Koci: Ako albanske partije ne obezbede većinu ni za jednog srpskog poslanika, onda su one odgovorne za blokadu

Politički analitičar Miljazim Koci ocenio je da je izbor potpredsednika iz redova manjina ustavna obaveza, ali da Skupština ne može biti blokirana ako manjine opstruiraju ili ne učestvuju u izboru svog potpredsednika.

Koci je istakao da je presuda razjasnila mnoge dileme, ali ne i pitanje pravne praznine koja proizlazi iz člana 67. Ustava i odluke Ustavnog suda iz 2014. godine.

„Ustavni sud nije mogao da reši ovo pitanje i ta okolnost može ponovo izazvati blokadu. Sud je uklonio strahove da bi srpskoj manjini moglo biti dato pravo veta u konstituisanju Skupštine, potvrdivši da Skupština ne može biti smatrana konstituisanom bez izbora svih potpredsednika, uključujući i potpredsednika iz redova srpske zajednice“, objasnio je Koci.

On dodaje da Skupština može biti konstituisana i bez srpske manjine u slučaju opstrukcije.

„Dakle, u slučaju opstrukcije od strane srpske manjine, Skupština će biti konstituisana i bez potpredsednika iz redova Srba. Trenutno Srpska lista ima pravo da predloži svojih devet poslanika za potpredsednika tri puta, a potom ostaje kandidatura Nenada Rašića ili odluka putem žreba“, rekao je on.

Koci ističe da bez političkog dogovora albanskih partija, potpredsednik iz redova srpske manjine ne može biti izabran.

„Ako albanski poslanici ne obezbede većinu ni za devet poslanika Srpske liste, ni za Nenada Rašića, jasno je da polarizacije među albanskim partijama izazivaju blokadu, a ne Srbi“, rekao je Koci za Telegrafi.

Prema Kociju, u normalnim okolnostima postojanje konsenzusa među albanskim partijama bilo bi očekivano, jer pozicija potpredsednika Skupštine nema političku težinu.

„Optimalno rešenje bi bilo da se svi poslanici dogovore o glasanju za jednog kandidata iz srpske manjine, ignorišući izborni konkurentski aspekt. Ako ne, albanske političke partije snose odgovornost za nastavak blokade Skupštine. Ako Skupština u roku od 12 dana ne izabere potpredsednika iz redova srpske manjine, jedino rešenje su vanredni izbori“, rekao je on.

Koci dodaje da je presuda Ustavnog suda jasna u okviru onoga što dozvoljava Ustav i odluka Ustavnog suda iz 2014, ističući da sud deluje u uslovima pravne praznine – kao u slučaju izbora predsednika Skupštine, a sada i potpredsednika iz redova srpske manjine.

„U slučaju potpredsednika Srba i dalje postoje kontradikcije: pozicija je rezervisana/garantovana, ali se traži parlamentarna većina od 61 glas. Jedno i drugo se ne poklapaju. Ovaj slučaj je transparentno pokazao pravnu prazninu u Ustavu Republike Kosovo“, smatra on.

Analitičar napominje da Ustav predviđa politički dogovor za izbor predsednika i potpredsednika Skupštine, ali ne precizira šta se dešava ako većina ne postoji, niti omogućava održavanje izbora bez konstituisanja Skupštine.

„Ni u jednoj parlamentarnoj demokratiji logika političkih dogovora ne funkcioniše primarno, već jasne norme sa tačno utvrđenim rokovima - te norme i rokovi potom primoravaju političke subjekte da postignu dogovore i kompromise. Shodno tome, promena Ustava Republike Kosovo u ovom delu postaje imperativ. U suprotnom, Kosovo čak i nakon narednih izbora može se suočiti sa ovakvom vrstom blokade“, zaključio je on.