Kandidatura Kosova za Savet Evrope stvara opasan presedan

Savet Evrope
Izvor: Večernje novosti

Uprkos zaklinjanju Prištine i pojedinih zapadnih krugova da bi to bilo u srpskom nacionalnom interesu, kosmetski Srbi strepe od mogućnosti da Kosovo postane član Saveta Evrope, piše Politika.

Zahtev "lažne države Kosovo" za članstvo u Savetu Evrope (SE) stigao je, ali je pitanje da li će doći na dnevni red do septembra. Iza ove akcije stoje Velika Britanija i Nemačka, koje otvoreno lobiraju da teritorija pod kontrolom Ujedinjenih nacija postane član SE.

Ključnu ulogu u odbijanju pristupanja Kosova, osim Višegradske četvorke, mogla bi da ima Francuska, koja, iako je priznala Kosovo, nije mnogo oduševljena da podržava projekte koji podrivaju nastavak dijaloga Beograda i Prištine.

Svesni da Srbija neće sedeti skrštenih ruku i da će veoma odlučno diplomatski reagovati, zbog čega je dovedena u pitanje mogućnost da takozvano Kosovo postane član ove evropske organizacije, neki zapadni diplomatski predstavnici napravili su strategiju.

Paralelno s lobiranjem da Kosovo postane član SE krenula je i akcija sa ciljem da objasni i ubedi Beograd da ne treba da se bori protiv ove odluke. Štaviše, da je ulazak Prištine u ovu organizaciju, navodno, u srpskom nacionalnom interesu. Kao razlog za tako nešto nevladine organizacije, pojedine briselske diplomate i neki domaći mediji navode vraćanje imovine manastira Visoki Dečani, konačno formiranje Zajednice srpskih opština i maksimalno poštovanje ljudskih prava lokalnih Srba.

Srbi, međutim, strepe od mogućnosti da KiM postane član Saveta Evrope. Ključni razlozi protiv prihvatanja zahteva Prištine za prijem u SE leže najpre u činjenici da su iz perspektive Srbije Kosovo i Metohija integralni deo naše teritorije. Drugi razlog je to što bi ovaj zahtev Prištine mogao da ugrozi proces dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, koji se vodi pod okriljem EU.

Iz diplomatskih krugova u Prištini navode da bi eventualni ulazak Kosova u SE mogao da usledi za najmanje dve godine, ali da i to nije sigurno, jer iskustvo iz prošlosti pokazalo je da zemlje koje nisu priznale Kosovo ne gledaju baš blagonaklono na napredak Kosova ili na prijave u međunarodne organizacije. Navodi se da ima država koje su priznale nezavisnost, ali koje, poput Poljske, ne glasaju za ulazak Kosova u međunarodne organizacije. Ističe se i to da Kosovo ima političku motivaciju da članstvom u međunarodnoj organizaciji pokuša da konsoliduje lažnu državnost i status, dok je politička motivacija Srbije da upravo to odbije.

"Deluje bizarna taktika da se Beograd omekša rečima da će Kosovo sve morati da sprovede ukoliko postane član SE. To je neozbiljno, jer ako nisu devet godina sproveli Briselski sporazum, ni slovo Vašingtonskog sporazuma i selektivno primenjuju pravo, kako nekom može pasti na pamet da tvrdi da će SE naterati Kosovo da nešto uradi, kada to za protekle godine nisu mogli ni Brisel, ni Berlin, ni London”, kaže sagovornik Politike koji je želeo da ostane anoniman.

On dalje navodi da će to biti ozbiljna diplomatska bitka i da je veoma važno kada će se konkretno voditi. Ističe da ima tu dosta nijansi koje mogu da dovedu do toga da tas pretegne na jednu ili drugu stranu.

„Veliko je pitanje šta će biti s ratom u Ukrajini, stanjem na Dalekom istoku i da li će i koliko biti u tu priču umešana Amerika. Ukoliko SAD budu dale samo načelnu podršku, od tog posla najverovatnije neće biti ništa. Uz to, pitanje je i, recimo, da li će u tom trenutku Vlada Crne Gore biti prosrpska, jer će se ona sigurno uzdržati od glasanja. Dakle ima tu dosta nijansi, ali eventualni poraz Prištine bi sigurno prilično odjeknuo. Kakav god bio rezultat, sigurno će imati dramatične, trajne pravne i političke implikacije”, navodi ovaj diplomata i kaže da mu se čini da se, posle izlaska Rusije iz ove organizacije, stvara neki „Savet Zapadne Evrope”.

Sagovornij Politike navodi da je to opasan presedan u najavi i da bi po tom modelu „kosovske kandidature” to, koliko sutra, mogle učiniti i druge samoproglašene teritorije. Kandidata ima prilično i izdvaja, recimo, da turska diplomatija vrlo vešto upravo preko institucija Saveta Evrope pokušavala da osigura neku vrstu međunarodnog predstavljanja za institucije Severnog Kipra.

Pre desetak dana na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope u Torinu ministar Nikola Selaković rekao je da bi razmatranje zahteva Prištine za prijem u Savet Evrope bilo u direktnoj suprotnosti s najmanje dva člana Statuta SE. Naglasio je da bi to u potpunosti bilo suprotno Rezoluciji 1244 SB UN i da bi to bio akt direktno uperen protiv teritorijalnog integriteta Srbije, ali i jedinstva Saveta Evrope kao panevropske organizacije.

„Bude li došlo do razvoja situacije u tom smeru, mi ćemo se svim političkim sredstvima boriti protiv toga i uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami”, poručio je Selaković.

Šef srpske diplomatije je naglasio da je netačna argumentacija da je tzv. Kosovo „crna rupa” u Evropi, gde apsolutno nije prisutan Savet Evrope sa svim vrednostima koje zastupa i nadgleda. Navodi da se SE u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji južne srpske pokrajine, gde učestvuje u sprovođenju različitih projekata iz oblasti ljudskih prava.

Kandidatura se podnosi generalnom sekretaru ove međunarodne organizacije, koji je zatim prosleđuje Komitetu ministara. Predsedavajući komiteta ima diskreciono pravo da odluku uvrsti u dnevni red. Ako to učini, najpre se pribavlja neobavezujuće mišljenje Parlamentarne skupštine, a zatim je neophodna dvotrećinska većina unutar komiteta izglasava. Nakon izlaska Rusije 15. marta, Savet Evrope broji 46 država članica, te je kvalifikovana većina – 31. Od 46 članica s pravom glasa, njih 12 nije priznalo jednostranu odluku kosmetskih Albanaca (Srbija, Grčka, Kipar, Španija, Slovačka, Rumunija, Moldavija, Ukrajina, Gruzija, Azerbejdžan, Jermenija, BiH). Dakle, teorijski, za Prištinu postoje 34 glasa u Komitetu ministara. Međutim, teorija je jedno, a praksa nešto drugo. Iako se članom 4 Statuta SE usvojenom u maju 1949. godine nigde eksplicitno ne navodi da kandidat mora najpre obezbediti članstvo u UN, taj se princip, makar i prećutno, dosledno primenjivao uz svega dva izuzetka. Zapadna Nemačka i Švajcarska su ti izuzeci.

Bivši ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović kaže da ga ne iznenađuje zahtev Kosova jer je to afirmacija takozvane državnosti, a u SE se nalaze države.

Za Politiku kaže da ne može jedan entitet koji nije član UN, kao recimo Republika Srpska, da bude član SE.

"To je jedan prepad koji se vrši od strane Zapada, nije to inicijativa Prištine. Nemojmo se zavaravati, jer ništa oni ne bi mogli da urade bez svog ’roditelja’, a to su SAD. Oni pokušavaju da na mala vrata, jednom vrstom ’kineske igre senki’, predstave nešto što nije država da jeste i prvi korak je na tlu Evrope, a kasnije bi se to kao primer moglo prevesti na neke druge organizacije. Za njih je veliki problem što Srbija kao matična država ima tapiju na KiM i da bez pristanka Beograda nijedan otcepljeni deo ne može da bude prihvaćen u međunarodnim organizacijama. Naš otpor tome treba da bude kategoričan i da mi, ako je potrebno, i napustimo SE kao demonstraciju izdaje bazičnih principa da se tamo mogu primiti samo evropske države”, kaže Jovanović.

Ovaj zahtev Prištine Jovanović tumači i kao bočni pritisak na Srbiju da malo olabavi u zaštiti teritorijalnog integriteta i da, kako kažu, gleda interese malo pragmatično, približi se Zapadu, menjajući svoju strategiju. Kaže da razume naše negodovanje koje je logično, ali da bi trebalo da bude dograđeno i praktičnim potezima, da mi zapretimo da nema mesta za nas i za „Kosovo”.

„Potrebno je da se konačno otkačimo od tog Vašingtonskog sporazuma i da nastavimo s onim što smo uspešno radili, to je proces otpriznavanja. Bilo je pogrešno što smo se mi uopšte obavezivali na tako nešto, jer nije uporedivo kad se neko ko nema pravo da se bori za državu to čini, sa pravom države čiji teritorijalni integritet i suverenitet su povređeni. To pravo na odbranu nikada ne sme da se prekida. To su legalna politička sredstava da smanjujemo broj onih koji su priznali i to je smrtonosno oružje koje može SAD da osvesti da počnu da omekšavaju svoj stav prema ovom pitanju”, ističe Jovanović.

Anđelković: Odgovoriti svim sredstvima

A politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da bi protežiranje odluke o prijemu lažne države ostavilo krupne posledice po rad organizacije u budućnosti i da bi dodatno potkopalo njen legitimitet. Za naš list navodi da iza tog zahteva stoje one zemlje koje su protiv srpskih nacionalnih interesa i da zbog toga istim putem ne bi mogla da krene i Republika Srpska.

"Ne verujem da bi eventualni ulazak ’Kosova’ mogao da utiče na nastavak dijaloga Beograda i Prištine jer, ruku na srce, tog dijaloga nema. Postoji samo pretvaranje da je dijalog u toku, jer za tako nešto su potrebne obe strane. Kosovski Albanci ni do sada nisu bili spremni ni za kakvi konkretan dijalog i dogovor, zato što im je neko sa Zapada rekao da čitavu stvar sabotiraju i da insistiraju na maksimalističkim ciljevima. Da ono što je dogovoreno relativizuju. Eventualni njihov ulazak u SE samo bi stavio tačku na lažni dijalog koji ne postoji i bilo bi nam mnogo jasnije na čemu smo”, kaže Anđelković.

On  dodaje da ako Priština krene energično ka SE, na nama je onda da odgovorimo akcijom povlačenja priznanja lažne države i svim drugim sredstvima jer, kako navodi, ako to ne uradimo, onda asistiramo njihovoj politici.

Kovačeva: Najveća kriza od osnivanja SE

Pitanje je da li su zemlje članice SE zainteresovane za temu koja može da izazove neslaganja u jeku rata u Ukrajini, o kojem imaju jedinstven stav. Potpredsednica parlamentarne Skupštine SE i poslanica Saveza vojvođanskih Mađara Elvira Kovač kaže da je veliki broj zemalja aplikacijom Kosova bio iznenađen i da je rečeno da za tako nešto nije momenat, jer se SE suočava s najvećom krizom od osnivanja ove organizacije 1949. godine.

"Jedinstveni su u stavu da maksimalno podržavaju Ukrajinu. I sada kada su konačno jedinstveni u pogledu nekog pitanja svesni su da je ovo nezgodan momenat i da im ne treba novi problem i novi konflikt o kojem se sigurno neće tako lako dogovoriti”, naglasila je Kovačeva.