Ka nasumičnom dijalogu ili mirovnom sporazumu

Politički analitičari Artan Muhadžiri i Agon Malići izjavili su da poruke kosovskih i srpskih vlasti lansirane ovih dana spadaju u okvir strateške komunikacije obeju strana, uz pažljive tonove i najave mogućeg povratka za pregovarački sto.

Muhadžiri je rekao, za Radio Slobodna Evropa, da su kosovske i srpske vlasti svesne da treba da se vrate dijalogu, ali da su nemoćne da same utvrde okvir dijaloga.

Zbog toga, prema njegovim rečima, obe strane čekaju inicijativu Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije kako bi pregovarale o osnovama koje će im biti predstavljene.

"Ovo je važno iz nekoliko razloga. Glavni razlog je što obe strane žele da se oslobode odgovornosti za eventualne neuspehe i kompromise koje će morati da učine, jer će im biti mnogo lakše da pred svojim građanima opravdaju ustupke koje moraju učiniti tokom pregovora, a koje će, kako se čini, biti obavezne“, naglasio je Muhadžiri.

Kosovski predsednik Hašim Tači izjavio je juče da je Kosovo spremno da se vrati dijalogu i da će tražiti "međusobno priznavanje i ubrzanje puta ka članstvu u Ujedinjenim nacijama", kao i da je u dijalogu "Kosovo zajedno sa Sjedinjenim Državama i svim drugim saveznicima“.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, u nedelju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da neće ići u dijalog da bi priznao nezavisnost Kosova. Takođe je naglasio da je "odustao od velikih inicijativa" i da čeka "šta će biti predloženo".

Međutim, da li to znači da strane u dijalogu nemaju pojma o čemu će se razgovarati za stolom dijaloga?

Politički analitičar Agon Malići je rekao za Radio Slobodna Evropa da su izjave Vučića i Tačija taktičke i da ne otkrivaju ništa.

Prema njegovim rečima, obe strane daju znake da će ući u proces dijaloga, koji će međutim, biti bez dnevnog reda ukoliko ne bude inicijative Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država.

Malići dodaje da nasumični dijalog trenutno nikome nije u interesu.

„Dakle, možda se sada to može postaviti kao okvir, da barem krajnji rezultat bude međusobno priznavanje, kao i da se odredi  vremenski okvir. Ne znam kako bi ovaj proces mogao izgledati, zaista je izuzetno težak i spekulativan“, rekao je Malići.

Prema njegovim rečima, govori se o mogućnosti postojanja dva odvojena procesa.

„Jedan će više biti politički simboličan, koji će predvoditi Sjedinjene Države, fokusiran na ekonomska pitanja kako bi se izgradila povoljna atmosfera kako bi se stranama dao politički podstrek i duh koji bi vodio ka priznavanju. Drugi proces, možda onaj EU, gde bi se razgovaralo o više detalja i specifičnosti sporazuma. Dakle, više sa tehničkog aspekta", naglasio je Malići.

Analitičar Muhadžiri kaže da postoje nagoveštaji da će poslednja faza dijaloga postati mnogo energičnija, i da će biti velikih političkih zalaganja međunarodne zajednice i strana u dijalogu.

"Izgleda da će se i ovog puta primenjivati princip koji je primenjen u Rambujeu i Beču, kako bi se obezbedila opšta orijentacija, a zatim da strane razgovaraju na osnovu platforme o mogućim kompromisima. Dakle, ta platforma će odrediti i opseg crvenih linija, odnosno koliko  daleko mogu ići", rekao je Muhadžiri.

Analitičar Malići naglašava da u javnosti već postoji doza sumnje o nekoj vrsti sporazuma ili barem sporazuma o referentnim temama, o čijim se detaljima može razgovarati.

„Sve što se desilo ovih meseci dogodilo se pod izgovorom da će se ove godine dogoditi nešto veliko. Dakle, racionalno je očekivati da bi bilo apsurdno da se ništa ne dogodi. Onda je izazov posebno opravdati pred biračima na Kosovu zašto su sve te inicijative preduzete od kosovske strane da bi se oborila Kurtijeva vlada, ako dijalog nema nikakvih rezultata ni sa ovom novom vladom", rekao je Malići.

Muhadžiri i Malići smatraju da je teško očekivati postizanje mirovnog sporazuma između Kosova i Srbije tokom ove godine, ali da je i to moguće, imajući u vidu dinamičniju prirodu američke administracije.

To će, prema njima, zavisiti i od moguće koordinacije Sjedinjenih Država sa Evropskom unijom i interesovanja i posvećenosti EU za postizanje takvog rezultata.

Prema nedavnom istraživanju koje je na Kosovu sproveo Istraživački institut za evropska pitanja i razvoj (RIDEA), a koje je objavljeno u utorak, 92 odsto Albanaca i 64 odsto Srba smatra da treba uložiti sve napore za postizanje konačnog sporazuma, dok 66 odsto Albanaca i 49 odsto Srba podržava nastavak dijaloga o normalizaciji odnosa.