Korkodelović: Ko hoće da promoviše svoje interese u UN mora da računa na afričke zemlje

Borislav Korkodelović
Izvor: Kosovo Online

Nedavno izabrani predsednik Senegala Basiru Diomaje Faje (44) nije prvi lider u afričkim zemljama koji je na rukovodeću poziciju došao sa manje od 50 godina, a spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović kaže za Kosovo onlajn da je Afrika mlad kontinet, i da samim tim daje i relativno mlađe državnike. Oni, ukazuje, sve više insistiraju da Afrika konačno mora da “pripadne Afrikancima” jer su, kaže, bivši kolonijalisti nastavili eksploataciju Afrike, naročito ekonomskim merama.

Afrika je, dodaje, Korkodelović u Ujedinjenim nacijama predstavljena sa 54 države, što je značajna lobistička grupa.

"Ko god hoće da promoviše svoje interese u UN, mora da računa na tu grupu od 54 zemalja", kaže naš sagovornik.

Na pitanje koliko mladi afrički lideri, naročito u zemljama poput Senegala koji priznaje Kosovo, mogu da budu faktor promena i da utiču da se takav stav promeni, naš sagovornik kaže da mogućnost otpriznavanja Kosova postoji, ali da moraju da postoje i podsticaj iz Beograda i neke konkretnije ponude za saradnju, jer ove lidere najviše interesuje privredni razvoj njihovih zemalja.

“Oni u velikoj meri prekidaju odnose sa Francuskom i kažu: ‘Afrika sada pripada Afrikancima’. Najbitnije zemlje Afrike, počev od Nigerije, koja je afrički džin i koja je treća svetska filmska industrija po obimu proizvodnje, ne priznaju Kosovo. Kada su Nigeriju pitali zašto, dat je odgovor koji praktično važi i za niz zemalja, ne samo afričkih već i latinoameričkih, bliskoistočnih i azijskih: ‘Mi imamo naše separatistčke pokrete i ne želimo da priznajemo takve tvorevine u drugim delovima sveta jer je to veoma zarazno’. Rekli su i da se veoma dobro sećaju njihovog građanskog rata kada se Bijafra otcepila od ostatka Nigerije, a to je bio veoma krvav građanski rat”, kaže Korkodelović.

Osim Fajea, mladih lidera, u poznim 30-im ili na početku 40-ih, navodi naš sagovornik ima i u zemljama u susedstvu Senegala, kao što su Mali ili Burkina Faso, zatim premijer Etiopije Abij Ahmed (48), a sličnih godina je i predsednik Madagaskara. 

“Većina mladih ljudi u Africi je dosta obrazovano, svake godine oko 300.000 mladih Afrikanaca ide u inostranstvo na školovanje. Ta mlada Afrika u svom razvoju ostvaruje ono što ekonomisti zovu ‘žablji skok’. Ne idu kroz sve faze razvoja kroz koje je išao današnji razvijeni svet, već neke preskaču i idu na ono što je danas vladajuće, tako da je Afrika kontinet koji ekonomski obećava. Proces industrijalizacije teče, poslednjih dvadesetak godina u velikoj meri zahvaljući Kini koja mnogo gradi po Africi, naročito autoputeve. Kinezi su oko 13.000 kilometara izgradili u pojedinim delova Afrike, zatim, škole, bolnice, elektriku... Kada sada pogledate satelitske snimke Afrike od pre 20-30 godina i danas, to je sušta suprotnost”, kaže Korkodelović.

Zahvaljujući transferzalama koje su pravili Kinezi, kako dodaje, postoji veza između kopna i luka čime je ostvaren ogroman skok ka razvoju i sve će to, kako smatra, doprineti sve većem značaju koji Afrika ima u međunarodnim odnosima. To su, kaže, naročito uočili Rusi tokom rata u Ukrajini.

“Ruski ministar spoljnih poslova Lavrov je tri ili četiri puta obilazio afričke zemlje. Nijedna afrička zemlja nije uvela sankcije Rusiji. Videli su koliko im znači kineska inicijativa i podrška Rusije na političkom i diplomatskom planu. Rusija nastavlja ono što nazivaju ‘diplomatijom sećanja’, jer su Sovjetski savez i Kina veoma pomagali afričke zemlje u borbi protiv kolonijalizma i u godinama razvoja, i sada Afrikanci na neki način vraćaju taj dug Rusiji”, navodi Korkodelović.  

Imajući u vidu da u UN na dnevni red stiže rezolucija o Srebrenici, na pitanje koliko Srbija može da računa na podršku afričkih zemalja po toj temi, naš sagovornik kaže da je veoma važno pre svega lobirati u Njujorku, ali i da sve ambasade Srbije u okviru afričkog kontinenta treba da se napregnu iz petnih žila da objasne šta je ustvari bilo u Srebrenici i da takva rezolucija ne može da pomogne pomirenju, naročito između dveju religija. 

“U Africi je 40 odsto stanovništva muslimansko. Treba apelovati na njih i preko našeg muslimanskog stanovništva da se uklaže na opasnosti jedne takve odluke”, kaže on.

Pojašnjavajući zašto Afriku mnogi vide kao kontinent budućnosti, Korkodelović navodi da je ona trenutno drugi najmnogoljudniji kontinent na svetu i da je kontinent mladih.

“Ona je kontinent budućnosti u svakom pogledu i u demografskom, ekonomskom i u strateškom. Ima oko 30 odsto svih minerala globalno, 12 odsto utvrđenih rezervi nafte, 8 odsto gasa i ono što je najvažnije za budućnost čovečanstva - 65 odsto obradivog zemljišta. Afrika u ovom trenutku ima 1,4 milijardi ljudi, od čega je samo 3 odsto starijih od 65 godina. Afrika će 2.100 godine imati 40 odsto ukupnog stanovništva na Zemlji, a u tom trenutku Evropa će imati samo četiri odsto”, kaže Korkodelović.