Kalas između globalne krize i dijaloga Kosova i Srbije

Suočenu sa neizvesnostima koje okružuju Evropu u aktuelnom geopolitičkom kontekstu, ostaje nejasan kurs koji će nova šefica evropske diplomatije slediti u dijalogu Kosova i Srbije. Vlasti na Kosovu pokazale su velike simpatije prema Kaji Kalas, nadajući se da će ona promeniti dosadašnji kurs EU u dijalogu, međutim, posmatrači procenjuju da će njen pristup odrediti globalne krize koje trenutno dominiraju međunarodnom agendom, piše Albanijan post.

Jedan od zadataka visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost je da olakša ili nadgleda proces dijaloga za normalizaciju odnosa između Prištine i Beograda koji, pored teškog geopolitičkog konteksta, ulazi u novu fazu i zbog političke tranzicije u Sjedinjenim Državama.

Takođe, usred sve većeg skepticizma prema evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana, posmatrači dodaju da je od suštinskog značaja da EU preduzme akciju da povrati izgubljeni kredibilitet zemalja regiona prema njoj, počevši od ponude konkretne perspektive i fleksibilnosti prema članstvu.

EU je uverila šest zemalja Zapadnog Balkana da njihova budućnost leži u EU, ali pod uslovom da reše otvorena pitanja. Da bi dala podsticaj u ovom pravcu, takođe konstantno izdvaja finansijska sredstva, pa je tako najnoviji Plan rasta vredan 6 milijardi evra.

Viši analitičar Međunarodne krizne grupe Marko Prelec ocenjuje da će neizvesna budućnost rata u Ukrajini, pored uticaja koji može imati nova administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, uticati na način na koji će Kalas da oblikuje politiku prema regionu, uključujući i dijalog Kosova i Srbije.

"U ovom trenutku postoji mnogo neizvesnosti sa kojima se Evropa suočava, počevši od toga šta će predsednik Tramp uraditi kada preuzme dužnost. Pristup Kaje Kalas Zapadnom Balkanu i to da li ona izražava lični interes za region, verovatno će biti određen tim većim pitanjima", tvrdi Prelec.

Prethodnik Kaje Kalas na čelu diplomatije EU Đuzep Borelj, kojeg Kosovo često optužuje za "maženje" Srbije, u proteklih pet godina vodio je blok kroz nekoliko globalnih kriza, uključujući rat u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i u navigaciji kroz izazove bezbednosti i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

Prelec smatra da će se nova šefica evropske diplomatije verovatno više od svog prethodnika fokusirati na "velike izazove” Evrope – ostavljajući po strani dijalog Prištine i Beograda – koji su, prema njegovim rečima, države članice EU i, uglavnom moćne države, pokušale da monopolizuju u Boreljovo vreme.

Kosovski premijer Aljbin Kurti je više puta izjavio da očekuje novu dinamiku od novih rukovodećih struktura EU u vezi sa dijalogom Prištine i Beograda, dok je Borelja često optuživao za neravnopravan tretman, posebno nakon postizanja sporazuma prošle godine, prvo u Briselu, pa u Ohridu.

Kristof Bender iz Evropske inicijative za stabilnost nada se da će se "realizam” vratiti na pristup EU Kosovu i Srbiji tokom mandata Kaje Kalas, ali da se prvo mora priznati da je "dijalog mrtav” zbog nespremnosti Srbije da potpiše i sprovede Briselski sporazum i Ohridski aneks.

Bender podvlači da evropski lideri moraju da shvate da je kredibilitet EU izuzetno narušen poslednjih godina, posebno u Prištini, pri čemu nude neke smernice koje, prema njegovim rečima, mogu pomoći da se povrati izgubljeni kredibilitet, ne samo u kosovskom dijalogu, već takođe u kontekstu integracije regiona u EU.

Među njima, pored članstva Kosova u Savetu Evrope, s obzirom na zastoj u procesu članstva regiona u EU, predlaže da EU omogući uključivanje zemalja regiona u zajedničko evropsko tržište.

Takođe, u bezbednosnom smislu, on sugeriše da bi EU, nakon prijema Rumunije i Bugarske, mogla da ponudi zemljama Zapadnog Balkana sličan proces da postanu deo šengenskog prostora – najvećeg na svetu gde se može putovati bez viza.

"To bi bio proces sa jasnim kriterijumima – uključujući pitanja vezana za bezbednost, vladavinu prava i ljudska prava – i atraktivnim ciljem. U slučaju uspeha, to bi doprinelo smanjenju tenzija između Srbije i Kosova povećanju bezbednosne saradnje i smanjenju vidljivosti granica", kaže.

EU godinama pokušava da poveća saradnju balkanskih zemalja, koje su prošle kroz krvave ratove 90-ih godina i da ih pripremi za članstvo u Uniji, a do sada je osim dijaloga postignuto još nekoliko sporazuma o regionalnoj saradnji, od kojih, međutim, veliki deo nije sproveden.

Inače, sve dok se očekuje da se polje velikih istraživanja "formule rešenja" nastavi u uslovima neizvesnosti koje trenutno okružuju Evropu, ostaje da se vidi kurs kojim će novi šef evropske diplomatije krenuti kada je reč o dijalogu Kosova i Srbije.