Karanović: Albanski političari bezočno lažu svoju javnost, priznanje Kosova je moguće povući

Ognjen Karanović
Izvor: Printscreen

Povlačenje priznanja određene države od strane zemalja, koje su do jednog trenutka tu, konkretnu "državu", priznavale kao postojeću i suverenu, apsolutno postoji kao kategorija u međunarodnom javnom pravu, kao i u istorijatu svetske diplomatije, kaže Ognjen Karanović iz Centra za društvenu stabilnost.

Karanović je za Kosovo onlajn rekao da albanski političari na Кosovu “bezočno lažu svoju javnost, kada iznose besmislice” da je nemoguće povući priznanje i da su odluke o priznanju neke države po međunarodnom pravu neopozive.

“Možda nisu dovoljno edukovani i kao objekt međunarodnog prava, u tom slučaju, procesi, stanja i propisi iz domena međunarodnog javnog prava i svetske diplomatije, nusu im dovoljno poznati. Zapravo, to je pitanje nivoa njihovog obrazovanja, ali i sklonosti tamošnjih političkih elita ka šarlatanstvu i performansima u "unutrašnjoj", kao i u "spoljnoj" politici”, navodi Karanović.

Objašnjava da shodno sopstvenim propisima, nadležni državni organi bilo koje međunarodno priznate države na svetu imaju pravo da pruže priznanje suvereniteta i nezavisnosti neke države ili "države" na svetu ili da to priznanje povuku, što je u pojedinim državama nadležnost parlamenta, u drugim, vlade.

“Drugo je pitanje da li one na taj način krše norme međunarodnog prava i propise Ujedinjenih nacija, što se u slučajevima priznavanja tzv. nezavisnosti Кosova i događalo. Sigurnost u međunarodnu potvrdu priznanja pruža okolnost da su neku državu u svoje članstvo primile Ujedinjene nacije u skladu sa svojim procedurama”, kaže Karanović.

Karanović naglašava da sasvim sigurno, prestanak priznavanja jedne "zemlje" označava i prestanak postojanja diplomatskih odnosa sa tom državom.

“Nije to nužan, formalnopravni “sled postupaka" kod povlačenja priznanja, ali je, logično očekivan, jer kad jedna država, u međunarodnopravnom pogledu, " više ne postoji" za državu, koja sa njom ima diplomatske relacije, onda se sledstveno očekuje da i kapacitet tih odnosa bude umanjen, ako ne i potpuno raskinut”, rekao je Karanović.

Dodao je da dilomatske veze uglavnom zavise od bilateralnih interesa tih zemalja, koje se nađu u datom odnosu ili situaciji.

“Pogledajmo primer odnosa Grčke i južne srpske pokrajine. Zvanična Atina ne priznaje lažnu državu Кosovo*, ali sa Privremenim prištinskim institucijama održava određeni nivo diplomatskih veza, naravno ne u punom kapacitetu. Neka teritorija ili entitet, pa čak i država, koja se nađe u situaciji da se broj zemalja koje priznaju njenu nezavisnost ili suverenitet umanjuje, svakako gubi mogućnost da bude tretirana kao subjekt međunarodnog prava, već ostaje njegov objekt, a sa druge strane, njeni ekonomski i drugi interesi, svakako, na prvom mestu, politički, ostaju nesigurni, nestabilni i u "pravnom limbu". Dakle, implikacije takve situacije su jako teške”, rekao je Karanović.

Naveo je da država koja je želi da postane član UN podnosi zahtev za članstvo Savetu bezbednosti UN, te ako ovaj organ pozitivno odgovori na zahtev, onda tu težnju potencijalne članice UN, u formi predloga, prosleđuje na usvajanje Generalnoj skupštini UN.

Dodao je da je u tom telu potrebna dvotrećinska većina da bi neka država postala punopravna članica UN.

“Dakle, UN nemaju nadležnost da neku državu priznaju, niti da ponište njeno priznanje ili postojanje, ali zbog činjenice da ova najveća nadnacionalna institucija u svetu, koja obuhvata gotovo sve zemlje na planeti, prihvata u članstvo neku državu, pruža legitimitet, ali i legalitet određenoj zemlji da sebe može da posmatra kao "nezavisnu i suverenu državu". Očigledno, južna srpska pokrajina nema taj status”, kaže Karanović.

Karanović je rekao da u istoriji diplomatije postoje primeri povlačenja priznanja i navodi da je, na primer, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, današnja Republika Severna Makedonija, zbog određenih poslovno-političkih inetersa, ali i zbog uticaja pojedinih "zapadnih sila", 1998. godine priznala tzv. Republiku Кinu, zvanično ime Кineskog Tajpeha, posmatrano sa aspekta "tajvanskog zakonodavstva i unutrašnje politike", odnosno Tajvan  kako kolokvijalno zovemo ovaj odmetnuti deo jedine postojeće kineske države, Narodne Republike Кine ili Кineski Tajpeh.

“Navedenu, tzv. državu, Republiku Кinu, danas priznaje veoma mali broj država u svetu (Vatikan, Nikaragva, Nauru, itd). Iz datih razloga, kršenja međunarodnog prava i narušavanja suvereniteta NR Кine, zvanični Peking tada je prekinuo diplomatske odnose sa BJR Makedonijom. Nekoliko godina kasnije, zvanično Skoplje povuklo je priznanje tzv. Tajvana, a ponovo su uspostavljeni diplomatski odnosi između NR Кine i BJR Makedonije”, rekao je Karanović.