Kostić: Najbitnije sačuvati srpski živalj na Kosovu, to je najveća svetinja

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić kaže da SANU nikada nije prestala da se bavi problemom Kosova i Metohije i da na njih niko i nikada nije vršio pritisak već da je na svako pitanje ili poziv odgovorila najbolje što je umela, prenosi Jedinstvo.

„SANU nikada nije prestala da se bavi problemom Kosova i Metohije. Akademija ima svoj poseban odbor koji je vrlo aktivan i koji je samo prošle godine izdao dve sveske. Ne samo što ima odbor koji se zove Odbor za srpsko pitanje, na kome su svi sastanci do sada bili posvećeni Kosovu i Metohiji, problemu secesije, već je iz njega izašla knjiga pod uredništvom Koste Čavoškog o očuvanju našeg kulturno- -umetničkog blaga na Kosovu i Metohiji pod rukovodstvom akademika Dragana Vojvodića“, rekao je Kostić.

Dodao je da se sada sprema sastanak za kraj godine koji će se baviti demografskim problemima, koje nas muči i kao društvo, naravno, sa osvrtom na Kosovo.

„Dakle, bilo je jako puno tih aktivnosti koje, na žalost, nisu u punoj meri privukli pažnju ni struke ni javnosti, a pogotovo ne političara. Ako neko smatra da Akademija sa svojim ljudima, koji imaju jako puno poznavanja iz puno različitih dimenzija ovog problema može da pomogne, ta vrata Akademije su uvek bila otvorena. Dakle, nikada ih nismo zaključavali. Jedini problem je što se mi ne možemo nuditi. Naši akademici su davali različita mišljenja, a različita mišljenja su bogatstvo, a ne prokletstvo, sem kod onih koji bi hteli da svi misle kako oni hoće“, dodaje Kostić.

Ističe da smo na sednici u Skupštini Srbije koja je bila posvećena Kosovu čuli koliko postoje različita mišenja.

„Akademija nije neko ko će ubeđivati za određeno mišljenje, jer ni sama nema jedinstveno mišljenje. Ali, može da da čitavo bogatstvo i lepezu primera, mogućnosti da jednostavno ono što ima stavi na nekom poslužavniku kao što je to činila već 180 godina svom narodu, ukoliko naravno neko bude zainteresovan. Dakle, inicijativa koja je možda došla na izvesno nesrećan način, kada je u pitanju SANU nema rezerve. To je naša istorijska uloga i odnos sa svojim narodom. Prema tome, ko god da pozove, ko god da postavi pitanje, najbolje od onoga što SANU u tom smislu ima, ona će to dati“, rekao je on.

Dodaje da nema sumnje da će bilo koji akademik strepeti, plašiti se ili izbegavati da iznese šta misli po pitanju Kosova.

„Apsolutno sam siguran da će svi odgovoriti građanski najispravnije moguće. O patriotizmu neću ni da govorim, on se podrazumeva“, kazao je predsednik SANU.

Činjenica je da je Hrvatska Akademija znanosti i umetnosti duboko u politici i traži od Vlade Hrvatske niz zahteva kojima bi ucenjivali Srbiju za pristupanje EU, između ostalog i da se odrekne „jasenovačkog mita”. Na pitanje da li SANU odmerava svaku svoju reč dok albanski akademici na Kosovu falsifikuju istoriju i svojataju srpsku kulturnu baštinu, Kostić komentariše da se ne plaši ovih što svojataju već oni koji su nezainteresovani za pitanje kulturne baštine na Kosovu.

„Nisu meni opasni oni koji bi da ga svojataju. Njima ćemo mi lako reći ne. Ono što je za mene opasnije, to je nezainteresovanost koja postoji u našoj sredini. Iz sopstvenog iskustva znam da smo pravili izložbu „Umetničko i kulturno blago Kosova i Metohije”. Nemojte me ni pitati kolika je bila zainteresovanost, sem onih desetina hiljada škola, đaka itd. koji su dolazili da vide šta je trebalo i moralo da se vidi. Mi na kraju ove godine pripremamo izložbu o manastiru Gračanica. Ako neko misli da mi to slučajno radimo, on se ljuto vara. Prema tome, pokušavamo da taj jedan aktivizam održimo. Šta god rekle politički izmanipulisane osobe na ovo ili ono ili treća strana, Akademija je pokušala da bude na nivou naučnog, van sfere politike. Na nas niko i nikada nije vršio pritisak, to moram iskreno da kažem. Prema tome, ja sam već rekao da je to što smo mi dobili je bilo obična provokacija od Hrvatske, prema kojoj mi možemo samo da izrazimo žalost što se neki ozbiljni ljudi upuštaju u tu vrstu diskursa i u tu vrstu obrasca ponašanja. To možemo samo sa rezignacijom da ispratimo“, rekao je Kostić.

Upitan kako on lično vidi rešenje kosovskog problema, Kostić kaže da je u celoj situaciji najbitnije da se sačuva srpski živalj na Kosovu jer je to najveća svetinja.

„Ja sam jednom rekao da sumnjam da se možemo vratiti na političku kontrolu. Da li sam u pravu ili nisam, bilo je i „drvlje i kamenje” na mene. Posle mene su mnogi ljudi na pozicijama i van pozicija govorili mnogo teže konstatacije, ali su uporno svi pokušavali da prilepe da sam ja rekao da bi trebalo potpisati nezavisnost i pustiti Kosovo u UN. Ja to nikad nisam izgovorio. Ja sam samo pokušao da konstatujem jedan status kvo, ali ne i dalje korake. U tim daljim koracima za mene svetinje moraju da budu ljudi na Kosovu i Metohiji, njima se mora obezbediti sigurnost. Ja ne znam kako bih živeo u strahu u kojem oni žive. Bojim se da smo ih delegirali da čuvaju srpstvo, ognjište i plamen, kako vole patriote da kažu, a da im u tome niko ne pomaže. Za mene bi svako rešenje tog problema moralo da pođe od tih ljudi i ja se nadam da će tako biti. Ako ja budem na bilo koji način učestvovao, to će biti moja primarna vrsta insistiranja. Bez njih sve gubi smisao, pa i Kosovo koje je naša svetinja. Ali bez njih – o čemu govorimo?! Ti ljudi koji žive tamo, naši zemljaci na Kosovu moraju biti suština našeg delovanja“, zaključio je Kostić.