Kovačević: Novac nije garancija dobre brige o deportovanim migrantima

Pravnik za ljudska prava iz Beograda Nikola Kovačević kaže da ne vidi nijedan interes osim interesa novca zbog kog bi neki entitet, pa i Kosovo, sklopio sporazum sa Amerikom o preuzimanju migranata deportovanih iz SAD.

Prema pisanju američkih medija, u toku je postizanje sporazuma administracije predsednika Donalda Trampa i više zemalja o preuzimanju migranata, a među onima koji bi mogli da ih prime pominju se Libija, Ruanda, Benin, Moldavija, Mongolija, kao i Kosovo, pri čemu deportovane osobe ne moraju nužno da budu njihovi državljani. 

„Te zemlje to rade za novac ili za neku vrstu geopolitičkih razmena, ali ono što je sigurno je da nijedna od nabrojanih zemalja nema kapacitet da samostalno, bez tih sporazuma sa Amerikom, Britanijom ili bilo kim drugim, brine o izbeglicama, tražiocima azila i imigrantima. Tako da se postavlja pitanje zašto bi oni to uradili bolje na osnovu sporazuma sa nekom državom, u ime te države, kada sami nisu u stanju da to urade, iako je to njihova međunarodnopravna obaveza? To je ovde najspornije. To su zemlje koje uopšteno nemaju kapacitet da dostignu visok nivo poštovanja ljudskih prava i kako onda očekivati da će to raditi za neki novac? Novac nije garancija“, kaže Kovačević za Kosovo onlajn.

Kako dodaje, verovatno se pomenute zemlje nalaze i u vrhu 50 po stopi korupcije.

Govoreći o tome po kojim kriterijumima SAD biraju sa kim će potpisati aranžman o prihvatu migranata, Kovačević kaže da je to teško reći, ali da pretpostavlja da bi istraživanja pokazala da su zemlje koje pominju američki mediji manje razvijene, sa krizom vladavine prava i bez stabilnih institucija.

„To su zemlje sa kojima verovatno mogu da se prave takvi 'prljavi dogovori', po kojima će one, moguće, za nešto novca pružati uslugu smeštaja tih ljudi. Ti eksterni sporazumi, međutim, do sada nisu nigde prošli i nadam se da neće, a ako prođu, ubeđen sam da će se vrlo brzo dokazati da se zadržavanje tog problema na eksternim granicama nekih razvijenijih delova sveta uvek pretvori u 'grobnicu ljudskih prava'“, navodi naš sagovornik. 

Najbolji primeri za to su, ističe kampovi na Lezbosu, Kosu i Samosu koji su pravljeni da bi se tu zadržavali ljudi koji dolaze iz Turske na spoljne granice Evropske unije. Prema njegovim rečima, Evropski sud za ljudska prava svake nedelje osudi Grčku zbog toga što se ovi ljudi drže u pretrpanim i nehigijenskim uslovima, gde nije bezbedno, a među kojima su i deca i ranjive kategorije.

Ovakva politika je, kaže, još jedan od primera da velike imperijalne sile koje imaju veliki priliv izbeglica i migranata pokušavaju da steknu velike političke poene kroz antiimigranske narative, jer pomoć ljudima koji su napustili svoje zemlje iz različitih razloga u novom vremenu više nije prioritet. 

„Amerika je jedna od zemalja koja je to već počela da primenjuje u odnosu u El Salvador, a navodi o ovih nekoliko zemalja koje su sada u opticaju, zapravo samo govore o tome da je sve popularnije eksternalizovati problem migracija. To nije samo u Americi, već je tu i Evropska unija, Ujedinjeno Kraljevstvo, kao i neke skandinavske zemlje“, kaže Kovaćević. 

On objašnjava da dalja sudbina deportovanih migranata u treće zemlje zavisi od postignutih sporazuma. 

„U Ruandi je, recimo, dogovor bio da ti ljudi tamo odu i da se tamo sprovede postupak azila da oni žive u kampu kao tražioci azila. Albanija je dala svoj deo teritorije Italijanima da tu sprovode pritvaranje. Modeli su različiti i potrebno je videti sadržinu sporazuma da bi se zaključilo šta tačno može da se desi“, ističe ovaj pravnik.