Karanović: Agenda "Zapadnobalkanske četvorke" usmerena protiv Srbije

Inicijativa udruživanja Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i tzv. Kosova u "Zapadnobalkansku četvorku" ima izrazito antisrpsku agendu, potkopavanje temelja "Otvorenog Balkana" i još jedan je korak u pravcu zaokruživanja albanskog političkog pitanja u regionu, odnosno realizacije projekta stvaranja "velike Albanije", ocenio je Ognjen Karanović, predsednik Centra za društvenu stabilnost, za Kosovo onlajn.

I sam naziv samita organizovanog u Skoplju, čiji je domaćin bio šef diplomatije Severne Makedonije Bujar Osmani - “Zapadni Balkan KVAD – 100 odsto usklađenost sa spoljnom politikom EU” - po Karanoviću, pokazuje da je ta inicijativa usmerena protiv Srbije. 

"Antisrpski narativ tog samita vidi se i u tome kako su naslovili samit, gde se jasno ukazuje na to da Srbija nije uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Briselom, iako naša zemlja nema tu obavezu, jer nije članica EU i tu će obavezu eventualno imati pred samo pristupanje Uniji, u skladu sa procesom pristupnih pregovora", navodi Karanović.

Inicijativu udruživanja Severne Makedonije, Crne Gore, Albanije i tzv. Kosova naš sagovornik ne vidi kao "njihovu solo akciju", već kao nešto što je proisteklo iz agendi nemačke spoljne politike. 

"Berlin se snažno protivi 'Otvorenom Balkanu'. Ovde vidim pokušaj nemačke spoljne politike, koja se projektuje na evopske institucije, da pronađu izvesni model udruživanja zapadnobalkanskih država koje su vrlo etnički specifične, a taj specifikum se manifestuje i kroz profil samih učesnika na samitu. To je njihov pokušaj da se napravi kontraorganizacija 'Otvorenom Balkanu', koji je dobio podršku SAD, i koji je mudra inicijativa predsednika Aleksandra Vučića. Dakle, to je usmereno i protiv Vučića. Ovde vidimo pokušaj da se naruše osnove na kojima je sazdana inicijativa 'Otvoreni Balkan'", kaže Karanović.

On dodaje da je ovo očigledan pokušaj Nemačke, koja se, kako kaže, u slučaju Ukrajine očigledno prevarila i negde potisnula i sopstvene interese u korust spoljnopolitičke agende i geopolitičkih interesa SAD, da na jugoistoku Evrope očuva fundamente svoje politike koja je u mnogome u proteklih 30 godina doprinela postojećim međuetničkim i međudržavnim odnosima na Balkanu.

"Sa druge strane, simptomatično je i to da su od četiri učesnika inicijative u Skoplju, troje Albanci. Nema niko ništa protiv albanske nacije i albanskog nacionalnog identiteta, i oni su građani te tri zemlje i južne srpske pokrajine. Interesantno je da taj samit nije podignut na neki viši nivo, tu nije bio albanski premijer Edi Rama, ni šefovi izvršne vlasti iz ovih zemalja. Zato inicijativa može da se sagleda i u kontekstu toga da nemačka spoljna politika ipak oprezno pristupa svemu tome, jer je svesna da 'Otvoreni Balkan' ima podršku SAD", navodi Karanović.

Podsetimo, saglasnost o udruživanju u Skoplju su pored Osmani, postigli i šefica diplomatije Albanije Olta Džačka, zamenik ministra spoljnih poslova u prištinskim institucijama Krešnik Ahmeti i spoljnopolitički savetnik Vlade Crne Gore u tehničkom mandatu Đorđe Radulović.

"Naravno da će ekstremni delovi albanske politike u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, južnoj srpskoj pokrajini i delimično, odnosno možda ponajmanje u Albaniji, pokušati tu inicijativu da predstave kao jedan temelj za izgradnju nekakve šire albanske političke zajednice. Za takvu inicijativu oni nemaju podršku SAD, svakako nemaju otvorenu američku podršku. Ali, nemam dilemu i da se iza samita u Skoplju krije i želja za stvaranjem 'velike Albanije'. Pa i to što su ključne pozicije u izvršnoj vlasti u ovim zemljama dobili Albanci, govori nešto o sveobuhvatnosti albanske politike na Balkanu", kaže Karanović.