Karaj: Posetom Zapadnom Balkanu Kalas poručila da Evropa nije skrenula pažnju sa ovog regiona

Posetom Zapadnom Balkanu evropska komesarka za spoljne poslove i bezbednost Kaja Kalas pokazala je da Evropa nije skrenula svoju pažnju sa ovog regiona, a iz Tirane je poslala veoma važnu poruku Beogradu i Prištini da nisu zaboravljeni u procesu priključenja EU, smatra politički analitičar iz Tirane Leonard Karaj.

“Poseta Kalas Zapadnom Balkanu: Crnoj Gori, Albaniji i Bosni, još jednom pokazuje da Evropa nije skrenula pažnju sa ovih zemalja i da žele da ove zemlje što pre postanu deo Evropske Unije, a da ne zaborave Severnu Makedoniju, Kosovo i Srbiju“, izjavio je Karaj za Kosovo onlajn.

Dodao je da zemlje Zapadnog Balkana ne treba da očekuju da će se evropske integracije „desiti sutra“, već da će taj proces trajati narednih nekoliko godina.

„Crna Gora je u ovom procesu jasno ispred Albanije i drugih zemalja u regionu i verovatno će biti sledeća zemlja koja će se pridružiti Uniji. Albanija snažno tvrdi da će otvoriti poslednje grupe pregovaračkih poglavlja do kraja ove godine. Ne znam koliko će ovo biti ostvarivo“, smatra ovaj analitičar.

Napeta politička situacija ključan je razlog zbog čega je Kalas odlučila da sem Crne Gore i Albanije poseti i Bosnu i Hercegovinu.

„Politička situacija u ovoj zemlji je prilično napeta, s obzirom na pristup Republike Srpske i njenog predsednika Milorada Dodika. Čini se da Evropska Unija ulaže napore da usmeri BiH ka evropeizaciji, a ne ka drugom putu koji bi mogao destabilizirati region, putu koji bi mogao biti ka Moskvi“, kaže Karaj.

Ističe da je Kalas u Tirani poslala važnu poruku Beogradu i Prištini.

„Kalas je rekla nešto veoma važno u Tirani, ali verujem da je to rekla i u Podgorici. Rekla je da Priština i Beograd nisu zaboravljeni, ali EU očekuje da tamo bude političke stabilnosti, da ima pregovore i da postoji dobra volja sa obe strane, i iz Srbije i sa Kosova“, navodi Karaj.

Precizira da je unutrašnja nestabilnost ključan razlog zbog čega tokom prve posete Zapadnom Balkanu nije posetila i Kosovo i Srbiju.

„Moramo da uzmemo u obzir činjenicu da danas nemamo vladu u Prištini, jer smo imali izbore pre nekoliko nedelja. Situacija u Beogradu posle izbijanja brojnih protesta, dovela je do toga da je spoljna politika stavljena u drugi plan“, uveren je on.

To je i jedan od dva razlog zbog čega smatra da u ovom trenutku ne može da se govori o pomaku u pregovorima Beograda i Prištine.

Drugi je činjenica da je izabran novi evropski posrednik u pregovorima Peter Sorensen.

„Očekuje se da novi pregovarač naznači kakav će biti njegov stav, da li sa vladom u Prištini, koja bi opet mogla da bude vlada gospodina Kurtija, ali uz prisustvo opozicije, ili sa vlastima u Beogradu, sa novim premijerom koga je predložio gospodin Vučić”, ističe Karaj.

Na pitanje ima li EU mehanizama da ubrza taj proces kao što to tvrdi upravo Kaja Kalas, Karaj smatra da bi moglo da se očekuje da „Evropa postane manje diplomatska, a više komandujuća u odnosu na Prištinu i Beograd.

„Diplomatija često funkcioniše, ali ima mnogo slučajeva gde je potrebna politika moći, posebno kada je reč o regionu kao što je Zapadni Balkan, koji je oduvek imao problema. Dakle, potreban je čvrst stav, kao što se desilo u Rambujeu, kada je gospođa Medlin Olbrajt stavila ’veto’, ako možemo tako da kažemo, i nametnula je OVK na pregovore i došlo je do onoga što se desilo sa Nato bombardovanjem Srbije i završetkom tamošnjeg rata”, tvrdi Karaj.