Istraživanje stavova građana Srbije: Rusija najviše doprinosi srpskim nacionalnim interesima, više od polovine ne veruje u ulazak u EU

Među građanima Srbije postoji pesimizam prema članstvu u Evropskoj uniji i negativan odnos prema liderima EU. Na drugoj strani, smatraju da Rusija najviše doprinosi nacionalnim interesima Srbije. Takođe, postoji očekivanje da se spoljno-politička pozicija naše zemlje neće promeniti u narednom periodu, makar u narednih desetak godina, rekao je danas Aleksandar Mitić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu, na predstavljanju istraživanja javnog mnjenja o stavovima građana o međunarodnim odnosima i spoljnopolitičkoj poziciji Srbije.

Cilj istraživanja je bio da prikaže percepciju četiri stuba spoljne politike Srbije kod građana, kao i o uticajima globalne političke scene na spoljnu politku Srbije.

Na pitanje koja je zemlja regiona najveći prijatelj Srbije, najbolje su ocenjene Rumunija (41,7 odsto) i Mađarska (29,8), a slede Crna Gora (10,7) i Severna Makedonija (9,2 odsto).

„Ocenjujući saradnju Srbije sa četiri velike sile u poslednjih deset godina, ispitanici su rekli da je ona najbolja sa Kinom, koja je ispred Rusije, zatim dolazi EU, dok je najlošije ocenjena saradnja sa SAD“, naveo je Mitić.

Za zaštitu nacionalnih interesa Srbije, prema stavovima ispitanika, najveći doprinos daje Rusija (47,4), zatim EU (24,6), pa Kina (10,5). 

U procenjivanju stavova stranih lidera prema Srbiji najviše ocene dobio je Viktor Orban, zatim Vladimir Putin, pa Si Đi Ping, lideri EU dobijaju večinski negativne ocene, dok su oko Donalda Trampa, prema rečima Mitića, davani uglavnom neutralni odgovori.

Jedno od pitanja je glasilo: Kako vidite spoljnu poziciju Srbije za 10 godina, a najveći broj građana, njih 48,6 odsto očekuje da ona ostane nepromenjena u osnosu na danas, njih 18,9 odsto smatra da će Srbija postati članica Briksa a oko 30 odsto da će postati članica EU. Unutar ovih 30 odsto, njih 14 odsto smatra da će postati i članica Natoa.

O tome da li međunarodni problemi utiču na spoljnu politiku Srbije, ocenjeno je da je tema koja najviše utiče pritisak na rukovodstvo Republike Srpske, zatim sledi militarizacija EU, odnosno najavljeno pojačanje potrošnje za odbranu u EU. 

„33 odsto ispitanih smatra da će ovo uticati na spoljnu politiku Srbije. Da će sukob u Ukrajini biti od uticaja smatra 35 odsto građana, a 23 odsto da će od uticaja biti carinski ratovi. Dakle, pitanja vezana za evropsku bezbednost po mišljenju građana uticaće najviše na našu spoljnu politku“, izneo je Mitić.

Kada je reč o perspektivi ulaska u EU, 59,2 odsto ispitanih ne veruje u ulazak u EU, 9,3 odsto smatra da će se to dogoditi do 2050 godine. 7,5 odsto veruje da će se to desiti 2030. godine. 

Kako je naveo Mitić, Urslula Fon der Lajen i Fridrih Merc dobijaju loše ocene građana, kao i da su ocene bile loše i za prethodnog nemačkog kancelara Olafa Šolca, što ukazuje na negativnu percepciju politike Nemačke prema Srbiji.

„Više od dve trećine građana, njih 64,2 odsto nije za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji, a za takvu odluku je njih 27,9 odsto“, naveo je Mitić.

Na pitanje da li će Srbija da pristupu Briksu jednog dana 54 odsto ispitanih je odgovorilo „ne“, a 32,4 „da“. 

Prema oceni građana vodeća svetska sila 2030. godine biće Kina (46,1 odsto), sledi SAD (29,8 odsto), Rusija (11, 2 odsto) i EU (5 odsto).

Od ispitanih građana njih 73,3 kaže da se Srbija previše zadužuje kod Kine i 92 odsto da bi Srbija trebalo da traži  
više ekoloških garancija kada su u pitanju kineske kompanije. 

„Oko 50 odsto smatra da nemamo čelično prijateljstvo sa Kinom, a 14,4 odsto da imamo takvo prijateljstvo, što ne znači da se saradnja sa Kinom negativno ocenjuje jer je ona ocenjena kao najbolja u poslednjih deset godina u odnosu na druge zemlje“, rekao je Mitić.

Istraživanje je urađeno u okviru projekta „KOMPAS“, čija je realizacija počela 1. decembra 2024. godine.