Kosovo u političkoj blokadi: Nova vlada ili vanredni izbori?

Politička kriza na Kosovu dovela je do raskrsnice između dve opcije, formiranja novih institucija ili raspisivanja vanrednih izbora. U ovoj situaciji političke partije i analitičari imaju suprotna mišljenja o mogućim rešenjima za izlazak iz blokade, piše Kosova pres.

U okviru koalicije Samoopredeljenje–Gudžo–Alternativa insistiraju na konstituisanju Skupštine i formiranju nove vlade, ali poručuju da bi, ukoliko se trenutna situacija nastavi, i izbori mogli biti prihvaćeni kao rešenje.

S druge strane, Demokratska partija Kosova (DPK) i Demokratski savez Kosova (DSK) smatraju da vanredni izbori ne odgovaraju Kosovu, ali su spremni i na tu opciju ako ne dođe do deblokade.

Politički analitičari ocenjuju da su novi izbori neizbežni zbog duboke krize i ekstremne polarizacije među političkim partijama.

Kosovo ni pet meseci nakon parlamentarnih izbora održanih 9. februara nije formiralo nove institucije. Stranke koje su zastupljene u Skupštini ne mogu da se dogovore o izboru skupštinskih tela, što blokira i formiranje vlade.

Skupština je u subotu po 42. put zaredom bezuspešno pokušala da se konstituiše. U međuvremenu, Ustavni sud je 26. juna doneo odluku kojom obavezuje poslanike da do 26. jula konstituišu deveti saziv Skupštine, ali nije precizirao da li će neuspeh dovesti do vanrednih izbora.

Predsednica Alternative i poslanica iz redova Samoopredeljenja, Mimoza Kusari-Ljilja, izjavila je da bi, ukoliko se izaberu skupštinska tela kao preduslov za izlazak iz krize, nova vlada Aljbina Kurtija mogla brzo biti formirana, jer, kako tvrdi, postoji potrebna prosta većina.

„U trenutnim okolnostima verujem da je realno formiranje vlade Kurti III. Ne mislim da će doći do raspuštanja Skupštine. Iako situacija može da se razvija, što se izvršne vlasti tiče, brojke za vladu Kurti III postoje i moguće je formirati vladu s novim mandatom. Međutim, mora se prevazići proces konstituisanja Skupštine, koji se neopravdano otegao na štetu građana i ostalih procesa. Ne možemo da prisilimo opozicione poslanike da glasaju, iako im je to zakonska obaveza”, rekla je Kusari-Ljilja.

Poslanik DPK, Ferat Šalja, smatra da vanredni izbori nisu u interesu zemlje, ali naglašava da je njegova stranka spremna i za tu opciju ukoliko do rešenja ne dođe.

„Izbori ne odgovaraju ni ekonomiji ni političkoj i strateškoj situaciji Kosova. Ali Demokratska partija Kosova je, kao nikada do sada, mobilisana i spremna za svaku situaciju”, rekao je Šalja.

Potpuno protiv vanrednih izbora nakon onih iz februara je potpredsednik DSK i poslanik Ljutfi Haziri. On kaže da neće glasati za raspuštanje Skupštine, jer, kako ističe, Kosovo nema luksuz da izlazi na izbore svakih nekoliko meseci.

„Neću dati glas za raspuštanje. Kosovo nema komoditet da ide na izbore svaki put kada lideri, posebno lider najveće partije, imaju skrivene političke agende. Ne verujem da ima dovoljno razumnih poslanika sa legitimnim mandatom – osim onih koji su ušli manipulacijama. Ostali neće pristati na takve aranžmane. Kosovo nije dovoljno bogato da troši sedam miliona evra svakih nekoliko meseci na izbore”, izjavio je Haziri.

Politički analitičar Dritero Arifi smatra da su vanredni izbori neminovni zbog potpunog zastoja među partijama, naročito posle odluke Ustavnog suda.

„Vanredni izbori su neizbežni zbog zastoja između političkih strana, posebno najveće partije. Odgovornost je isključivo na njima – i politički i pravno. Ako mandatar nije sposoban da izabere predsednika Skupštine, kako može da se nosi s kompleksnijim pitanjima? Ne verujem da će izbori doneti mnogo promena, ali će doneti bar malo olakšanja”, rekao je Arifi.

Koalicija Samoopredeljenje-Gudžo-Alternativa, kao pobednici izbora, ima pravo da predloži predsednika Skupštine, ali njihova kandidatkinja Aljbuljena Hadžiju u šest otvorenih glasanja nije dobila potreban 61 glas. Zbog toga je predsedavajući konstitutivne sednice Avni Dehari odlučio da se glasanje za predsednika Skupštine obavi tajno.

Takva odluka nije prihvaćena od strane bivših opozicionih stranaka, koje ističu da je dnevni red sednice, uključujući i otvoreno glasanje, usvojilo prethodno rukovodstvo Skupštine i da Dehari nema pravo da ga menja.

Iste stranke odbijaju da glasaju za formiranje verifikacione komisije, tvrdeći da je ona neustavna.