Igrutinović: Tema Kosova se zagubila u šumi kriza u svetu, pozicija Srbije legitimna

Naučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović kaže za Kosovo onlajn da se tema Kosova, koje je jednostrano proglasilo nezavisnost pre 17 godina, ali i dalje nije član Ujedinjenih nacija, zagubila u šumi brojnih kriza koje su od 2008. potresle prvo Ameriku, a zatim i Evropu i da je u ovom trenutku teško videti da li nešto ozbiljno može da se promeni jer je svako ostao sa svojim očekivanjima i na istim pozicijama.

„Počelo je sa njihovom preteranom samouverenošću, da je njihova odluka dovoljno snažna, da će u relativno bliskoj budućnosti Srbija prosto da se složi sa tim i da na neki način na to pristane uz određene pregovore“, navodi Igrutinović. 

On podseća da je istorijski trenutak kada je Kosovo proglasilo nezavisnost bilo vreme pre svetske ekonomske krize, vrhunca američke moći, kada rat u Iraku još nije bio blizu kraja, ali kada su SAD još uvek mislile da i na Bliskom istoku mogu da urade remodeliranje regionalnih aranžmana po svojoj volji. 

„Na kraju se ispostavilo da nije tako. Sa krahom Bušove administracije koja se završila s početkom svetske ekonomske krize i u Obamina dva mandata, Amerika se ipak više okrenula sebi. S druge strane, globalna javnost nije baš bila zainteresovana za nešto što je videla i kao američki avanturizam, sa bombardovanjem (SRJ) 1999. godine i agresijom koja je bila i van mandata Saveta bezbednosti, i koji nije imao široku podršku šire globalne zajednice. Iako je u Evropi, većina zemalja to u nekom trenutku podržala“, kaže naš sagovornik. 

Srbija je, ističe on, našla globalnu platformu preko Ujedinjenih nacija da pokaže da jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ne može tako brzo da prođe i našla je bilateralno partnerstvo sa Rusijom i Kinom koje su to sve verifikovale. 

Za guranje Kosova kroz diplomatsku silu u narednim godinama, okolnosti nisu išle naruku za SAD i stvari su se, ističe Igrutinović, umnogome zakomplikovale. Rusija je čin sticanja kosovske nezavisnosti, podseća, iskoristila da opravda svoju aneksiju Krima, na kom je održan referendum, pokazujući kako su oni makar izvršili referendum na Krimu za razliku od Kosova.

„Evropska unija se nadala da će kroz njeno posredništvo od 2010. godine moći da privoli Srbiju iako je EU držala nekakvu formalnu statusnu neutralnost, mada u suštini Evropska komisija tretira Kosovo kao nezavisnu državu u praksi i na terenu. Sa razvlačenjem proširenja EU na Zapadni Balkan, sa ekonomskim krizama i migrantskom krizom koja je okupirala pažnju, sa krizom Ukrajine koja je na kraju prerasla u otvoreni rat kada je Rusija napala Ukrajinu 2021. godine, kosovska tema i tema Balkana se na neki način zagubila u svemu tome. I ostale su pozicije, kao što su bile i pre 15-ak godina, ne mnogo promenjene u odnosu na to“, konstatuje Igrutinović. 

Pozicija Srbije, pri tom, je kako naznačava, potpuno legitimna i što tiče međunarodnog prava i što se tiče njenog Ustava. 

„Ta pozicija ima i široku demokratsku podršku i teško je zamisliti sad neku stranku ili grupu stranka koja bi rekla javno: 'mi smo da se ta politika bitno promeni'. S tim društvenim konsenzusom praktično moraju da računaju i inostrani zainteresovani partneri, a na kraju krajeva i sama Priština. Postoje raznorazni modaliteti normalizacije odnosa i dijaloga koji je poslednjih nekoliko godina zapao u krizu. Rekao bih da je i međunarodnim činiocima jasno da je to zbog delovanja vlade u Prištini i Aljbina Kurtija. Ali, u suštini tema Kosova se zagubila u šumu brojnih kriza koje su od 2007. i 2008. potresle Ameriku prvo, pa Evropu i na neki način su prevazišle ovo područje“, kaže naš sagovornik.  

Pozicioniranje Kosova na međunarodnoj sceni, kako ocenjuje, i nadalje će ići sporim tokom jer su se odnosi na terenu pogoršali u poslednjih 15 godina, a pre svega zbog specifične politike Aljbina Kurtija i njegovog, kako kaže, poriva da bude potpuno dominantan politički lider na Kosovu koji pokušava da svoju vlast interno učvrsti „politikom odbrane suvereniteta i integriteta Kosova“.

„Onda je teško videti kako se s takvom političkom strukturom može dogovoriti relaksacija odnosa na terenu i relaksacija pozicija srpske zajednice, pre svega kako bi se, recimo, u Srbiji stekli uslovi da se kaže: 'pa ti odnosi nisu toliko loši, mi možemo da živimo s tim, hajde da vidimo u nekim drugarskim, susedskim, prijateljskim odnosima možemo li mi neku formu priznanja u nekom trenutku da izvršimo kako bi se stvari slegle na tim osnovama'. I dok god je tako, mislim da je jako iluzorno očekivati bilo kakvu promenu pozicija u Beogradu“, ocenjuje Igrutinović. 

Kosovo, ne toliko kao politički entitet, već Aljbin Kurti, kako dodaje, je pod otvorenim pritiskom onih faktora u Vašingtonu koji su zainteresovani za Balkan. 

„Grenel je ipak lični izaslanik Trampa za goruća pitanja, ne samo za Kosovo i ne samo za Balkan. Dobro znamo njihov javni odnos. Jedna doza pritiska na njega lično postoji, mada ne mislim da je taj pritisak nešto što negira državnost Kosova i što će moći da američke odluke iz 2007. godine na bilo koji način preokrene. To je iluzorno očekivati u ovoj političkoj eri“, kaže Igrutinović.