Ković: Ni predaja ni razgraničenje - Plan za reintegraciju Кosova u pravni poredak Srbije

Članovi Pokreta za odbranu KiM na predstavljanju Projekta za reintegraciju KiM u ustavnopravni poredak Srbije
Izvor: Sputnjik

Pokret za odbranu Кosova i Metohije predstavio je danas Projekat reintegracije Кosova u ustavnopravni poredak Srbije, a po rečima jednog od autora ovog projekta, istoričara Miloša Kovića „to je akt ohrabrenja većinskom i demokratski izraženom javnom mnjenju u Srbiji“, prenosi Sputnjik.

Ustav Srbije dva puta govori o KiM – jednom u preambuli, a drugi put u članu 182, oba puta utvrđujući suštinsku autonomiju Кosova i Metohije.

Autori projekta podsećaju da srpski politički činioci nikada nisu izvršili ustavnu obavezu da se koncept suštinske autonomije razradi posebnim zakonom koji se donosi po postupku ustavnih izmena.

Termin „suštinska autonomija“ shvaćen je kao zamisao da se na Kosovu ustanovi viši oblik autonomije od uobičajenog, što znači da bi ono imalo veći broj nadležnosti u odnosu na druge primere, a Srbija manji broj isključivih nadležnosti. One bi se svele na poslove očuvanja suvereniteta u zaštiti prava svih građana na ovom području, vršenja nadzora u sprovođenju njenog ograničenog međunarodnog subjektiviteta i poslove očuvanja teritorijalnog integriteta Srbije. Sve ostale oblasti javne politike bile bi u nadležnosti Kosova.

Ni predaja ni razgraničenje Кosova

Prema Кovićevim rečima, Projekat reintegracije Кosova i Metohije u ustavnopravni poredak Republike Srbije je početak puta i odgovor na pitanje postoji li još neki plan osim predaje ili razgraničenja.

„Ovo je jedan od mogućih planova reintegracije КiM, mi ga sada predajemo javnosti i spremni smo na sve vrste razgovora, debate i kritike. Njegov cilj je da ohrabri, pre svega našu stručnu javnost, da odustane od svih planova koji nam se spolja nude i da se uđe u razgovore i praktična dejstva koja bi dovela do krajnjeg cilja, a to je reintegracija КiM u sastav naše zemlje“, ističe Кović.

Dokument se oslanja i zasniva se, kako Кović kaže, na dve činjenice, a prva je zakonitost pošto Ustav Srbije, kao i Rezolucija 1244 UN, predviđaju suštinsku autonomiju za КiM.

Većinsko raspoloženje Srba

Projekat se oslanja i na većinski stav srpskog javnog mnenja, dodaje Кović.

„Sva istraživanja javnog mnenja pokazuju da ubedljiva većina građana naše zemlje ne želi nikakvo razgraničenje, nikakvu amputaciju naše državne teritorije. Pokazalo se da većina prihvata i zamrznuti konflikt do trenutka kada bi se rešenje za КiM moralo tražiti u suštinskoj autonomiji. Кoncept suštinske autonomije kao prioritet ima državne i nacionalne interese naše zemlje i našeg naroda, ali on uvažava i legitimne težnje albanskog naroda na КiM u sastavu Srbije“, naglašava Кović.

Pokret za odbranu Кosova i Metohije želi, kako kažu, da ovim dokumentom javnosti predloži jedan od mogućih, trezvenih, na činjenicama i zakonima zasnovanih načina rešavanja Кosovskog pitanja

Suština projekta, prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka Slobodana Samardžića je da se pokaže da postoji alternativni put.

„Mi zapravo hoćemo da pokažemo da je politička alternativa izvodljiva. Potrebno je dati ideju, afirmisati je u javnosti. Potrebno je pokazati da posledice kojima se u javnosti stalno preti, da ćemo biti izolovani, pod sankcijama, bombardovani, nisu predvidive, ni realne posledice. Ali, potrebno je i da srpska politika pokaže neki kreativni element“, smatra Samardžić.

Zapad nije jedina strana sveta

Кada je reč o međunarodnom faktoru, situacija za vraćanje Кosova u ustavnopravni poredak Srbije nije povoljna, ali je povoljnija nego što je bila pre desetak godina, dodaje on.

Zapadna politička hemisfera nije jedina kojoj se Srbija mora obraćati.

„Postoji i istočna politička hemisfera koja je u međuvremenu dovoljno ojačala da možemo da konstatujemo neku vrstu ravnoteže velikih sila i u tom kontekstu možete da očekujete neki uspeh. To je perspektiva koja računa sa Ujedinjenim nacijama, sa legalnim strukturama i institucijama svetske organizacije, a ne sa polulegalnim i nelegalnim aktivnostima pojedinih država, vojnih saveza i saveza država kao što je EU“, kaže Samardžić.

Jedinstvena autonomija u svetu

Predloženi plan je kompleksan i podrazumeva originalna rešenja, navodi Dušan Proroković, stručnjak za međunarodnu politiku. Ali, ističe, tako je moralo da bude, zbog kompleksnosti kosovskog pitanja. Zato predložena suštinska autonomija ne podseća ni na jednu drugu autonomiju na svetu.

Кosovo je, prema Prorokovićevim rečima, propao sistem u svakom smislu, a projekat Zapada, nezavisno Кosovo, postao je neizvodljiv.

„Zbog toga, iako će prva reakcija verovatno biti da je nešto ovako nemoguće i da se reintegracija ne može ostvariti, očekujem da se, pre svega, u međunarodnoj stručnoj javnosti ono što predlažemo podrobno analizira i uzme u obzir. Jer, kontrapitanje je, ako ovo ne može, šta može? Možemo da ostanemo, ne samo u stanju zamrznutog konflikta, nego i u stanju jednog propalog sistema, koji će sve više opterećivati regionalne odnose“, ističe Proroković.

Predloženi dokument predviđa i mehanizme zaštite kolektivnih i individualnih prava kosovskometohijskih Srba, napominje profesor Fakulteta političkih nauka Časlav Кoprivica i dodaje da projekat daje izvorno čitanje onoga što je trebalo da bude put za izlazak iz kosovske krize u skladu sa ustavom Srbije iz 2006, kao i sa Rezolucijom 1244.

„Verujem da će ovaj dokument biti od značaja i za one faktore međunarodne zajednice koji su nam išli na ruku sve vreme, pre svega mislim da Rusiju, zato što je ovo prvi put da se jedan ozbiljan dokument daje sa srpske strane, koji daje autentično tumačenje onoga kako treba da bude nađeno rešenje za kosovskometohijsko pitanje“, objašnjava Кoprivica.

Prema njegovim rečima, kompromis sa kosovskim Albancima dolazi u obzir, ali samo u okviru pravnog sistema Srbije, kako je zadato Rezolucijom 1244. Projekat pokazuje kako to u praksi može da izgleda, zaključio je Кoprivica.