Janjić: Nastavak dijaloga otvoriće mogućnost za zajedničko zapadno-balkansko tržište

Dušan Janjić
Izvor: © Kosovo Online

Nastavak dijaloga Srbije i Kosova predstavlja značajan korak ka definisanju okvira regionalne saradnje, a takav koncept otvoriće mogućnost za stvaranje zajedničkog zapadno-balkanskog tržišta, rekao je za Kosovo Onlajn analitičar Dušan Janjić.

"Novina u nastavku dijaloga je da nema toliko priča šta je koji političar kome rekao, gde se oni slažu, ne slažu, zaklinjanja priznaćemo, nećemo prizanti. Prvi put smo dobili informaciju od glavnog pregovarača Vučića koje su teme bile na stolu. Ima jedan deo političkih tema koje se prirodno ne spominju, ali su ove druge teme zaista korisne i važne", kaže Janjić.

On je naglasio da su to pre svega teme vezane za slobodu kretanja, nastavka modernizacije pruge severnim krakom, ubrzanje rada na auto-putu i pruzi ka Prištini, rešavanje tehničkih problema između operatera železnica, a vrlo je važno pitanje, kako je naveo, da se odvoje međusobna potraživanja i dugovanja, koja bi trebalo da se izmiruju.

"Trebalo bi da se već u septembru stavi na dnevni red pitanje imovine. To je veoma važno, ključno pitanje koje do sada nije bilo otvarano. Imovina je srce i politike i života ljudi. Počelo se razmišljati i o radu i o budućnosti. Ne samo Srbije i Kosova u celini, nego konkretnih pojedinačnih opština koje su s jedne ili sa druge strane. To su tzv. prekogranični projekti saradnje za koje postoje fondovi, a koji nikad nisu aktivirani. Postoji mogućnost da se razviju čitave opštine, mala i srednja preduzeća od Prijepolja do Peći", rekao je Janjić.

Naglašava da takav koncept približava Srbiju i Kosovo strateškoj ideji zajedinčkog zapadno-balkanskog tržišta.

"Napravjen je značajan korak ka definisanju okvira regionalne saradnje, i nadam se da će u septembru biti uspostavljeno stručno telo, za koordinaciju i predlaganje projekata koji bi se radili", navodi on.

Drugi deo pitanja, koja su takođe predmet dijaloga, odnose se, kako je naveo, na nasleđe rata, nestala i interno raseljena lica, otvaranje dosijea.

"Mislim da je dobro da se to otvorilo. Naravno, političari kad neće da razgovaraju odmah istaknu pitnje ratne odštete, ili kad pokušavaju da traže mnogo da bi nešto dobili. Ratna odšteta u ovom slučaju apsolutno nije termin koji može da prođe. Tu ne treba da bude mistifikacije. OVK se legalizovala posredno preko Amerikanaca i međunarodne zajednice 1997. kao gerila. A gerila da traži ratnu odštetu - to se mislim nije dogodilo u međunarodnom pravu. Tu temu Beograd treba jednostavno da ignoriše. Ako Kosovo misli da ima neka prava, neka ide na Međunarodni sud pravde. Ali, znamo da ni BiH nije prošla, niti Hrvatska s tim zahtevom", rekao je Janjić.

Smatra da je važno da se rasčisti pitanje stradanja imovine i života u tom periodu.

"Očekujem da se po oba pitanja odmaknemo malo od stare retorike i da prvo treba rešiti prava porodica nestalih lica. Sada je sve blokirano, imovina, nasleđivanje. Trebalo bi doći do dogovora da obe strane uvedu takvu regulativu da status bude podjednako rešen, a svodi se na to da naslednici mogu upravljaju imovinom, penzijama i drugim pravima", kaže Janjić.