Joksimović: Vitalna potreba Srbije jeste članstvo u EU, ali je i zaštita nacionalnog interesa

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je za RTS da o zahtevu Pariza i Berlina u vezi Kosova zna koliko i drugi, ali da je dobro što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić o tome informisao građane.

"Vrlo često šefovi država i vlada ne izveste građane o tome šta su pričali. Hvale je vredno ono što je predsednik Vučić uradio, potpuno je informisao javnost o čemu je razgovarao sa brojnim liderima u Pragu, i ono što se posebno tiče nas i naših interesa vezano za pitanje KiM – to je najbolji manir koji pokazujemo – ne krijemo od građana šta su teme i problemi", rekla je Joksimović.

Izdvojila je nekoliko problema, ne samo ono što je najzvučnije i što nam para uši, a to je članstvo KiM u UN.

"Dolazimo do onoga da reformski proces nije suštinski, nego da je suštinski da politički ne pravimo problem da Priština uđe u UN, što je otvoreno rečeno. Nismo se tako dogovorili, potpisali smo pregovarački okvir koji ima jasne smernice. Druga stvar: za sve i za one koji priznaju tzv. nezavisno Кosovo, osnovni uslov za članstvo u UN pa i u SE je da budete funkcionalna demokratija. Da li neko zatvara oči, kakva kontinuirana i bezočna kršenja ljudskih prava koja nisu u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima se dešavaju na KiM prema Srbima i prema drugim građanima, da li mislite da ćete vaspitati i socijalizovati jedan režim ako ih pustite u međunarodne organizacije, to je Evropa već videla kako se završava", istakla je Joksimovićeva.

Prema njenim rečima, sva diplomatska sredstva, znanje i umeće Srbija će upotrebiti da ukaže da to nije dobar pravac ne samo za nas nego ni za Evropu.

Kako je rekla, vitalni interes jeste članstvo, ali i zaštita nacionalnog interesa i poštovanje međunarodnog prava. Dodaje da moramo da budemo uporni i dosledni, veštinu i znanje imamo, ali da je lako – nije, dodala je ona. 

"Članstvo u EU ne potpisuje na kraju samo Vlada, mora na referendumu da bude potvrđeno od građana, a parlamenti zemalja članica EU će odlučiti da li će da prihvate Srbiju u članstvo. Građani Norveške su odbili članstvo. Punim srcem želim da Srbija bude članica EU, to je jedino ispravno, ali mi kao mala zemlja imamo kapacitet diplomatske moći i radićemo u interesu naroda", kaže ona.

Ponovila je da su crvene linije međunarodno javno pravo i pregovarački okvir koji Srbija ima, gde se kaže da do trenutka članstva treba da bude postignut sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. To je ono na šta smo pristali.

"Nije ispunjeno ono što je ispregovarano. Ono što je ispregovarano je Briselski sporazum. Sada se radi na njenoj implementaciji. Zna se ko ne implementira. Onom ko misli da je izbegao svoje obaveze pomoći će se tako što će se drugoj strani nametnuti nove obaveze, to ne ide tako", zaključila je Joksimovićeva.

Ističe da Srbija razmišlja strateški kako da pozicionira zemlju tako da sa najmanje štete prođemo ovaj period, ali i da sluša, kao demokratska zemlja, i šta građani misle.

Evropska komisija će u sredu, 12. oktobra, objaviti takozvani paket o proširenju, koji će sadržati i godišnji izveštaj o napretku Srbije u svim oblastima važnim za evropske integracije.

Kako je rekla ono što je postao predominantni trend u ovom trenutku je geopolitički diskurs i geopolitički ugao gledanja, i da je on počeo da muti i ono što je bio čist pristupni proces, reformski proces.

"Koliko smo bliži EU jeste važno i legitimno pitanje, ali sa novom metodologijom i sa svim geopolitičkim razlozima i novim elementima, potpuno je legitimno pitanje gde je EU što se tiče Zapadnog Balkana", rekla je Joksimović.

Prema njenim rečima, nova metodologija ne govori samo o adaptaciji već se govori o sinergiji promena koje treba da se dese i u kandidatima ali i u EU, u novom pristupu, u zajedničkom radu.

Pitanje je i gde je EU danas što se tiče Zapadnog Balkana, sa svojim porukama i sa ozbiljnošću da se proces iz geopolitičkih i geostrateških razloga koji su postali dominantni – ubrza, napominje Joksimovićeva.

"Što se nas tiče, postoji deo koji je uslovno reformski, tehnokratski, gde su jasno navedene sve obaveze koje imamo u odnosu na klastere i akcione planove i to će u izveštaju 12. oktobra biti predstavljeno. Sada je sve u bojama zajedničke spoljne i bezbednosne politike u odnosu na geopolitiku i očekujem, bez obzira na ogroman pomak koji smo napravili, posebno u vladavini prava, ekonomije, da će izveštaj biti obojen geopolitičkim elementima i da će biti dosta kritičan prema postavljanju Srbije vezanom za restriktivan režim prema Ruskoj Federaciji", rekla je Joksimovićeva.

Govoreći o neuvođenju sankcija Rusiji, ona je kazala da to košta Srbiju, ali da bi je koštalo i da ne vodi računa o tome šta misle građani.

"A mislim da je demokratija u ovom trenutku u svakoj zemlji, pre svega, ona forma koja traži da poštujete i da čujete zašto su vam građani dali legitimitet", podvukla je Joksimovićeva.

Joksimovićeva kaže da Srbija ostaje na evropskom putu, ali da je situacija složenija.

Govoreći o otvaranju klastera, Joksimovićeva kaže da je preporuka iz poslednjeg izveštaja EK, koji će biti ponovljen i u ovom izveštaju, da je klaster 3 – konkurentnost i inkluzivni rast – spreman za otvaranje, a bio je i prošle godine.

"U međuvremenu smo uradili brojne stvari vezane za ustavne amandmane, sada pričamo samo o geopolitici, a znate koliko dugo smo slušali samo 'vladavina prava, vladavina prava' – nismo zaboravili vladavinu prava, radimo ozbiljno na tome. Formirali smo radne grupe za pripremu seta zakona o sudijama, uređenju sudova i Visokom savetu sudstva, koji su ključni u odnosu na amandmane koje smo izglasali i postali deo naših ustavnih odredbi u januaru ove godine. To je poslato Venecijanskoj komisiji", napomenula je Joksimovićeva.