Izveštaj EU o Srbiji: Izbori održani u mirnoj atmosferi, konstituisan "pluralističkiji" parlament

U Izveštaju Evropske unije o ljudskim pravima u Srbiji za 2022. godinu konstatovano je da su predsednički i vanredni parlamentarni izbori održani u aprilu prošle godine protekli u mirnoj atmosferi i da su osnovne slobode uglavnom poštovane, a da je posle izbora, 1. avgusta, konstituisan "pluralističkiji" parlament.

Kako se navodi, prema konačnom izveštaju Međunarodne izborne posmatračke misije, jedan broj nedostaka je doveo do neujednačenosti "borbe" u korist nosilaca vlasti.

"Ključno je da se preostale i nove preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) i tela Saveta Evrope sprovedu u potpunosti, na transparentan način, mnogo pre svih novih izbora i uz uključivanje i konsultacije stručnjaka iz organizacija civilnog društva", preporučuje se u Izveštaju i dodaje da je novi, pluralističkiji parlament konstituisan 1. avgusta.

EU se, kada je reč o Srbiji, fokusirala na oblasti u 2022. koje su uključivale slobodu izražavanja, ljudska prava, institucija prava i prava pripadnika nacionalnih manjina, uključujući i Roma, a nastavljen je i fokus na merila u okviru pregovaračkog Poglavlja 23 - pravosuđe i vladavina prava.

"EU je pažljivo pratila kontinuirano sprovođenje akcionog plana Srbije za poglavlje 23, uključujući i postavljene vremenske okvire. EU je nastavila da pažljivo prati poštovanje ljudskih prava u Srbiji u okviru pregovora o pristupanju EU, posebno u okviru Poglavlja 23. Postoji redovan politički dijalog na tehničkom i političkom nivou, uključujući i u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", dodaje se.

Kada je reč o zakonodavnom i institucionalnom okviru za očuvanje osnovnih prava, kaže se da je uglavnom uspostavljen uz dodatak da je Srbija usvojila nove strategije za borbu protiv diskriminacije i inkluzije Roma, kao i akcione planove za rodnu ravnopravnost.

U Izveštaju se navodi da zakonodavni i institucionalni okvir je potrebno dosledno i efikasno sprovoditi, kao i da Srbija treba da ojača institucije za ljudska prava izdvajanjem neophodnih finansijskih i ljudskih resursa i uspostavljanjem procedura za obezbeđivanje usklađenosti sa presudama Evropskog suda za ljudska prava kao i njegove privremene mere.

Navodi se da je u septembru 2022. Srbija bila domaćin prvom Evroprajdu na Zapadnom Balkanu, ali i da i dalje postoji usmeren govor mržnje, pretnje, pa čak i nasilje na sve koji se bave zaštitom ljudskih prava i LGBTI osoba.

Kaže se da nije bilo napretka u vezi sa slobodom izražavanja.

"U nekoliko slučajeva napada i pretnji medijskim radnicima, policija i tužilaštvo su brzo reagovali. Međutim, slučajevi pretnji i nasilje nad novinarima i dalje zabrinjavaju. Nesmetano izveštavanje i slobodu izražavanja tek treba dodatno ojačati u praksi. Implementacija medijske strategije je imala sve veće kašnjenje", navodi se u Izveštaju.

Kada je reč o finansijskom angažmanu EU u Srbiji 2022. godine, navodi se da je EU nastavila da sprovodi programe u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) za podršku socijalnoj inkluziji i politikama protiv diskriminacije i za poboljšanje položaja osoba u ranjivim grupama, uključujući Rome i interno raseljena lica.

"Osnovna podrška medijima u Srbiji nastavljena je kroz tekući IPA grant od 2,4 miliona evra koji sprovodi Evropska zadužbina za demokratiju. Nova IPA medijska podrška počela je 2022. godine pokretanjem novog dugoročnog granta u korist Saveta za štampu Srbije (600.000 evra) i potpisivanje devet novih grantova - ugovora za podršku nezavisnim medijima (oko 2,8 miliona evra)", navodi se u Izveštaju.

U okviru Programa za civilno društvo, kako se dodaje, implementacija 18 grantova je bila u toku 2022. godine, ukupne vrednosti od 8,5 miliona evra.

Dodatni iznos od 4,8 miliona evra dodeljen je kroz EU projekat Nacionalnog resursnog centra koji će omogućiti dalji razvoj civilnog društva.

U Izveštaju se dodaje da su nekoliko projekata finansiranih kroz Evropski instrument za demokratiju i ljudska prava završeni 2022. godine, sa posebnim fokusom na zaštitu manjina, rodnu ravnopravnost, prava deteta, migranata i branitelja ljudskih prava.

Za program za ljudska prava i demokratiju potpisano je pet novih grantova u iznosu od 850.000 evra, a nastavljena je i realizacija aktivnosti u okviru IPA regionalnih projekata.

Kroz Horizontalnu pomoć EU i Saveta Evrope pružena je podrška borbi protiv diskriminacije i zaštite prava ranjivih grupa (uključujući LGBTI osobe i manjine) kao i sloboda izražavanja i sloboda medija.

Navodi se da je Srbija nastavila dijalog i saradnju sa nacionalnim, evropskim i međunarodnim organizacijama za ljudska prava.

Konstatuje se da se u multilateralnim forumima, Srbija pridružila EU kada je glasala na Generalnoj skupštini UN za dve rezolucije u vezi sa agresijom Rusije na Ukrajinu i njenim humanitarnim uticajem.

"Srbija je takođe glasala za suspenziju Ruske Federacije u Savetu za ljudska prava UN", navodi se, ali i dodaje da je Srbija 24. januara 2022. izručila državljanina Bahreina, što je suprotno sa obavezama koje Srbija ima kao članica Evropske konvencije o ljudskim pravima.