Stručnjaci bez saglasnosti o ovlašćenjima vlade u izbornom periodu

Kosovsko zakonodavstvo ne navodi eksplicitno koja ovlašćenja ima Vlada Kosova u periodu od održavanja izbora do formiranja novih institucija, a po tom pitanju su podeljene čak i organizacije koje prate rad državnih institucija, piše Radio Slobodna Evropa.

U Kosovskom demokratskom institutu (KDI) kažu da Kosovo trenutno nema ni sadašnju ni odlazeću vladu, već izvršnu vlast sa redovnim ustavnim mandatom i dodaju da aktuelna vlada ima puna ovlašćenja do potvrđivanja rezultata parlamentarnih izbora.

Sa druge strane, Grupa za pravne i političke studije (GLPS) opisuje vladu Aljbina Kurtija kao „vladu u tranziciji, sa dužnostima ograničenim na nastavak rada“.

Viši istraživač u KDI Vulnet Bugaku rekao je za RSE da Zakon o Vladi, Poslovnik o radu Skupštine i Ustav, povezuju redovni mandat vlade sa mandatom zakonodavne vlasti.

On tvrdi da je vlada u punom mandatu, jer nije došlo do raspuštanja parlamenta, niti do smene premijera ili njegove ostavke, kako bi se ispunili uslovi predviđeni zakonom da se izvršnoj vlasti ograniče ovlašćenja.

„Dakle, ona može da vrši svoje funkcije i ovlašćenja kao obična vlada, jer joj nije istekao zakonski mandat. Zakonski mandat ove vlade vezan je za situaciju kada nam je prestao mandat prethodnog saziva. Ovo je povezano sa potvrđivanjem [izbornog] rezultata“, kaže Bugaku.

Zakon jasno definiše nadležnosti vlade uopšte, ali i premijera, ministara i zamenika ministara. To uključuje donošenje odluka o određenim pitanjima, razrešenje i imenovanje funkcionera, preduzimanje zakonodavnih inicijativa, ali i njihovo slanje u Skupštinu, kao i iniciranje međunarodnih sporazuma.

Bugaku dodaje da, uprkos tome što vlada po zakonu ima puna ovlašćenja, u ovom periodu mora da bude uzdržana i oprezna „kako ne bi preduzela radnje koje bi sutra imale posledice po drugu vladu“.

Za razliku od njega, izvršna direktorka GLPS-a Arbereša Lodža-Stublja kaže da Vlada uopšte ne treba da preduzima nikakve nove inicijative.

Izvršna vlast, kaže ona, ne bi trebalo da podnosi nacrte zakona, niti da vrši nova imenovanja.

Ali, Bugaku tvrdi da rad parlamenta u ovom periodu nije zabranjen, iako, prema praksi ta institucija obustavlja rad tokom predizborne kampanje.

Vlada je 26. februara održala redovnu sednicu na kojoj je usvojila više odluka.

Kosovsko zakonodavstvo pominje dve vrste vlada, one sa redovnim ustavnim mandatom i vladu u ostavci.

Međutim, izrazi kao što su odlazeća ili prelazna vlada – koji se često koriste u postizbornim periodima – nisu predviđeni kosovskim zakonima, iako su deo parlamentarne prakse brojnih zemalja.

Zakonom o vladi nije jasno definisano ni kako vlada sa punim pravima prelazi u odlazeću izvršnu vlast, čija su ovlašćenja ograničena.

U KDI kažu da se „prelazak vlade u odlazeću“, vrši overom izbornih rezultata, zbog povezanosti mandata vlade i parlamenta. Nakon toga, za vladu počinju da važe ograničenja predviđena članom 31. Zakona o vladi, u kojem se navodi da vlada nema pravo da odobrava inicijative ili potpisuje međunarodne sporazume koje zahteva ratifikaciju parlamenta, ne može da odobrava zakone, strategije, koncept dokumente, niti može da predlaže kandidate za određene funkcije, niti da postavlja ljude na javne funkcije.

Inače, sadašnja vlada je prva od proglašenja nezavisnosti Kosova koja je završila svoj ustavni mandat.