opština sa srpskom većinom. To je urađeno u dijalogu uz posredovanje EU. Čvrsto verujemo da se sve obaveze Kosova i Srbije iz dijalogu moraju implementirati, i ovo je jedna od njih. I da, kao što očekujemo da Srbija ispuni sve svoje obaveze u okviru dijaloga, očekujemo i da Kosovo ispuni sve svoje obaveze. A prema našem mišljenju, za Kosovo to hitno uključuje napredovanje sa ZSO, odnosno slanje nacrta statuta Ustavnom sudu na ustavnu ocenu.

Premijer Kurti je optužen da razgovara o srpskoj autonomiji umesto o međusobnom priznavanju. Da li je uzajamno priznanje još uvek na čelu sporazuma o normalizaciji za SAD?

Da, apsolutno je naš željeni cilj da rezultat ovog procesa, kada se završi, bude obostrano priznanje i verujemo da je to jedini mogući rezultat. Ovo je stav Bajdenove administracije već duže vreme. Pričamo o međusobnom priznavanju koje će se jednog dana dogoditi jer ne mislimo da će se to dogoditi sada. Želeli smo da se to desi i trebalo bi da se desi i verujemo da se nijedna zemlja neće zaista integrisati u sve evropske i evroatlantske institucije bez međusobnog priznavanja. Upravo ono na čemu radimo i o čemu smo razgovarali prošle godine u vreme Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa implementacije je privremeni korak, put napred i posvećenost, niz obaveza i obaveza koje će novo pozicionirati odnose između Kosova i Srbije kako ne bi morali da brinu o bezbednosnim pretnjama jedni od drugih, da prestanu da brinu o stvarima kao što su registarske tablice i lične karte i da mirno koegzistiraju i omoguće obema zemljama da nastave sa važnim poslom koji im omogućava da se integrišu u evropske strukture . Ali ne treba sumnjati da je naš dugoročni pogled jasan i da se nije promenio.

Vaš stalni zahtev je takođe bio poziv Vladi Kosova da radi u partnerstvu sa SAD. Da li Kosovo to radi pošto su SAD najveći saveznik i podrška našoj zemlji?

Sjedinjene Države i Kosovo neguju poseban odnos. I jasno je da ovo misle i građani Kosova. I, mi smo ponosni na to, i ja to osećam – ne želim da govorim u ime naroda Kosova, ali povratna informacija koju dobijam je da su ljudi takođe ponosni na svoje partnerstvo sa nama. To je poseban odnos, i zato što je to poseban odnos, i zato što smo tako dobri prijatelji, kao što je podsekretarka Alen rekla tokom vikenda, ponekad moramo da vodimo teške razgovore, a ponekad su teški razgovori teži unutar porodice ili sa voljenima jedni radije nego sa drugima. Ali takođe je znak poštovanja imati ove teške razgovore koje vodimo sve vreme.

Dakle, nije tajna da vlada Sjedinjenih Država želi da vidi bližu saradnju sa vladom premijera Kurtija u nekim oblastima. Ovo otvoreno kažemo i dozvolite mi samo jedan poslednji primer.

Ne planiram nužno da govorim o ovome, ali bilo je još jedno pitanje upravo ove nedelje u kojem je Kosovska policija, pod upravom ministra unutrašnjih poslova, sprovodila operacije na severu Kosova na načine za koje smo smatrali da nisu doprineli našim dugoročnim zajedničkim interesima za stabilnost i bezbednost tako da se stvari rade na način koji unapređuje dijalog i evroatlantski put Kosova. Izneli smo našu zabrinutost. Ali rezultat ove operacije koju je vlada nastavila – a uradila je ovu policijsku akciju na način za koji smo smatrali da nije koordinisan i koji je doveo u pitanje posvećenost Kosova rešavanju nekih pitanja u dijalogu – rezultirao je javnim izjavama Sjedinjenih Država Države, iz Evropske unije, pojedine države članice EU, Misija Nato, Misija Oebsa i drugi – svi su manje-više rekli isto: ovo nije dobro za Kosovo.

Želimo da vidimo da Kosovo ide napred i bez obzira na to da li se slažete sa našim ili vladinim tumačenjem ove akcije, ako Kosovo želi da se kreće ka evropskim i evroatlantskim strukturama, mora imati punu podršku Sjedinjenih Država, Evropske unije, pojedinih država EU, Oebsa, Natoa – upravo onih institucija kojima Kosovo želi da se pridruži. Zato želimo da vlada radi sa nama. Slažemo se sa odgovornošću vlade da vrši suverenitet nad čitavom svojom teritorijom. U ovom slučaju, slažemo se da Centralna banka treba da reguliše finansijske institucije, ali način na koji se to radi treba da bude u koordinaciji sa nama kako bi se osiguralo da akcije ne dovode u pitanje ili ometaju dijalog ili stvaraju izazove ili šalju dodatne signale manjinskoj zajednici. Želimo taj nivo saradnje. Nadam se da ćemo to imati, ali morao sam nekoliko puta to da kažem i tek treba da vidimo taj porast saradnje, koji ćemo, nadam se i videti.