Koha: Zaštita kulturnog nasleđa na Kosovu ne shvata se ozbiljno

Kosovo još nije uskladilo praksu očuvanja duhovnog kulturnog nasleđa sa kriterijumima Uneska, a glavni problem je činjenica da se duhovno kulturno nasleđe ne shvata previše ozbiljno kada je reč o "zaštiti", piše Koha. 

U tekstu se postavlja pitanje kako zaštiti duhovno kulturno nasleđe ako je to zakonska obaveza institucije, odnosno Ministarstva kulture, omladine i sporta. 

Navodi se da Ministarstvo može sačiniti, u skladu sa međunarodnim standardima i konvencijama Uneska, tri liste za duhovno kulturno nasleđe: reprezentativnu listu duhovnog kulturnog nasleđa Kosova, listu duhovnog kulturnog nasleđa kojoj je potrebno hitno očuvanje i listu programa, najbolji projekti i aktivnosti za očuvanje duhovne kulturne baštine. 

Gde se nalazi Kosovo u kontekstu poštovanja Unesko?

Nažalost, Kosovo još uvek nije uskladilo praksu očuvanja duhovnog kulturnog nasleđa sa kriterijumima Unesko, koji su u tom pogledu utemeljeni i održivi kriterijumi. Unesko može biti kritikovan zbog mnogih opštih aspekata, a kamoli njegovog odnosa sa Kosovom, ali u slučaju duhovnog kulturnog nasleđa izabrani su neki principi koji se mogu i treba da se uzmu u obzir. Kosovo ima samo jednu kategorizaciju kulturnog nasleđa na privremenoj i stalnoj listi.

Kosovo je 2015. godine navelo pet “aktiva” (plisi, filigrani, zurle, ep o Krešnjicima i okarina) pod privremenom zaštitom, više da bi se dala vidljivost, ali bez ikakve dublje rasprave o tretmanu duhovnog kulturnog nasleđa. Ni za njihovu vrednost nije bilo opravdanja.

Čak su i pogrešno zaštićeni, jer se ne zna da li je zaštićen zanat plisi ili plisi kao simbol, ili svi plisi koji postoje na Kosovu. Ali, ovo je druga priča. 

Međutim, obogaćivanje liste je nastavljeno tokom godina. Ministarstvo kluture, omladine i sporta je takođe investiralo u dokumentovanje i promovisanje duhovnog kulturnog nasleđa, kako kroz ulaganja u projekte svojih podređenih institucija, tako i kroz saradnju sa pojedincima, grupama i zajednicama. 

Glavni problem je činjenica da se duhovno kulturno nasleđe ne shvata previše ozbiljno kada je reč o "zaštiti". Bilo je slučajeva da je "imovina" uvrštena u listu zaštite bez ikakve posebne dokumentacije, osnovanog obrazloženja i bez filtriranja profesionalaca u toj oblasti.

Kako Kosovo može da deluje?

Ministarstvo kulture, omladine i sporta može sačiniti, u skladu sa međunarodnim standardima i konvencijama Unesko, tri liste za duhovno kulturno nasleđe: reprezentativnu listu duhovnog kulturnog nasleđa Kosova, listu duhovnog kulturnog nasleđa kojoj je potrebno hitno očuvanje i listu programa, najbolji projekti i aktivnosti za očuvanje duhovne kulturne baštine.

Reprezentativna lista uključuje duhovno kulturno nasleđe koje predstavlja vrednosti naroda Kosova, uključujući različite zajednice. Na listi kojoj je potrebno hitno očuvanje nalazi se duhovno kulturno nasleđe koje treba dokumentovati, revitalizirati, promovisati. Ovoj listi se može dati prioritet u subvencijama. Lista najboljih programa, praksi i aktivnosti postaje primer kako dalje. Može se dogoditi da duhovno kulturno nasleđe kome je hitno potrebno očuvanje danas, nakon deset godina, postane najbolja praksa, kao primer koji treba slediti.

To zakonsko razdvajanje duhovnog kulturnog nasleđa bi pomoglo da duhovno kulturno nasleđe bude prioritet za razmatranje i tumačenje, kako za Kosovo tako i za akademsku zajednicu i civilno društvo, jer je Kosovo zaostalo u proširenom, uporednom i objektivnom tumačenju kulturnog nasleđa, piše Koha.