Analitičari: Stranke izbegavaju temu dijaloga, jer bi mogla da ih košta glasova

Kosovo je ušlo u poslednje dve nedelje pred parlamentarne izbora 9. februara. Političke stranke su otkrile svoje ciljeve u mnogim oblastima od ekonomije do infrastrukture i energetike. Ali, ono što oni ne tretiraju sa najvećom ozbiljnošću jeste da argumentuju svoj stav u odnosu na proces dijaloga i sporazume koje je aktuelna kosovska vlada potpisala u okviru ovog procesa, konstatuje Albanijan post.

Iako je aktuelna Vlada Kosova tvrdila da će im proces dijaloga biti šesti ili sedmi prioritet, ispostavilo se da je to jedno od pitanja na koje je utrošeno najviše vremena i energije.

Beljgzim Kamberi iz Instituta za socijalnu politiku „Musine Kokalari“, navodi da je dijalog u javnom mnjenju godinama prikazivan kao „negativan“, čak i od glavnih albanskih partija.

„Kao takav, on nije mnogo koristan tokom izborne kampanje, u afirmativnom smislu“, kaže Kamberi.

Kao primer navodi vladajuću stranku, koja je, prema njegovim rečima, u kampanji odlučila da potpuno izbegne pitanje dijaloga i fokusira se na teme poput „širenja suvereniteta na sever“.

„Ona ne govori o sporazumu iz Brisela i Aneksu iz Ohrida koji je prihvatio u dijalogu“, premećuje Kamberi.

Čak i DSK, prema njegovim rečima, kao jedna od glavnih opozicionih partija, potpuno izbegava ovo pitanje.

Izuzetak u ovom slučaju, dodaje, predstavlja Alijansa za budućnost Kosova, a DPK.

„Demokratska partija Kosova se bavi pitanjem dijaloga u svom izbornom programu tako što ga opisuje kao ’snagu, a ne slabost‘ i obavezujući se na restrukturiranje dijaloga i postizanje sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma, koji će uključivati međusobno priznanje državljanstva do 2026”, objašnjava Kamberi.

S druge strane, za kosovskog diplomatu Bljerima Čanaja, stranke na Kosovu su svesne da je pitanje dijaloga osetljiva tema, pa je izbegavaju jer bi ih moglo koštati glasova.

„Ceo dijalog je donekle stagnirao, ali je bilo i izvesnog odstupanja od onoga kako je dijalog prvobitno zamišljen. Imamo čak i veliko odstupanje kada se uzme u obzir činjenica da je dijalog u početku imao za cilj da dovede do međusobnog priznanja. Dodajte tome i činjenicu o ZSO koju je Kurti prihvatio sa obavezama u Briselu, čak i o ZSO koja - prema nacrtu koji je donela EU - nikada nije pomenuta", kaže Čanaj.

Na ovim prostorima, prema njegovim rečima, opoziciji je teško da zauzme stav, jer bi to moglo da ih košta glasova.

Ističući činjenicu da će dijalog Kosova i Srbije biti jedan od glavnih prioriteta vladine agende u naredne četiri godine, Kamberi postavlja pitanje okvira u kojem će se odvijati ovaj proces, jer prema njegovoj oceni postoji trenutna konfuzija oko budućnosti odnosa SAD i Evrope, što bi moglo uticati na Zapadni Balkan.

„Da li će se rešavanje kosovsko-srpskog spora nastaviti u okviru sadašnjeg procesa briselskog dijaloga pod vođstvom Evropske unije, sa francusko-nemačkim dvojcem, i uz podršku SAD, ili ćemo imati druge paradigme pod vođstvom SAD? SAD, kao što smo videli za vreme Trampove prve administracije, sa idejama za ’Otvoreni Balkan’, korekciju granica, ekonomsku normalizaciju, kao procese koji nisu bili podržani ili se nisu sviđali Evropskoj uniji?“, pita se Kamberi.