Koka: Pitanje veta u EU moraju da reše članice, zemljama regiona cilj treba da bude članstvo

Pitanje veta i njegovog eventualnog ukidanja u Evropskoj uniji moraju da reše same države članice i ono se ne može rešiti sugestijama zemalja kandidata, kaže analitičar i glavni urednik TV Suri iz Tirane Bledian Koka, dodajući da kandidatima sa Zapadnog Balkana cilj treba da bude članstvo u EU i poboljšanje životnog standarda, jer pravo veta svakako ne znači da bi njihova reč imala istu težinu reč ekonomski jakih zemalja.

Koka je za Kosovo onlajn rekao da je veto služio svrsi blokiranja određenih zemalja, ali da se takođe pokazao korisnim u rešavanju nesuglasica unutar bloka.

„Bilo je trenutaka kada je veto korišćen kao mehanizam blokiranja za neke zemlje, iako su ispunjavale uslove i standarde. Zbog sukoba između zemalja, ovaj mehanizam je poslužio za odlaganje procesa. Konkretan slučaj bio je sukob između Hrvatske i Slovenije zbog debate o pomorskoj granici. Ali, vreme je pokazalo da je ova vrsta mehanizma blokiranja Slovenije prema Hrvatskoj poslužila obema zemljama da reše stari sukob. Ovaj sukob je na kraju rešen zbog zajedničkog interesa“, pojasnio je Koka.

Ipak, smatra da ideja o ukidanju prava veta dolazi više od zemalja kandidata, nego od država članica.

„Predlog za ukidanje veta u okviru članstva novih zemalja u EU, po mom mišljenju, pre svega je zahtev ili predlog zemalja kandidata da se otklone sumnje koje evroskeptične zemlje mogu imati u vezi sa njihovim članstvom. Pogotovo što smo u procesu članstva zemalja Zapadnog Balkana poput Albanije, Crne Gore ili Severne Makedonije, čiji istorijski problemi bi mogli poslužiti kao prepreke njihovom članstvu, pa čak i članstvu Srbije, ako do toga dođe. Dakle, mislim da ovaj predlog nije toliko stav EU, koliko predlog zemalja koje teže članstvu. Pitanje je da li veto treba ukinuti u Evropskoj uniji“, kazao je Koka.

Napominje da bi kandidati sa Zapadnog Balkana trebalo da definišu svoje prioritete, kada je u pitanju to šta žele da postignu potencijalnim članstvom u Evropskoj uniji.

„Države članice EU, ili ’lavovi’ za velikim stolom, moraju međusobno rešiti ovo pitanje (veta). Ovo rešenje se ne može postići korišćenjem ’proksi predloga’ zemalja koje teže da se pridruže. Moramo biti iskreni kao građani ovih zemalja. Da li nam je važnije da donosimo geopolitičke odluke o našem članstvu u ovoj organizaciji ili da postignemo cilj pre nego što stignemo do članstva? A taj cilj je približavanje ili zašto ne i izjednačavanje standarda kvaliteta života, funkcionisanja demokratije, ekonomskih sloboda sa standardima Evropske unije. To je cilj članstva u EU“, rekao je Koka.

Zato smatra da pitanje pridruživanja regiona Uniji i poboljšanje životnog standarda građana treba da bude u fokusu jer, podvlači, zemlje Zapadnog Balkana svakako ne bi imale mogućnost da nadglasaju velike sile u Uniji.

„Cilj nije jednostavno da imamo člansku kartu i da to pokažemo kao izbornu pobedu, a da se na kraju ne postigne poboljšanje kvaliteta života građana. Ako ćemo imati takav cilj, da neki lideri čine sve da izbegnu članstvo na osnovu zasluga, to ne služi EU, a još manje zemljama koje teže članstvu. Stoga, pritisak ne bi trebalo da bude na pitanju veta. Albaniji, Srbiji ili Crnoj Goroj i Makedoniji prepreka nije veto da budu u EU. Ne verujem da Albanija ima snagu da nametne volju Nemačkoj ili Francuskoj na određene odluke, a ni Crna Gora, Severna Makedonija ili Srbija ako bi preduzele ovaj korak“, naveo je Koka.

Volja država članica EU, koje su ekonomski i vojno snažne, ne može da ima jednak uticaj kao želje onih koje su u slabijem položaju, dodaje.

„Džordž Orvel je ovo odlično rekao u svom delu ’Životinjska farma’. Čak i u ’Životinjskoj farmi’ neke životinje su jače od drugih. Nije da ova logika ne funkcioniše ni u EU. Naravno, volja Nemačke, koja je ekonomska ’lokomotiva’ Evrope, ne može se izjednačiti sa voljom Rumunije ili Bugarske, koje takođe imaju pravo veta. Kada je reč o velikim odlukama, o političkoj koheziji donošenja odluka, svakako preovladava volja ’slonova’, što su u ovom slučaju Francuska, Nemačka i Engleska ako se vrati u Uniju. Ne treba mnogo da bi se razumelo. Iz tog razloga kažem da svi oni koji misle da je članstvo u EU nešto što bi trebalo lako da se osvoji, ili koji predviđaju privremenu prirodu Evropske unije, isti su oni koji predviđaju raspad SAD, ali koliko ja znam, ne očekuje se da će se to dogoditi“, zaključio je Koka.