Komandantu KBS preti smena jer nije hteo da pošalje vojna vozila na sever Kosova?

Gazzeta Express
Izvor: Gazzeta Express

Komandant KSB general-pukovnik Rahman Rama može da bude smenjen zbog neslaganja sa ministrom odbrane Armendom Mehajem, piše Gazeta ekspres.

Kako navodi taj medij, kritična tačka je dostignuta 18. septembra, dve noći pre akcije kosovske policije na uspostavljanju reciprociteta registarskih tablica sa Srbijom, kada je Mehaj naredio KSU da četiri vojna oklopna vozila "M1117 ASV" ofarba u plavo, uz obrazloženje da će biti korišćeni kao podrška policijskim akcijama na severu Kosova.

Rama je, po pisanju Gazete ekspres, taj zahtev odbio uz obrazloženje da je nezakonit.

Od dobro obaveštenih izvora u Kosovskim bezbednosnim snagama "Albanian post" je saznao da je procedura za Ramino razrešenje počela pre dva meseca.

Naime Rama je kategorički je odbio pomenuti zahtev Mehaja, jer je u sporazumu sa Vladom Sjedinjenih Američkih Država jasno naznačeno da je KBS krajnji korisnik bilo koje vojne opreme dodeljene na ime pomoći Ministarstvu odbrane.

Takođe je i zahtev koji ministar Mehaj uputio Ambasadi SAD na Kosovu, za dozvolu korišćenja oklopnih vozila u policijskoj akciji, odbijen, piše Gazeta ekspres.

Nakon odbijanja od Amerikanaca, ministar Mehaj je uputio zahtev za korišćenje šest oklopnih vozila "Otokar Kobra", koja su dobijena od Turske, sa istom odredbom da je krajnji korisnik KBS.

I ovaj zahtev, podnet u formi naređenja, Rama je pozivajući se na sporazum odbio, što je dovelo do ozbiljnog narušavanja odnosa između komandanta KBS i ministra odbrane, i zbog čega je pokrenut postupak za Ramino razrešenje.

"Albanian post" saznaje da su glavni kandidati za mesto komandanta Kosovskih bezbednosnih snaga generalni inspektor KBS general-major Baškim Jašari i general-major Gzim Hazroli pozvani bez obrazloženja u kom svojstvu, kao svedoci ili osumnjičeni u Specijalni sud juna  2020. godine.

Iz izvora u Kosovskim bezbednosnim snagama, saznaje se da će Hazroli najverovatnije biti potvrđen za komandanta KSB, jer Jašari možda neće dobiti odobrenje od SAD ili predsednice Vjose Osmani.

Šta se dogodilo 18. septembra i zašto su SAD poslale diplomatsku notu vladi za naoružavanje KBS?

"Uzmite četiri ASV i obojite ih plavom bojom", glasilo je Mehajevo naređenje komandi KBS, dve noći pre operacije Specijalnih jedinica Kosovske policije za uspostavljanja reciprocitet za registarske tablice na prelazima sa Srbijom, koje je Rama odbio.

Kako "Albanijan post" saznaje Rama je Mehajevo naređenje odbio jer sporazum sa Vladom SAD predviđa da se oprema dodeljena KBS ne može koristiti, otuđiti ili prodati bez njenog odobrenja.

Međutim, Mehaj je insistirao te mu je predloženo da razgovara sa Ambasadom SAD u Prištini.

On je uputio SMS vojnom atašeu u Ambasadi SAD, pukovniku Stivenu Rouzu i zatražio da se odobri zahtev za korišćenje četiri oklopna vozila "M1117 ASV" kao podrška policijskoj operaciji na severu Kosova.

Rouz je takođe negativno odgovorio na zahtev ministra Mehaja, podsećajući ga na činjenicu da je KBS krajnji korisnik vojne opreme i da se to ne može promeniti bez prethodnog dogovora sa Vladom SAD.

Iz dobro obaveštenih izvora "Albanian post" saznaje da je i Rouz izrazio nezadovoljstvo načinom na koji je zahtev podneo ministar Mehaj.

Zahtev ministra Mehaja sa zabrinutošću je preneto i najviši instancama Ministarstva odbrane SAD, koje su se sa druge strane zahvalile komandantu KBS general-pukovniku Rami na pokazanoj doslednosti.

Takođe iz iz izvora u KBS saznaje se da je Pentagon u razgovorima koji su vođeni nakon toga jasno stavio do znanja komandi KBS da će se, ukoliko se prihvati zahtev ministra Mehaja, smatrati ozbiljnim kršenjem potpisanih sporazuma i da će povući svu opremu i naoružanje.

Ozbiljnost situacije potvrđena je u četvrtak prošle nedelje kada su, diplomatskom notom Ambasade u Prištini, SAD podsetile Vladu Kosova da oprema koja je dodeljena KBS od Sjedinjenih država ne može biti data nijednoj drugoj bezbednosnoj organizaciji.

U diplomatskoj noti, objavljenoj u medijima, navodi se da "Ambasada predlaže da se Vlada Sjedinjenih Američkih Država i Vlada Republike Kosovo dogovore da, bez saglasnosti Sjedinjenih Američkih Država, Vlada Republike Kosovo neće pružiti nikakvu pomoć koju obezbeđuju Sjedinjene Američke Države prema Zakonu o stranoj pomoći iz 1961. godine ili Zakonu o kontroli izvoza oružja, ili naknadnim zakonima, bilo kojoj bezbednosnoj jedinici Republike Kosovo, za koju je Vlada Sjedinjenih Američkih Država jasno stavila do znanja Republici Kosovo da joj je zabranjeno prihvatanje takve pomoći prema članu 620M Zakona o stranoj pomoći iz 1961. godine, poznatom kao Leahijev zakon".

Povodom ove diplomatske note, "Albanian post" je zatražio stav kabineta premijera i Ministarstva odbrane, ali nije dobio odgovore na postavljena pitanja.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država je odbila da komentariše, ali nije demantovala ni potvrdila autentičnost sadržaja.

Ambasada je takođe odbila da komentariše da li se diplomatska nota odnosi na "Leahijev zakon" ili na standardne procedure vezane za transfer američke vojne pomoći jednom entitetu, na treću stranu.

Šta kaže "Leahijev zakon" i koji su postupci prenosa na treću stranu?

"Leahijev zakon" se odnosi na dve zakonske odredbe koje zabranjuju Vladi SAD da koristi sredstva za pomoć bezbednosnim snagama drugih država kada postoje verodostojne informacije koje povezuju te jedinice sa ozbiljnim kršenjima ljudskih prava.

Jedna zakonska odredba se odnosi na Stejt department, a druga na Ministarstvo odbrane.

Američka vlada smatra za ozbiljna kršenja ljudskih prava: mučenje, vansudsko ubistvo, prisilni nestanak i silovanje.

Druga odredba se odnosi na Ministarstvo odbrane, za koje je "Leahijev zakon" stalan prema članu 362, odeljku 10 Kodeksa Sjedinjenih Država, da je zabranjeno da se sredstva koja dodeljuje Ministarstvo odbrane koriste za obuku, opremanje ili druge vidove pomoći jedinicama koje su počinile teška kršenja ljudskih prava.

U vezi sa ovim odredbama, "Albanian post" je uputio pitanja Ambasadi SAD na Kosovu, da li postoje sumnje da su Kosovska policija ili njene jedinice počinile ozbiljna kršenja ljudskih prava, ali nije dobila odgovor.

Međutim, jedna od tačaka Zakona o stranoj pomoći iz 1961. godine, kaže da se vojna pomoć Vlade SAD ne može pružiti jedinicama koje nisu prošle kroz proces provere u celini, a posebno svakom pojedincu.

Budući da procedure za prenos pomoći koju Vlada Sjedinjenih Američkih Država pruža trećoj strani zahtevaju od primaoca te pomoći da kontaktira i dobije pismenu saglasnost od Stejt departmenta da mu je dozvoljeno da promeni deo sporazuma u skladu sa time ko je krajnji korisnik, na osnovu Zakona o spoljnoj pomoći i Zakona o kontroli izvoza oružja.