Konferencija o poštovanju prava nestalih: Samo udružene, porodice nestalih Srba i Albanaca mogu da dođu do istine

Rešavanje sudbine nestalih je preduslov za budućnost multietničkog društva, a samo udružene albanske i srpske porodice čiji su najmiliji nestali tokom sukoba na Kosovu mogu da se izbore za osnovna lјudska prava i saznaju istinu, poručeno je danas na konferenciji „Da li se prava porodica nestalih lica poštuju“, održanoj u Beogradu povodom obeležavanja Međunarodnog dana lјudskih prava.

Konferenciju su organizovali Udruženje porodica kosmetskih stradalnika i Multietnički Resursni centar za nestala lica u Prištini kako bi podstakli zvaničnike u Prištini i u Beogradu, kao i sve međunarodne i domaće institucije i organizacije koje se bave pitanjima nestalih, da se ozbilјno i  odgovorno posvete pronalaženju svih 1628 osoba, čija se imena već 24 godine nalaze na integrisanoj listi nestalih lica.

Predstavmnici albanskih i srpskih porodica čiji su najmiliji nestali na teritoriji Kosova ističu da je Međunarodni Dan lјudskih prava je još jedna prilika da se javnosti pošalјe snažna  zajednička poruka: „Ne ignorišite više problem svih nestalih na Kosovu“ i ukažu da se prava porodica nestalih grubo krše već četvrt veka.

Konferenciju koja je za porodice nestalih od velike važnosti podržavaju MKCK, Ambasade Britanije i Švedske u Prištini i UNDP.

Predstavnik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Vesna Bošković izrazila je duboko saosećanje sa porodicama i izrazila žal što danas nema priliku da se pohvali velikim rezultatitima u procesu rešavanja slučajeva nestalih.

„Nemamo rezultate ali smo zajedno i jedino tako će se taj problem kad-tad rešiti. Porodice još čekaju posmrtne ostatke da ih sahrane. Nјihovi najmiliji su zaustavlјeni na putu, oteti, mučeni, nisu imali pravo na suđenje. Oduzeto im je pravo na život“, istakla je Bošković.

Ukazuje da svi zahtevi i napori porodica nestalih do sada nisu urodili polodom, međunarodna zajednica, koja je kako napominje, mogla i da reši sukob, ne radi pruža dovolјno podrške da se slučajevi razreše.

Poručila je da je isklјučivanje politike jedini put kako bi se proces rasvetlјavanja slučajeva nestalih lica pokrenuo.

„Pod hitno deblokirati proces i udalјiti politiku od ovog humanitrnog pitanja“, poručila je Bošković.

Međutim, ona je dodala da je danas ipak optimista, podsećajući da se delegacije obe strane vraćaju danas iz Brisela. Najavila je da će 31. janura biti održana radna sednica radne grupe radna sednica Radne grupe za nestala lica gde će biti reči o lokacijama, arhivama i identifikacijama i gde će biti određen vremenski rok kada sprovesti aktivnosti.

Dodala je da bi oko mesec dana nakon tog zasedanja trebalo da se održi i sednica radne grupe sa predstavnicima delegacija.

„Nikada nismo stali. Imamo 20 lokacija koje ćemo tražiti od Prištine da se istraže. Imamo nove pokrenute slučajeve. Međutim, možda možemo više. Izvinjavam se što nemam novo da kažem, a nekada se i stidim pred porodicama, ali nećemo odustati. Bez zajedničkog rada ne možemo da očekujemo ni nove ekshumacije i identifikacije“, zaklјučila je ona.

Predsednica Udruženja kosmetskih stradalnika koje okuplјa porodice ubijenih, kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosova Nataša Šćepanović ukazala je da se prava porodica nestalih krše već treću deceniju, a da u tome prenjače institucije i međunarodna zajednica.

„Imamo pravo na pristojan ukop naših bližnjih, da odgovorni za zločine odgovaraju, da znamo istinu. Oduzeto nam je pravo da sasnamo istinu pa su tužne naše reči. Četvrt veka podsećamo, da su prekršena i već treću deceniju se krše najelementarnija prava nestalih pre, tokom i nakon oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji, kao i prava članova njihovih porodica. Na zajedničkim konferencijama za novinare povodom Dana lјudskih prava, tradicionalno već, zahtevamo, tražimo, molimo… za pomoć i podršku nadleže organe, institucije i organizacije da nam kažu gde su naši najrođeniji - svi oni koji su u bezumlјu devedestih, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, netragom nestali“, navela je ona.

Ukazala je da ni u Prištini, kao ni u Beogradu nema političke volјe da se radi na rasvetlјavanju slučajeva nestalih.

Bajram Ćerkinaj iz Resornog centra za nestala lica u Prištini rekao je da je danas malo onih koji mogu da razumeju bolo porodica nestalih lica i pruže im reči utehe.

„Udruženja iz Srbije rade i to vrlo dobro ali posao je težak. Smeta nam politika. Hvala svima koji nam pomažu ali politika je zakomplikovala stanje nestalih lica. Tokom našeg rata 1.607 neproneađnih lica. Ko će nam dati odgovor. 25 godina čekamo u mukama i ne znamo još uvek ništa. Ne znamo šta je bilo starima, ali ni o bebama koje su otete od majke. 10. decembra političari su kao i do sada ćutali. Koliko treba da čekamo da se sporazumete. Ko nam je kriv za to“, primećuje Ćerkinaj.

Strane ambasade, kako ističe, tvrde da ne mogu da direktno daju satelitske snimke jer je za to potrebna dozvola od Međunarodnog Crvenog krsta.

„Tražim da udruženje iz Prištine pošalјe zahtev da se daju satelitski snimci koji sadrže fotografije koje se tiču nestalih lica. Od Beograda tražimo memorijalni centar gde možemo da položimo sveće i cveće. Poslali smo dopis Skupštini za to i nikada nismo dobili odgovor. I psi imaju pravo da zanju nešto, naša deca su lјudi i to političari moraju da zanju. Nama se lјudska prava krše i na Kosovu i u Srbiji. Ne može mi reći niko da se ovo pitanje ne može rešiti 25 godina. Ne mogu više lagati porodice oko Zakona o nestalima, potrebna nam je podrška države“, naveo je Ćerkinaj.

Porodice traže, naglašava, podršku lokalnih institucija, jer im je, kako dodaje, dosta međunarodne pomoći bez rezultata.

Prioritet je, prema njegovim rečima, petogodišnja Strategija i Zakon za nestala lica.

„Hajde da se ujedinomo ja sam u stanju da odem u Parlament i u Vladinu komisiju i strategija mora da uklјuči sve lјude koji traže svoje najdraže. 50 odsto kosova je otišlo i svakoga dana odlaze. Nemojte reći da smo uradili dovolјno. Političari neka zaniju da se mi nećemo zaustaviti i da ćemo dizati glas i drugačijim metodama“, upozorio je Ćerkinaj.

Član udruženja kosmetskih stradalnika Marinko Đurić pohvalio je hrabrost Bajrama Ćerkinaja koji traži svoga sina još od 1999. godine, kao i istrajnost svih ostalih porodica.

„Obaveza države je da bez obzira na etničku pripadnost pomogne porodicama nestalih da saznaju istinu o njihovoj sudbini“, poručio je on.

Đilјa Haziri koja još uvek ne zna gde joj je suprug istakla je da predvodi Udruženje „Glas majki“ iz Kosovske Mitrovice.

„Moj muž je bio civilna žrtva i ja predvodim udruženje u Mitrovici. Mora, nadam se nešto dobro izaći iz našeg posla. Nije lako okuplјati se, naša prava se krše, nemamo penzije, beneficije, pravo školovanje, pravdu... Međutim postoji apel da se nastavi saradnja, svi tražimo naše majke, muževe decu daj bože da ne zanimarimo ovaj rad da ne oklevamo glavu i nikada ne stajemo“, istakla je ona.

Novinarka i članica udruženja porodica Kosmetskih stradalnika Gordana Đikanović navela je da se ista ovakava konferencija održala pre nedelјu dana u Prištini i poručila da je glavni cilј tih skupova da se javnosti i vlastima i u Beogradu i u Prištini stavi do znanja da se prava porodica nestalih grubo krše godinama.

„Možda smo mogli više i bolјe, ali uz resurske koje imamo mislim da smo u kontinuitetu radili da se ubrza proces nalaženja nestalih i da se zakonom urede prava njihovih porodica“, zaklјučila je ona.